ПЛАНИНАРСТВО
ШЕТЊОМ ДО ЗДРАВЉА
Вишегодишње дружење два планинарска друштва, једно из малог јужнобачког округа, села Сириг, недалеко од Новог Сада, које носи назив Планинарско ““ смучарски клуб Сириг, обавезало је шабачке планинаре, чланове ПСД “Цер“ да узму учешћа на њиховој традиционалној манифестацији “Јегрички маратон“ која се сваке године одвија у парку природе “Јегричка“, а у организацији поменутог клуба, а у месецу априлу, ради чега су се шабачки планинари определили да други да викенд проведу на теренима општине Темерин, у парку природе Јегричка.
Поменути парк природе добио је назив по истоименој речици Јегричка, некада најдуже аутохтона војвођанска речица, која нема класичан извор и представља систем повезаних бара, кроз које воде отичу до свог ушћа у реку Тису. Јегричка се напаја водом из више депресија код Деспотова, где се и налази њен природни почетак. Дужина ове речице износи неких 37 километара и готово највећим делом протиче кроз темерински атар у дужини од седамнаест километара, упоредо са каналом Дунав-Тиса-Дунав и Малим бачким каналом. Последњим регулацијама водотокова у Војводини Јегричка је укључена у велики хидросистем ДТД, чиме је изгубила особине природног тока.
Обале овог водозахвата су посебно уређене и приступачне за све заљубљенике у војвођанску равницу и њену природу, богате флором и фауном. У водама Јегричке могу се уочити бели локвањ, барска папрат, биљка мешинка, која је по својој животној форми посебно интересантна што подводним мешковима хвата ситне водене организме. Од риба поред шарана и других домаћих врста риба у Јегрички се могу наћи амур, са далеког истока или патуљасти сом... Јегричка представља посебну оазу за птице. До сада је регистровано преко 180 врста разних птица, од барских чапљи па до сићушних сеница... Војвођанска равница, у околини Јегричке, пребогата је срнећом дивљачи ““ коју смо могли у више наврата да видимо приликом више сатне шетње стазама Јегричке, затим ту је зечија дивљач, као и дивље свиње које смо у пар наврата сликали у њиховом резервату.
Дуж Јегричке обале урађене су две пешачке стазе, једна северно од Сирига са осматрачницама за дивљач и птице, а друга код Темерина. Остатак обале нема урађене стазе, али је могуће пешачити поред обале.
Дуж ове руте наилазимо на бројне војвођанске салаше, који се од стране власника, из дана у дан обнављају ““ преуређују и представљају право задовољство за посетиоце, враћајући им дух старих времена.
Посебно задовољство, шабачки планинари су доживели приликом посете “Бркином салашу“ у селу Ченеј, недалеко од Темерина, чији је власник Горан Нешић, дете из наших крајева, конкретније његово порекло је везано за село Доњу Бадању, у коме смо имали прилику да покажемо планинарска умећа користећи алпинистичку опрему у његовом кампу авантуре.
Поменути парк природе добио је назив по истоименој речици Јегричка, некада најдуже аутохтона војвођанска речица, која нема класичан извор и представља систем повезаних бара, кроз које воде отичу до свог ушћа у реку Тису. Јегричка се напаја водом из више депресија код Деспотова, где се и налази њен природни почетак. Дужина ове речице износи неких 37 километара и готово највећим делом протиче кроз темерински атар у дужини од седамнаест километара, упоредо са каналом Дунав-Тиса-Дунав и Малим бачким каналом. Последњим регулацијама водотокова у Војводини Јегричка је укључена у велики хидросистем ДТД, чиме је изгубила особине природног тока.
Обале овог водозахвата су посебно уређене и приступачне за све заљубљенике у војвођанску равницу и њену природу, богате флором и фауном. У водама Јегричке могу се уочити бели локвањ, барска папрат, биљка мешинка, која је по својој животној форми посебно интересантна што подводним мешковима хвата ситне водене организме. Од риба поред шарана и других домаћих врста риба у Јегрички се могу наћи амур, са далеког истока или патуљасти сом... Јегричка представља посебну оазу за птице. До сада је регистровано преко 180 врста разних птица, од барских чапљи па до сићушних сеница... Војвођанска равница, у околини Јегричке, пребогата је срнећом дивљачи ““ коју смо могли у више наврата да видимо приликом више сатне шетње стазама Јегричке, затим ту је зечија дивљач, као и дивље свиње које смо у пар наврата сликали у њиховом резервату.
Дуж Јегричке обале урађене су две пешачке стазе, једна северно од Сирига са осматрачницама за дивљач и птице, а друга код Темерина. Остатак обале нема урађене стазе, али је могуће пешачити поред обале.
Дуж ове руте наилазимо на бројне војвођанске салаше, који се од стране власника, из дана у дан обнављају ““ преуређују и представљају право задовољство за посетиоце, враћајући им дух старих времена.
Посебно задовољство, шабачки планинари су доживели приликом посете “Бркином салашу“ у селу Ченеј, недалеко од Темерина, чији је власник Горан Нешић, дете из наших крајева, конкретније његово порекло је везано за село Доњу Бадању, у коме смо имали прилику да покажемо планинарска умећа користећи алпинистичку опрему у његовом кампу авантуре.
М.Ботић
Најновији број
25. април 2024.
