АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ „ВОЖД“ У НОВУ СЕЗОНУ СА ПРЕМИЈЕРОМ
ЗОНЕ НА МИШАРСКИ НАЧИН
Непоновљиво Сремчево дело „Зона Замфирова“ у режији Душана Симића и Марка Рибића може се погледати у петак, 12. августа, у Великој сали Дома културе Мишар од 20 часова
Августовске летње дане додатно ће у петак увече усијати премијера представе „Зона Замфирова“ Аматерског позоришта „Вожд“ Мишар. Подижући из године у годину квалитет представа, окренути репертоарски од самог оснивања домаћој драмској литератури, показали су не само велики ентузијазам већ и вољу да све оно што је вредно у српској традицији негују и очувају на себи својствен начин ““ глумом.
- Са „Путујућим позориштем Шопаловић“ обележили смо 70. годишњицу победе над фашизмом, а премијером „Зоне Замфирове“ обележићемо велики јубилеј, 210. годишњицу Боја на Мишару и 110. годишњицу од смрти Стевана Сремца, која пада 12. августа када је премијера представе. Из редитељског угла велики изазов, јер представа не сме и не треба да заличи на сјајан филм Здравка Шотре који је урађен пре нешто више од деценије, него смо желели да то буде у сваком смислу ауторски пројекат. Наравно из перспективе глумца, захтеви оваквог текста су огромни, имајући у виду да је читав текст на нишком дијалекту, али наш уигран ансамбл се током проба одлично носио са том „препреком“ и могу слободно рећи да ју је успешно прескочио ““ каже Душан Симић.
У ауторски пројекат, за чију се драматуршку обраду побринуо глумачки двојац Душан Симић и Марко Рибић, ушли су многи ликови којих нема у филму, а који итекако утичу на радњу саме приче и подједнако су интересантни као и већ познати ликови тетка Доке, тетка Таске, Манулаћа, итд.
- Редитељска замисао је била да „Зона“ остане у миљеу краја 20. века, али да кокетира са данашњим временом, са циљем да покаже да девојка и младић (у овом случају из два различита сталежа), а могу бити и различите вере и расе, језика, могу бити заједно и да љубав савлађује све препреке и на крају односи победу. Представа има ауторску музику и сонгове, на текст који смо Марко и ја писали, мултифункционалну монументалну сценографију. Уверен сам да ће публика бити одушевљена сваким детељем представе понаособ, и да ће наша „Зона“ пунити позоришне сале и освајати награде ““ уверен је Душан.
Заједничка режија, трећа по реду, након „Свадбе без Даринке“ и „Путујућег позоришта Шопаловић“, уродиће, несумњиво, плодом и овога пута.
- Морам рећи да смо се, што се режије тиче, месецима договарали и приликом саме драматизације, осмишљавали смо сцену по сцену, односе међу ликовима, костим, музику, тако да смо спремно дочекали пробе. Овакав начин режије је веома интересантан и узбудљив, јер се константно допуњујемо, и ако једном зафали одређено решење, други га у моменту пронађе и обратно. Наравно да је било размимоилажења, али се трудимо да увек пронађемо златну средину, односно најбоље решење које је у функцији представе, а уколико не можемо да се договоримо затражимо мишљење и помоћ колега из ансамбла, тако да сама представа никада не трпи ““ открива тајну успешне сарадње Душан.
Изазов у сваком смислу, савладан за само месец дана, ако се зна колико је комад сам по себи обиман и захтеван.
- Требало је одговорити на захтев епохе у којој се радња комада дешава, Ниш с краја 19. века, Турци су протерани, али су и даље остали стари обичаји и начин живота. Захваљујем се нашем костимографу Љубици Симић, која је имала стрпљења да саслуша све наше замисли, по питању костима, и са великим успехом их спроведе у дело, тако да и сјајни костиме чине подједнако важан део ове велике слагалице. За сненографију побринуо се Филип Рајковић, а музичке аранжмане сонгова Милош Тојић. У раду на самој представи помогао нам је КУД „Абрашевић“ којем се посебно захваљујемо, као и град Шабац који је финансирао пројекат.
Ако смо макар мало подгрејали машту на време обезбедите карте по цени од само двеста динара јер, како то обично бива, заинтересованост за представе АП „Вожд“ је велика. А како и не би била када ови млади људи са великим ентузијазмом прилазе реализацији сваког пројекта.
ГЛУМАЧКА ПОДЕЛА
На позоришној сцени Дома културе Мишар заиграће Оливера Гуцонић (Зона), Ђорђе Митровић (Хаџи Замфир), Милица Поповић (Ташана), Вања Павловић (Таска), Ања Глигорић (Васка), Душан Симић (Мане кујунџија), Нина Стокић (Јевда), Тамара Бастаја (Дока), Филип Рајковић (Ујка Таско), Никола Ђукић (Поте), Никола Јовановић (Чорбаџи Јордан), Кристина Вулетић (Перса), Марко Рибић (Манулаћ) и Јелена Бркић (Певачица Лела/Калина).
- Са „Путујућим позориштем Шопаловић“ обележили смо 70. годишњицу победе над фашизмом, а премијером „Зоне Замфирове“ обележићемо велики јубилеј, 210. годишњицу Боја на Мишару и 110. годишњицу од смрти Стевана Сремца, која пада 12. августа када је премијера представе. Из редитељског угла велики изазов, јер представа не сме и не треба да заличи на сјајан филм Здравка Шотре који је урађен пре нешто више од деценије, него смо желели да то буде у сваком смислу ауторски пројекат. Наравно из перспективе глумца, захтеви оваквог текста су огромни, имајући у виду да је читав текст на нишком дијалекту, али наш уигран ансамбл се током проба одлично носио са том „препреком“ и могу слободно рећи да ју је успешно прескочио ““ каже Душан Симић.
У ауторски пројекат, за чију се драматуршку обраду побринуо глумачки двојац Душан Симић и Марко Рибић, ушли су многи ликови којих нема у филму, а који итекако утичу на радњу саме приче и подједнако су интересантни као и већ познати ликови тетка Доке, тетка Таске, Манулаћа, итд.
- Редитељска замисао је била да „Зона“ остане у миљеу краја 20. века, али да кокетира са данашњим временом, са циљем да покаже да девојка и младић (у овом случају из два различита сталежа), а могу бити и различите вере и расе, језика, могу бити заједно и да љубав савлађује све препреке и на крају односи победу. Представа има ауторску музику и сонгове, на текст који смо Марко и ја писали, мултифункционалну монументалну сценографију. Уверен сам да ће публика бити одушевљена сваким детељем представе понаособ, и да ће наша „Зона“ пунити позоришне сале и освајати награде ““ уверен је Душан.
Заједничка режија, трећа по реду, након „Свадбе без Даринке“ и „Путујућег позоришта Шопаловић“, уродиће, несумњиво, плодом и овога пута.
- Морам рећи да смо се, што се режије тиче, месецима договарали и приликом саме драматизације, осмишљавали смо сцену по сцену, односе међу ликовима, костим, музику, тако да смо спремно дочекали пробе. Овакав начин режије је веома интересантан и узбудљив, јер се константно допуњујемо, и ако једном зафали одређено решење, други га у моменту пронађе и обратно. Наравно да је било размимоилажења, али се трудимо да увек пронађемо златну средину, односно најбоље решење које је у функцији представе, а уколико не можемо да се договоримо затражимо мишљење и помоћ колега из ансамбла, тако да сама представа никада не трпи ““ открива тајну успешне сарадње Душан.
Изазов у сваком смислу, савладан за само месец дана, ако се зна колико је комад сам по себи обиман и захтеван.
- Требало је одговорити на захтев епохе у којој се радња комада дешава, Ниш с краја 19. века, Турци су протерани, али су и даље остали стари обичаји и начин живота. Захваљујем се нашем костимографу Љубици Симић, која је имала стрпљења да саслуша све наше замисли, по питању костима, и са великим успехом их спроведе у дело, тако да и сјајни костиме чине подједнако важан део ове велике слагалице. За сненографију побринуо се Филип Рајковић, а музичке аранжмане сонгова Милош Тојић. У раду на самој представи помогао нам је КУД „Абрашевић“ којем се посебно захваљујемо, као и град Шабац који је финансирао пројекат.
Ако смо макар мало подгрејали машту на време обезбедите карте по цени од само двеста динара јер, како то обично бива, заинтересованост за представе АП „Вожд“ је велика. А како и не би била када ови млади људи са великим ентузијазмом прилазе реализацији сваког пројекта.
ГЛУМАЧКА ПОДЕЛА
На позоришној сцени Дома културе Мишар заиграће Оливера Гуцонић (Зона), Ђорђе Митровић (Хаџи Замфир), Милица Поповић (Ташана), Вања Павловић (Таска), Ања Глигорић (Васка), Душан Симић (Мане кујунџија), Нина Стокић (Јевда), Тамара Бастаја (Дока), Филип Рајковић (Ујка Таско), Никола Ђукић (Поте), Никола Јовановић (Чорбаџи Јордан), Кристина Вулетић (Перса), Марко Рибић (Манулаћ) и Јелена Бркић (Певачица Лела/Калина).
О. Гавриловић
Најновији број
25. април 2024.
