УРОШ ДАВИДОВИЋ: ЗАШТО СРПСКИ СЕЉАК ТРЕБА ДА ИЗАЂЕ НА ИЗБОРЕ
СВАКО ПО СВОЈОЈ ПАМЕТИ, АЛИ ОБАВЕЗНО ИЗЛАЗАК
Мора се признати да је уобичајени предизборни „лов“ на домаће животиње изостао ове године. Није било мажења телади, вожње комбајнима, набрајања старих заната и слично. Политичари нису обилазили домаћине, сликали се, обећавали им куле и градова. Додуше, једну кулу , на води, ћемо надамо се и добити једног дана.
И, што је исто тако занимљиво, чак ни власт ни опозиција се нису много препирали око пољопривреде. Ваљда су схватили да колико год да би једни друге пљували, и једни и други би били у праву.
У чему је проблем ? Зашто су сељаци у овогодишњим кампањама некако „гурнути у страну“ ? Можда зато што и није остало пуно тога што још политичари могу да обећају. Нема пуно ствари које су остале не-неиспуњене. И зато, шта рећи људима ? Ваљда је то проблем свих који су до сада учествовали у владама Србије, било садашњој било прошлим. Не може нико да каже нећемо потписивати штетне уговоре по пољопривреду, већ су то не-урадили. Не могу да кажу нећемо смањивати субвенције и то је не-урађено. Не могу да кажу, расподелићемо државну земљу по фер принципима и нећемо је дати тајкунима, и то се већ догодило. Целе претходне деценију-две све владе су се „кунуле“ у пољопривреду, српског сељака, домаћина, а данас можемо само да разматрамо која је мање слагала, и која је мање не-испуњавала оно што је обећала. Тужна статистика, али ... шта сада ?
Пред изборе је популарно наравно, да се хвали једна или друга партија или да се деле некакви савети. Нема ту много разлога за хваљење никога , међутим, нема ни места разочарењу или некој учмалости.
Ова земља никада неће бити Швајцарска.
На питање када ће нам бити боље једини коректан одговор је ““ никад. И тек када то схватимо, можда нешто и променимо.
Али, то апсолутно не значи да сељаци треба да себе искључе из политичког процеса. То што су сељаци разочарани, то што им је лоше, то је њихова ствар ““ а живот, политика и све остало ће ићи са њима или без њих.
Ако сте пољопривредник и кажете „нећу да гласам ни за кога јер су сви лажови и сви су ме преварили“ ви сте вероватно у праву. Али, само размислите мало, да ли ви СТВАРНО МИСЛИТЕ ДА ОНИ ТО НЕ ЗНАЈУ ? Да ли ви стварно мислите да ћете им „повредити осећања“ тиме што као српски пољопривредник нећете да гласати ? Све цркоше ! Сузе роне !
Да ли мислите да ће неко да се много „штрецне“ јер баш сељаци нису изашли на гласање ? Нема шансе. Ако не изађу сељаци, изаћи ће сасвим довољан број запослених у државној управи, пензионера, оних који су лепили плакате, оних који су подобијали кило брашна, литар уља и врећицу детерџента, ове или неке претходне године, и они ће изабрати кога они желе. И то је демократија. Они који излазе и који постају део изборног процеса и треба да одлучују о будућности. Они које седе код куће и љуте се јер су „сви лоши“ , они су себе „издвојили“ из ове државе, из демократије и препустили су другима да одлучују уместо њих.
Ја као човек који је стално са пољопривредницима сматрам да смо ми сељаци, ти који морају да одлучују ! Гласови српских домаћина треба да формирају будућу Владу и парламент а не гласови оних што су продали своје право које су нам преци крвљу платили за 20 евра! Много је људи изгинуло да би ви имали право да гласате. Да ли њихови животи вреде 20 евра ? Или пет кила детерџента ?
Постоји ту и још једна практична компонента. Рецимо да сте политичар и гледате неко село, и видите да у том селу од рецимо 200 кућа има свега 50 бирача. А, у неком другом селу од 100 кућа има 100 бирача. Коме селу ћете изградити канализацију или водовод ? Да ли овоме које се „оградило“, јер сматрају да су „много паметни“ или овима што су гласали ? Чак и ако су гласали против вас, или још боље подељено, рецимо пола села гласа за власт, пола за опозицију, то је нејлепши сценарио , њима ћете дати новац. Политичари ће се макар трудити да нешто ураде, па да добију више на следећим изборима, или да они други добију мање. Ако виде да у том селу нико не гласа то значи да то место не учествује у њиховом животу , а ако је тако ма неће ни они у вашем. Градиће инфраструктуру на неком другом месту. Даваће паре за субвенције неком другом.
И на крају, знам, ови избори су тешки, да се вратимо на почетак. Тешко је одлучити ко је мање заслужио глас поштеног грађанина Србије. Кад би само некако могло да се гласа „против“ неког а не „за“ !? То би у нашим условима било најреалније, међутим то не постоји. Мора се гласати ЗА неког.
За кога , то препуштам вама.
Сваки човек има своју памет, своју вољу и своје мотиве. Одмах да вам кажем, идеалног наћи нећете. Нема ту ни превише поштених, ни превише , паметних, ни превише моралних на тим листама ““ међутим , седите дакле, размислите са ким имате највећи степен слагања, ко вам је најмање одбојан, и нажалост што морам то да кажем, ко је мање зло за Србију ““ и гласајте за њега.
То је једино поштено. Ако изађете на изборе и узмете ствар у своје руке, онда сутра имате права да се буните, и жалите. Али ако не изађете , ако сте допустили некоме да уместо вас одлучује, онда немате права. Онда ћутите јер више нисте део ове државе.
И, што је исто тако занимљиво, чак ни власт ни опозиција се нису много препирали око пољопривреде. Ваљда су схватили да колико год да би једни друге пљували, и једни и други би били у праву.
У чему је проблем ? Зашто су сељаци у овогодишњим кампањама некако „гурнути у страну“ ? Можда зато што и није остало пуно тога што још политичари могу да обећају. Нема пуно ствари које су остале не-неиспуњене. И зато, шта рећи људима ? Ваљда је то проблем свих који су до сада учествовали у владама Србије, било садашњој било прошлим. Не може нико да каже нећемо потписивати штетне уговоре по пољопривреду, већ су то не-урадили. Не могу да кажу нећемо смањивати субвенције и то је не-урађено. Не могу да кажу, расподелићемо државну земљу по фер принципима и нећемо је дати тајкунима, и то се већ догодило. Целе претходне деценију-две све владе су се „кунуле“ у пољопривреду, српског сељака, домаћина, а данас можемо само да разматрамо која је мање слагала, и која је мање не-испуњавала оно што је обећала. Тужна статистика, али ... шта сада ?
Пред изборе је популарно наравно, да се хвали једна или друга партија или да се деле некакви савети. Нема ту много разлога за хваљење никога , међутим, нема ни места разочарењу или некој учмалости.
Ова земља никада неће бити Швајцарска.
На питање када ће нам бити боље једини коректан одговор је ““ никад. И тек када то схватимо, можда нешто и променимо.
Али, то апсолутно не значи да сељаци треба да себе искључе из политичког процеса. То што су сељаци разочарани, то што им је лоше, то је њихова ствар ““ а живот, политика и све остало ће ићи са њима или без њих.
Ако сте пољопривредник и кажете „нећу да гласам ни за кога јер су сви лажови и сви су ме преварили“ ви сте вероватно у праву. Али, само размислите мало, да ли ви СТВАРНО МИСЛИТЕ ДА ОНИ ТО НЕ ЗНАЈУ ? Да ли ви стварно мислите да ћете им „повредити осећања“ тиме што као српски пољопривредник нећете да гласати ? Све цркоше ! Сузе роне !
Да ли мислите да ће неко да се много „штрецне“ јер баш сељаци нису изашли на гласање ? Нема шансе. Ако не изађу сељаци, изаћи ће сасвим довољан број запослених у државној управи, пензионера, оних који су лепили плакате, оних који су подобијали кило брашна, литар уља и врећицу детерџента, ове или неке претходне године, и они ће изабрати кога они желе. И то је демократија. Они који излазе и који постају део изборног процеса и треба да одлучују о будућности. Они које седе код куће и љуте се јер су „сви лоши“ , они су себе „издвојили“ из ове државе, из демократије и препустили су другима да одлучују уместо њих.
Ја као човек који је стално са пољопривредницима сматрам да смо ми сељаци, ти који морају да одлучују ! Гласови српских домаћина треба да формирају будућу Владу и парламент а не гласови оних што су продали своје право које су нам преци крвљу платили за 20 евра! Много је људи изгинуло да би ви имали право да гласате. Да ли њихови животи вреде 20 евра ? Или пет кила детерџента ?
Постоји ту и још једна практична компонента. Рецимо да сте политичар и гледате неко село, и видите да у том селу од рецимо 200 кућа има свега 50 бирача. А, у неком другом селу од 100 кућа има 100 бирача. Коме селу ћете изградити канализацију или водовод ? Да ли овоме које се „оградило“, јер сматрају да су „много паметни“ или овима што су гласали ? Чак и ако су гласали против вас, или још боље подељено, рецимо пола села гласа за власт, пола за опозицију, то је нејлепши сценарио , њима ћете дати новац. Политичари ће се макар трудити да нешто ураде, па да добију више на следећим изборима, или да они други добију мање. Ако виде да у том селу нико не гласа то значи да то место не учествује у њиховом животу , а ако је тако ма неће ни они у вашем. Градиће инфраструктуру на неком другом месту. Даваће паре за субвенције неком другом.
И на крају, знам, ови избори су тешки, да се вратимо на почетак. Тешко је одлучити ко је мање заслужио глас поштеног грађанина Србије. Кад би само некако могло да се гласа „против“ неког а не „за“ !? То би у нашим условима било најреалније, међутим то не постоји. Мора се гласати ЗА неког.
За кога , то препуштам вама.
Сваки човек има своју памет, своју вољу и своје мотиве. Одмах да вам кажем, идеалног наћи нећете. Нема ту ни превише поштених, ни превише , паметних, ни превише моралних на тим листама ““ међутим , седите дакле, размислите са ким имате највећи степен слагања, ко вам је најмање одбојан, и нажалост што морам то да кажем, ко је мање зло за Србију ““ и гласајте за њега.
То је једино поштено. Ако изађете на изборе и узмете ствар у своје руке, онда сутра имате права да се буните, и жалите. Али ако не изађете , ако сте допустили некоме да уместо вас одлучује, онда немате права. Онда ћутите јер више нисте део ове државе.
Најновији број
25. април 2024.
