OPŠTINSKI ODBOR ZELENIH SRBIJE U BOGATIĆU
GMO UNIŠTAVA ZEMLjIŠTE
Zeleni u opštini Bogatić saznaju da će Evropska komisija vrlo brzo, Stalnom odboru za biljke i životinje, hranu i hranu za životinje podneti tri nacrta pravilnika o obnavljanju dozvole za gajenje tri genetski modifikovane sorte kukuruza. Njihova, nazovi prednost je otpornost na kukuruzni plamenac.
Pobornici zdrave životne sredine, ozvaničeni u ovom pokretu smatraju da bi bila velika greška obnoviti dozvolu za te genetski modifikovane biljke i navode više razloga za to.
- GMO zapravo uništava plodnost zemljišta i biodiverziteta na dugi rok. Da bi se zaštitio kukuruz od plamenca, najbolje oruđe su odgovarajuće rotacije i to je efikasniji metod od hemijskih pesticida. Prirodni insekticidi ili prirodne supstance niskog rizika, mogu takođe da se koriste i daju zadovoljavajuće rezultate.
Bez obzira što je područje Mačve pogodno za gajenje organske hrane i svih, posebno povrtarskih biljnih vrsta, na poljoprivrednoj “karti“ obeleženo je kao “crna rupa“ na kojoj se već godinama tajno gaji GMO soja, kaže Aleksandar Firaunović, predsednik OO Zelenih u Bogatiću.
U Mačvi se može saznati da se uzgojem GMO soje najviše bave sitni proizvođači. Nije slučajno da se GMO soja najviše gaji u Mačvi i Sremu jer je to i stočarski kraj pa se „mutirana“ soja koristi za ishranu stoke. Zna se da hrana koja se koristi u ishrani, posebno svinja, ne kontroliše, pa korišćenje GMO soje čija proizvodnja je jeftinija, može da donese i bolju zaradu.
Da proizvođači ne prodaju GMO soju potvrđuju i otkupljivači i skladištari. Kažu da se lako može utvrditi da li je u pitanju GMO soja i dodaju da je promet smanjen i u procentima se kreće od 1,8 do 2 odsto. Inače, u Mačvi se GMO soja uzgaja još pre donošenja Zakona o genetski modifikovanim organizmima, pa se semena iz tog perioda i danas koriste. To ipak ne umanjuje štetnost ovih organizama po zdravlje ljudi. Problemi koji se najčešće javljaju su neplodnost, ubrzano starenje, pojava tumora, imunološki problemi, kao i promene u organima za varenje.
Pobornici zdrave životne sredine, ozvaničeni u ovom pokretu smatraju da bi bila velika greška obnoviti dozvolu za te genetski modifikovane biljke i navode više razloga za to.
- GMO zapravo uništava plodnost zemljišta i biodiverziteta na dugi rok. Da bi se zaštitio kukuruz od plamenca, najbolje oruđe su odgovarajuće rotacije i to je efikasniji metod od hemijskih pesticida. Prirodni insekticidi ili prirodne supstance niskog rizika, mogu takođe da se koriste i daju zadovoljavajuće rezultate.
Bez obzira što je područje Mačve pogodno za gajenje organske hrane i svih, posebno povrtarskih biljnih vrsta, na poljoprivrednoj “karti“ obeleženo je kao “crna rupa“ na kojoj se već godinama tajno gaji GMO soja, kaže Aleksandar Firaunović, predsednik OO Zelenih u Bogatiću.
U Mačvi se može saznati da se uzgojem GMO soje najviše bave sitni proizvođači. Nije slučajno da se GMO soja najviše gaji u Mačvi i Sremu jer je to i stočarski kraj pa se „mutirana“ soja koristi za ishranu stoke. Zna se da hrana koja se koristi u ishrani, posebno svinja, ne kontroliše, pa korišćenje GMO soje čija proizvodnja je jeftinija, može da donese i bolju zaradu.
Da proizvođači ne prodaju GMO soju potvrđuju i otkupljivači i skladištari. Kažu da se lako može utvrditi da li je u pitanju GMO soja i dodaju da je promet smanjen i u procentima se kreće od 1,8 do 2 odsto. Inače, u Mačvi se GMO soja uzgaja još pre donošenja Zakona o genetski modifikovanim organizmima, pa se semena iz tog perioda i danas koriste. To ipak ne umanjuje štetnost ovih organizama po zdravlje ljudi. Problemi koji se najčešće javljaju su neplodnost, ubrzano starenje, pojava tumora, imunološki problemi, kao i promene u organima za varenje.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
25. april 2024.
