ЧАРОЛИЈЕ РИБОЛОВАЧКИХ ТАЈНИ ДРАГОСЛАВА ДРАГАНА МИЋИЋА
РИБОЛОВАЦ = ПЕЦАРОШ
Књига „Риболовац = пецарош“ Драгослава Драгана Мићића, новинара-публицисте, у издању Друштва за неговање спортских традиција из Београда, предата је ових дана из Штампарије „Чивија принт“ из Шапца на читање почетницима али и опсенарима риболова
Приручник је, обимом од 152 стране и форматом А5, погодан за читање и прелиставање у тренуцима опуштања, у библиотеци, код куће или у природи покрај реке, језера, канала, шљункаре.
Текст је пропраћен илустрацијама, цртежима и скицама. Прожет сазнањима о риболову од времена када је улов рибе био, вероватно, првобитно човеково занимање ради прехране и опстанка. Отада, а и сада, важи изрека: „Ако желиш човека да нахраниш за један дан, дај му рибу, ако га желиш да нахраниш за цео живот, научи га да лови рибу“. Па, не чуди што прве риболовачке кораке деца направе захваљујући родитељима или најближњима. До позних година остају им захвална за откривену лепоту и забаву у трагању и схватању окружења, усклађено са личним и физичким могућностима и жељама.
Овим издањем су, такође, приказане врсте и специфичности риба наших вода, са нагласком на то да свака риба има свој мени. Наговештава и то када рибе гризу, у каквим временским (не)приликама, у ком добу дана и године? Нуди одговоре и на питања: на ком месту пецати и како га одредити? Како „читати“ реку? Пецати са обале или из чамца? Коју технику забачаја и пецања применити (пловак, дубинку, вараличање)? Које системе и какав прибор користити, како одабрати и припремити мамце и примаму?...
Чаролије риболовачких тајни привукле су Драганову пажњу још у његовом дечачком добу, када је на Камичку пецао штапом од леске, концем за шиваћу машину, удицом од савијене чиоде, пловком од пачијег или гушчијег пера. Сада су прибори доступнији, квалитетнији и јефтинији него икада. Овој разбибризи се вратио одласком у пензију, али и из здравствених разлога.
Осим тога, риболов је и изазов. Много тога свако мора да открије сам, да обједини бројне дисциплине, да буде заштитник човекове околине, познавалац биљног и животињског света у водама, претраживач корита, да упозна рибу, њене тајне и ћуди и, изнад свега, да је поштовалац сродника по штапу и свих који уживају у природним благодетима.
Риболовом се, посредно или непосредно, према пописима риболовачких друштава, бави у свету око двеста педесет милиона људи. Са неуписанима и преко милијарде, што је више него свих осталих спортиста заједно на Плавој планети. Овом публикацијом, штампаном у 1.000 примерака, надамо се да ће их бити и више. Вероватно и стога што ће послушати мудраце од искона: „Бог пецарошима не рачуна дане проведене покрај воде или на води“. Ако ништа друго, чак је и лош дан риболова угоднији од доброг дана у затвореном простору. Чим се улови једна риба, мисли се на следећу. И увек је другачија прича са сваког пецања.
Текст је пропраћен илустрацијама, цртежима и скицама. Прожет сазнањима о риболову од времена када је улов рибе био, вероватно, првобитно човеково занимање ради прехране и опстанка. Отада, а и сада, важи изрека: „Ако желиш човека да нахраниш за један дан, дај му рибу, ако га желиш да нахраниш за цео живот, научи га да лови рибу“. Па, не чуди што прве риболовачке кораке деца направе захваљујући родитељима или најближњима. До позних година остају им захвална за откривену лепоту и забаву у трагању и схватању окружења, усклађено са личним и физичким могућностима и жељама.
Овим издањем су, такође, приказане врсте и специфичности риба наших вода, са нагласком на то да свака риба има свој мени. Наговештава и то када рибе гризу, у каквим временским (не)приликама, у ком добу дана и године? Нуди одговоре и на питања: на ком месту пецати и како га одредити? Како „читати“ реку? Пецати са обале или из чамца? Коју технику забачаја и пецања применити (пловак, дубинку, вараличање)? Које системе и какав прибор користити, како одабрати и припремити мамце и примаму?...
Чаролије риболовачких тајни привукле су Драганову пажњу још у његовом дечачком добу, када је на Камичку пецао штапом од леске, концем за шиваћу машину, удицом од савијене чиоде, пловком од пачијег или гушчијег пера. Сада су прибори доступнији, квалитетнији и јефтинији него икада. Овој разбибризи се вратио одласком у пензију, али и из здравствених разлога.
Осим тога, риболов је и изазов. Много тога свако мора да открије сам, да обједини бројне дисциплине, да буде заштитник човекове околине, познавалац биљног и животињског света у водама, претраживач корита, да упозна рибу, њене тајне и ћуди и, изнад свега, да је поштовалац сродника по штапу и свих који уживају у природним благодетима.
Риболовом се, посредно или непосредно, према пописима риболовачких друштава, бави у свету око двеста педесет милиона људи. Са неуписанима и преко милијарде, што је више него свих осталих спортиста заједно на Плавој планети. Овом публикацијом, штампаном у 1.000 примерака, надамо се да ће их бити и више. Вероватно и стога што ће послушати мудраце од искона: „Бог пецарошима не рачуна дане проведене покрај воде или на води“. Ако ништа друго, чак је и лош дан риболова угоднији од доброг дана у затвореном простору. Чим се улови једна риба, мисли се на следећу. И увек је другачија прича са сваког пецања.
Љубиша Ђукић
Најновији број
25. април 2024.
