ЖЕТВА ПОД ВЕЛОМ ТАЈНИ
ЦЕНА ПШЕНИЦЕ СЕЈЕ ДРУГЕ КУЛТУРЕ
Већ неколико година жетва се обавља готово у тајности, цене се не објављују, као да се неко стиди пољопривреде и да ту жетву, која је благо и нешто најсветије за пољопривредног произвођача, желе да сакрију и прикрију. О цени нико и не говори па складиштари, односно млинари и откупљивачи - како ко- одређују цену и откупљују по својим аршинима. Пољопривредни произвођачи пшеницу сеју због брашна и плодореда а великим делом користе и за сточну храну.
Површине под тритикалеом се повећавају у нашем региону а смањују под пшеницом. То је нарочито изражено у деловима где су слабија земљишта, односно мање плодна земљишта и у брдско-планинским теренима.
-Свакако то произвођачи са правом раде јер тритикале, јечам и овас дају изузетно добре приносе. Цена те производње је много нижа и ризик је мањи. Тритикал је нарочито занимљив за произвођаче зато што је протеинска вредност хранива много већа него код кукуруза, него код пшенице, а даје одличне приносе од 5 до 6 тона по хектару, што велики број произвођача, нарочито у Поцерини не може да оствари са кукурузом, појашњава заменик директора Дирекције за пољопривреду Предраг Срдановић.
Велика је количина протеина, много већа него код кукуруза и пшенице а одређене карактеристике по сварљивости су за стоку боље него код других житарица. Тритикал подноси одлично услове гајења, мања је употреба минералних ђубрива. Произвођачи у Поцерини а један део произвођача у Мачви прибегава све више тој култури. Нарочито у годинама које су биле сушне тритикале даје одличне резултате. Чак у последње две-три године, када се обилазе терени захваћени градом, показао је много већу отпорност на осипање него пшеница и кукуруз .
До сада је врло мали број произвођача прибегавао продаји тритикала, иако су фабрике сточне хране кренуле у откуп тритикала. Иначе на пијаци је за динар или два цена тритикала виша у продаји него цена пшенице. Произвођачи који имају мање поседе, односно мања стада, прибегавају продаји јер користе мање хранива у својој производњи па и ту налазе калкулацију у овим тешким условима.
Трошкови производње су нешто нижи него код пшенице, потребно је мање минералних ђубрива, отпорнија је на болести тако да се сигурно за два третирања смањује заштита од болести. За хектар тритикале потребано је издвојити 300-350 евра, док се код пшенице, ако хоћемо озбиљну производњу, испод 500 евра инвестиција не може да замисли . Тако је производња по хектару нижа за 150 евра. Чак један део произвођача који имају фарме крава врло често користе тритикале у јесењој сетви за производњу сенаже у пролеће, нарочито у комбинацији са грашковима. Крајем априла и почетком маја врше прављење сенаже а затим припрему парцела за сетву силажних кукуруза. То је показало изузетну оправданост код пољопривредних произвођача. У Поцерини све више произвођача прибегава гајењу тритикала из агроеколошких услова, типа земљишта, јер показало се да пшеница нема приносе на таквим типовима земљишта као тритикале.
Пољопривредним произвођачима се препоручује да у плодоред, један део површина повећају под тритикалеом на уштрб пшенице и ту ће имати сигурно бољу економску рачуницу.
Зоб се све више враћа на наше просторе , не као храниво које је некада служило само за исхрану коња. Зоб је изузетно храниво за приплодни материјал, такође има добру протеинску вредност, мању енергетску вредност али изузетно добру протеинску вредност. Повећава квалитет меса тако да се све више користи у овчарству и товном говедарству.
Површине под тритикалеом се повећавају у нашем региону а смањују под пшеницом. То је нарочито изражено у деловима где су слабија земљишта, односно мање плодна земљишта и у брдско-планинским теренима.
-Свакако то произвођачи са правом раде јер тритикале, јечам и овас дају изузетно добре приносе. Цена те производње је много нижа и ризик је мањи. Тритикал је нарочито занимљив за произвођаче зато што је протеинска вредност хранива много већа него код кукуруза, него код пшенице, а даје одличне приносе од 5 до 6 тона по хектару, што велики број произвођача, нарочито у Поцерини не може да оствари са кукурузом, појашњава заменик директора Дирекције за пољопривреду Предраг Срдановић.
Велика је количина протеина, много већа него код кукуруза и пшенице а одређене карактеристике по сварљивости су за стоку боље него код других житарица. Тритикал подноси одлично услове гајења, мања је употреба минералних ђубрива. Произвођачи у Поцерини а један део произвођача у Мачви прибегава све више тој култури. Нарочито у годинама које су биле сушне тритикале даје одличне резултате. Чак у последње две-три године, када се обилазе терени захваћени градом, показао је много већу отпорност на осипање него пшеница и кукуруз .
До сада је врло мали број произвођача прибегавао продаји тритикала, иако су фабрике сточне хране кренуле у откуп тритикала. Иначе на пијаци је за динар или два цена тритикала виша у продаји него цена пшенице. Произвођачи који имају мање поседе, односно мања стада, прибегавају продаји јер користе мање хранива у својој производњи па и ту налазе калкулацију у овим тешким условима.
Трошкови производње су нешто нижи него код пшенице, потребно је мање минералних ђубрива, отпорнија је на болести тако да се сигурно за два третирања смањује заштита од болести. За хектар тритикале потребано је издвојити 300-350 евра, док се код пшенице, ако хоћемо озбиљну производњу, испод 500 евра инвестиција не може да замисли . Тако је производња по хектару нижа за 150 евра. Чак један део произвођача који имају фарме крава врло често користе тритикале у јесењој сетви за производњу сенаже у пролеће, нарочито у комбинацији са грашковима. Крајем априла и почетком маја врше прављење сенаже а затим припрему парцела за сетву силажних кукуруза. То је показало изузетну оправданост код пољопривредних произвођача. У Поцерини све више произвођача прибегава гајењу тритикала из агроеколошких услова, типа земљишта, јер показало се да пшеница нема приносе на таквим типовима земљишта као тритикале.
Пољопривредним произвођачима се препоручује да у плодоред, један део површина повећају под тритикалеом на уштрб пшенице и ту ће имати сигурно бољу економску рачуницу.
Зоб се све више враћа на наше просторе , не као храниво које је некада служило само за исхрану коња. Зоб је изузетно храниво за приплодни материјал, такође има добру протеинску вредност, мању енергетску вредност али изузетно добру протеинску вредност. Повећава квалитет меса тако да се све више користи у овчарству и товном говедарству.
Најновији број
25. април 2024.
