Свиње осетиле родну годину
ДИВЉЕ СВИЊЕ ХАРАЈУ ДРЕНОВАЧКИМ АТАРОМ
Добар и квалитетан род кукуруза осетиле су и дивље свиње па су запоселе њиве у атару села Дреновца. Угрожено је око 1.000 хектара површина засејаних кукурузом. Борба за очување имања ће бити тешка јер је и противник напредовао-све се мање плаши
На имању Војислава Вуковића већ је забележена знатна штета иако је летину бранио чиме је стигао и како је знао.
„ Моја њива је у атару Дреновца, на пет километара од села имам 2 хектара и 25 ари посејаних кукурузом. Сада је оштећена сигурно 20 до 30 ари. Ове године дивљих свиња је далеко више него прошле, а претпрошле године је била иста ситуација. Човеку је за ноћ 40 ари сравњено. Питање је колико ће се и да ли ће се штета исплатити. Има људи који не оду у ловачко друштво да пријаве, а мораш да одеш. Мораш и да браниш. Стављали смо сумпор јер кажу да мирис тера дивље свиње. У апотеци су ми рекли да га ставим у пластичне чаше на 10-12 места. Тата и ја смо ставили на 25 места, отишли после пар дана и ништа. Оне су прошле и обориле то, и терај даље“, прича Вуковић.
Не вреди ни лупање. Дивље свиње су престале да се боје. Воја Вуковић наводи да је имао конфликт са ловном инспекторком која је рекла да огради парцелу.
„Па како да оградим 2,25 хектара и колико ће то да ме кошта. Што се толико штите те дивље свиње мени није јасно. Питање је како ће ловачко друштво да плати штету и када добијем на суду. Њима је знак када изађу на терен да си палио и да си бранио. Ипак, та надокнада није ни 30 процената од онога шта су оне мени урадиле“, каже.
Али проблем није само са кукурузом. Зна се да су својевремено свиње појеле и „трабант“ и масну торбу. Кукуруз који су ове године сабиле у земљу, и то се касније узоре ““ а било је већ примера- и када због плодореда дође на ред пшеница, оне осете кукуруз у земљи и опет праве штету и на пшеници тако што рију.
Никада нису у једном крду. Најчешће иде крмача са назимадима, њих пет шест од по 30 килограма, и када улете направе штету. Никада не поједу цео клип већ само загризу и оставе а ловци, могу да одстреле само једну. Процењује се да их има од 300 до 500 у појасу од Чеврнтије до старе шећеране. Сада је идеално време за њих јер се кукуруз налази у фази млечног зрења, што дивље свиње обожавају.
Дивље свиње у већем броју појавиле су се 2003. године, када су због ниског водостаја лако прешле из Срема у Мачву преко Саве. Тада су и забележене прве веће штете на усевима. Проблем од тада траје и изгледа нема му краја.
На имању Војислава Вуковића већ је забележена знатна штета иако је летину бранио чиме је стигао и како је знао.
„ Моја њива је у атару Дреновца, на пет километара од села имам 2 хектара и 25 ари посејаних кукурузом. Сада је оштећена сигурно 20 до 30 ари. Ове године дивљих свиња је далеко више него прошле, а претпрошле године је била иста ситуација. Човеку је за ноћ 40 ари сравњено. Питање је колико ће се и да ли ће се штета исплатити. Има људи који не оду у ловачко друштво да пријаве, а мораш да одеш. Мораш и да браниш. Стављали смо сумпор јер кажу да мирис тера дивље свиње. У апотеци су ми рекли да га ставим у пластичне чаше на 10-12 места. Тата и ја смо ставили на 25 места, отишли после пар дана и ништа. Оне су прошле и обориле то, и терај даље“, прича Вуковић.
Не вреди ни лупање. Дивље свиње су престале да се боје. Воја Вуковић наводи да је имао конфликт са ловном инспекторком која је рекла да огради парцелу.
„Па како да оградим 2,25 хектара и колико ће то да ме кошта. Што се толико штите те дивље свиње мени није јасно. Питање је како ће ловачко друштво да плати штету и када добијем на суду. Њима је знак када изађу на терен да си палио и да си бранио. Ипак, та надокнада није ни 30 процената од онога шта су оне мени урадиле“, каже.
Али проблем није само са кукурузом. Зна се да су својевремено свиње појеле и „трабант“ и масну торбу. Кукуруз који су ове године сабиле у земљу, и то се касније узоре ““ а било је већ примера- и када због плодореда дође на ред пшеница, оне осете кукуруз у земљи и опет праве штету и на пшеници тако што рију.
Никада нису у једном крду. Најчешће иде крмача са назимадима, њих пет шест од по 30 килограма, и када улете направе штету. Никада не поједу цео клип већ само загризу и оставе а ловци, могу да одстреле само једну. Процењује се да их има од 300 до 500 у појасу од Чеврнтије до старе шећеране. Сада је идеално време за њих јер се кукуруз налази у фази млечног зрења, што дивље свиње обожавају.
Дивље свиње у већем броју појавиле су се 2003. године, када су због ниског водостаја лако прешле из Срема у Мачву преко Саве. Тада су и забележене прве веће штете на усевима. Проблем од тада траје и изгледа нема му краја.
М.Ж.
Најновији број
25. април 2024.
