Полио Плус пројекат
Поклон Ротарија деци света
Полиомијелитис (дечја парализа) је акутна инфективна болест изазвана вирусом полиа. У клиничкој слици доминира парализа доњих екстремитета, а долази и до запаљења мозга, што често доводи и до смртног исхода. Болест се уноси вирусом, преко уста, а зараза се шири због нехигијенских услова живота („болест прљавих руку“). Болест углавном погађа децу, млађу од три године. Дечја парализа је и највећи обогаљивач деце. Једина ефикасна метода борбе против ове опаке болести је њено спречавање вакцинацијом. Постоје две врте вакцина: „мртва“, која се уноси путем инекција и „жива“, која се даје орално (две капи).
Према ретроспективним медицинским студијама, до 1980. године умирало је и/или обогаљивало пола милиона деце у свету.
Иначе, ову болест је веома стара, више од пет миленијума. Описана је још у старом Египту. Прва епидемија забележена је 1894. у Вермонту, УСА, са преко 9000 оболелих. У Њујорку, 1916. године бележи се нова епидемија са истим бројем оболелих. Франклин Рузвелт, председник Америке, 1921. је оболео од полиа. Пар година касније почињу да се користе прва челична (вештачка) плућа код оболелих. Најгора година у Америци забележена је 1952., када је регистровано 58. 000 оболелих. Три године касније, значи 1955., почиње да се користи Салкова парентерална вакцина, као ефикасна. Орална вакцина др Алберта Сејбина развијена је и почиње да се користи од 1961. (вакцина избора-две спасоносне капи). Након тога се уводи рутинска имунизација овом вакцином, нарочито у земљама у развоју. Последњи случај полиа забележен је у Америци 1979.
Ротари те, 1979., почиње рат против полиа, одлуком да се купе и дистрибуирају вакцине за шест милиона деце на Филипинима. То је био први пројекат који је спроведен од стране новог Ротари пројекта-3Х програма и тест ротаријанске способности да ефективно служи на глобалном нивоу, у домену људског здравља. Тај успех је условио планирање најамбициознијих програма у седамдесетпетогодишњој историји Ротарија-имунизација деце света против полиомијелитиса. Кампања је покренута и у другим земљама у следећих пет година.
Од 1985. године, уз подршку и савете др Сејбина, Ротари је поставио глобалну стратегију-успоставити партнерство са ЊХО и националним институцијама здравља свих земаља и прикупити средства да се купе вакцине и притом укључити милион ротаријанаца да помогну дистрибуцију вакцина за више од сто милиона деце, колико се сваке године рађа у земљама у развоју. Име овог пројекта Полио Плус, представља заједно свет без полиа и веровање да ће напад на ову опаку болест омогућити достизање имунизационог нивоа против осталих пет дечјих заразних болести (дифтерија, тетанус, пертусис, мале богиње и туберкулоза), које убијају и осакаћују милионе деце сваке године.
Како је време одмицало, листа предности је расла. Кампање полио имунизације су утрле пут другим интервенцијама спасавања живота, као што је расподела витамина А. Нова опрема за транспорт и складиштење вакцина олакшала је борбу против заразних болести у земљама у развоју. Огромна мрежа лабораторија и клиника задужених за идентификовање нових случајева дечје парализе, почела је и са мониторингом ширења других вируса. ГПЕИ (глобална иницијатива за ерадикацију полиа), која је створена уз помоћ Ротарија, створила је међународни углед као модел јавно-приватног партнерства за решавање здравствених проблема у свету. „Плус“ у Полио Плусу значи да ротаријанци раде више од заустављања ширења дечје парализе у последње четири земље у којима је она ендемска; они такође изграђују заоставштину у виду инфраструктуре и партнерства које ће подржати борбу против заразних болести дуго након нестанка дечје парализе. Кључни напредак за који је заслужна ГПЕИ је бивалентна орална полио вакцина, која имунизује против типова 1 и 3 дивљег полио вируса (тип 2 је елиминасан као дивљи 1999.), и ефикаснија од тровалентне вакцине. Развој бивалентне вакцине, која је у употреби од децемба 2009. год., био је могућ захваљујући активном истраживању у оквиру партнерског програма.
Према ретроспективним медицинским студијама, до 1980. године умирало је и/или обогаљивало пола милиона деце у свету.
Иначе, ову болест је веома стара, више од пет миленијума. Описана је још у старом Египту. Прва епидемија забележена је 1894. у Вермонту, УСА, са преко 9000 оболелих. У Њујорку, 1916. године бележи се нова епидемија са истим бројем оболелих. Франклин Рузвелт, председник Америке, 1921. је оболео од полиа. Пар година касније почињу да се користе прва челична (вештачка) плућа код оболелих. Најгора година у Америци забележена је 1952., када је регистровано 58. 000 оболелих. Три године касније, значи 1955., почиње да се користи Салкова парентерална вакцина, као ефикасна. Орална вакцина др Алберта Сејбина развијена је и почиње да се користи од 1961. (вакцина избора-две спасоносне капи). Након тога се уводи рутинска имунизација овом вакцином, нарочито у земљама у развоју. Последњи случај полиа забележен је у Америци 1979.
Ротари те, 1979., почиње рат против полиа, одлуком да се купе и дистрибуирају вакцине за шест милиона деце на Филипинима. То је био први пројекат који је спроведен од стране новог Ротари пројекта-3Х програма и тест ротаријанске способности да ефективно служи на глобалном нивоу, у домену људског здравља. Тај успех је условио планирање најамбициознијих програма у седамдесетпетогодишњој историји Ротарија-имунизација деце света против полиомијелитиса. Кампања је покренута и у другим земљама у следећих пет година.
Од 1985. године, уз подршку и савете др Сејбина, Ротари је поставио глобалну стратегију-успоставити партнерство са ЊХО и националним институцијама здравља свих земаља и прикупити средства да се купе вакцине и притом укључити милион ротаријанаца да помогну дистрибуцију вакцина за више од сто милиона деце, колико се сваке године рађа у земљама у развоју. Име овог пројекта Полио Плус, представља заједно свет без полиа и веровање да ће напад на ову опаку болест омогућити достизање имунизационог нивоа против осталих пет дечјих заразних болести (дифтерија, тетанус, пертусис, мале богиње и туберкулоза), које убијају и осакаћују милионе деце сваке године.
Како је време одмицало, листа предности је расла. Кампање полио имунизације су утрле пут другим интервенцијама спасавања живота, као што је расподела витамина А. Нова опрема за транспорт и складиштење вакцина олакшала је борбу против заразних болести у земљама у развоју. Огромна мрежа лабораторија и клиника задужених за идентификовање нових случајева дечје парализе, почела је и са мониторингом ширења других вируса. ГПЕИ (глобална иницијатива за ерадикацију полиа), која је створена уз помоћ Ротарија, створила је међународни углед као модел јавно-приватног партнерства за решавање здравствених проблема у свету. „Плус“ у Полио Плусу значи да ротаријанци раде више од заустављања ширења дечје парализе у последње четири земље у којима је она ендемска; они такође изграђују заоставштину у виду инфраструктуре и партнерства које ће подржати борбу против заразних болести дуго након нестанка дечје парализе. Кључни напредак за који је заслужна ГПЕИ је бивалентна орална полио вакцина, која имунизује против типова 1 и 3 дивљег полио вируса (тип 2 је елиминасан као дивљи 1999.), и ефикаснија од тровалентне вакцине. Развој бивалентне вакцине, која је у употреби од децемба 2009. год., био је могућ захваљујући активном истраживању у оквиру партнерског програма.
Велимир Балтезаревић
Најновији број
30. април 2025.
