НЕ МОЖЕМО ДА ЧЕКАМО

У јесењем циклусу серијала Музичке приче, у ком своја остварења представљају новинари, музичари и рок критичари, у Културном центру је приказан филм “Лимуново дрво“ Бранка Радаковића.
- Већ другу годину представљамо књиге које обрађују рокенрол музику бивше Југославије. Ове године смо уврстили у серијал и пројекцију три филма, од којих је један и “Лимуново дрво“. То је заокруживање биографије о Милану Младеновићу, увид у феномен групе “Екатарина Велика“ и новог таласа“дечака из воде“. То је наш начин да држимо бакљу музичке сцене, с обзиром да не можемо да организујемо рок концерте у мери у којој бисмо волели. У недостатку свирки, на којима бисмо прашили и доводили омладину, ми причамо о музици, каже Катарина Јанковић Поповић из Културног центра.
Филм је прича о бенду “Лимуново дрво“, који је основан 1977. и култним групама које су настале после његовог распада. Иако бенд није направио ниједан албум, кроз сведочења познатих личности из света рок музике, филм разоткрива значај ове групе на нашем простору.
Аутор поручује да у филму има непознаница, чак и за добре познаваоце рокенрола у земљи - У филму се могу чути многе песме које су изводили на концертима крајем осамдесетих година, свирке, покушај снимања плоче... Ова музика недостаје, свуда око нас су непотребне, тривијалне ствари. Ово што се дешава је погубно по генерације које су долазе. Неопходна нам је добра музика, добри филмови, права уметност.
- Шта нам је чинити?, питали смо Радаковића.
- Да свако узме ствар у своје руке, да направи неки филм или изда књигу, а да пре тога добро изучи историју уметности. Свако мора да пође од себе, не можемо ништа да очекујемо од великих продуцентских кућа или телевизијских станица, кад знамо да они емитују емисије које негативно делују на масе. Дакле, ми који волимо праву уметност, морамо да решавамо ствари на појединачном нивоу, да дођемо до малобројне публике, а тај талас ће да се прошири. Не можемо више да чекамо, рекао је Радаковић.