DRAGAN MIĆIĆ - NEKAD I SAD
NOVINAR ZA SVA VREMENA
U seriji tekstova pod naslovom „Gde su, šta rade“, „Glas Podrinja“ donosi priče o ljudima koji su svojom delatnošću doprineli razvoju ovog kraja ( 16 )
Među političarima, privrednicima, kulturnim i sportskim poslenicima... ljudima od ugleda u ovoj sredini a i među novinarima koji su perom i rečju ovekovečili Šabac, svakako je Dragoslav Dragan Mićić. U biografiji mu piše da je profesor i ekonomista, novinar i publicista, pa iako su brojne su delatnosti kojima se bavio i funkcije koje je imao, novinarstvo je bilo i ostalo njegova životna priča. A ta priča počinje 1948. godine u Šapcu, kaže da je prohodao i odrastao kod Velikog parka, prvo u Partizanskoj a kasnije u ulici Nata Jeličić koja danas nosi drugo ime, na šta je ogorčen.
- Od 2002- te, kada je prekršteno 140 gradskih ulica, Natina ulica je nazvana po Jeli Spiridonović Savić, Šapčanki, čija je „zasluga“ u tome što su joj roditelji bili bogati i što su joj omogućili da filozofiju studira u tri evropska grada, Beču, Trstu i Parizu- zapisao je Dragan u jednoj od svojih knjiga, uz pitanje „Da li je svake godine ispite polagala u drugom gradu“, pa i konstataciju „ izgleda da Demokratska opozicija Srbije, preotimanjem vlasti dvehiljadite, nije imala preča posla od promena naziva ulica. Od promene radi promene.“
Za novinarstvo se rano opredelio, u mladosti bio „bez dlake na jeziku“ a kroz život brusio oštrinu pera u neprestanoj borbi za pravednost. Baš kao što je zapisao i u knjizi koju je nedavno štampao „Život je tajna koja se iznova otkriva“. U svojim objavljenim knjigama, kojih nije malo, kao i u zapisima koji će verovatno do sada proverenom Draganovom upornošću uskoro biti štampani, čuva od zaborava mnoge šabačke priče, velike i male, o ulicama, priče o ljudima koji su na svoj mali ili pompezni način obeležili vreme i čaršiju u kojoj ne može da zaboravi neobične i samo Šapčanima drage građevine i kaže „ Kao da je neko hteo da raščivija sa Malim Parizom“. On je prvi publikovao tumačenje imena Šapca gde navodi da pisani tragovi upućuju da se 1476. godine „Zaslon iže zovet Šabac“, te da je najpoznije ime Zaslona u „Devetoj karti Ptolomejevoj“, izdatoj u Mlecima 1562. godine.
Ima tvrdnji da se Šabac pominje znatno pre Zaslona, izvesno vreme su se i preplitali, naročito u razdobljima mira i nemira, zatišja i ratova. Zaslon i Šabac dva su imena istog korena. Kada je god grad bio van poprišta važio je za Zaslon, a kada je paljen i hvaljen kao ““ Šabac. Prirodni zasloni, zakloni, nasloni, skloništa... lutajuće vode i močvare, močve- mačve, Mačva je do skora bila prepoznatljiva po močvarama...danas po zmijolikim drumovima duž oboda vodoplavina... isto su što i ljudskom rukom podizani nasipi, brane, barikade... rečju šančevi - šabaci. U tom prožimanju gotovo jednakih pojmova i istovetnih namena „objekata“, ali drugačijeg naziva usled vremenom izmenjenog izgovora, zato ime Šabac ne tražiti u terminu šanac, izraz zaslon je srodan šancu, ali je, izgleda, Zaslon izbledeo u spokoju zatišja, pa je otuda, verovatno, prevagu odneo Šabac, kada su šančevi- šabaci, bili presudniji za opstanak mesta.
- Od 2002- te, kada je prekršteno 140 gradskih ulica, Natina ulica je nazvana po Jeli Spiridonović Savić, Šapčanki, čija je „zasluga“ u tome što su joj roditelji bili bogati i što su joj omogućili da filozofiju studira u tri evropska grada, Beču, Trstu i Parizu- zapisao je Dragan u jednoj od svojih knjiga, uz pitanje „Da li je svake godine ispite polagala u drugom gradu“, pa i konstataciju „ izgleda da Demokratska opozicija Srbije, preotimanjem vlasti dvehiljadite, nije imala preča posla od promena naziva ulica. Od promene radi promene.“
Za novinarstvo se rano opredelio, u mladosti bio „bez dlake na jeziku“ a kroz život brusio oštrinu pera u neprestanoj borbi za pravednost. Baš kao što je zapisao i u knjizi koju je nedavno štampao „Život je tajna koja se iznova otkriva“. U svojim objavljenim knjigama, kojih nije malo, kao i u zapisima koji će verovatno do sada proverenom Draganovom upornošću uskoro biti štampani, čuva od zaborava mnoge šabačke priče, velike i male, o ulicama, priče o ljudima koji su na svoj mali ili pompezni način obeležili vreme i čaršiju u kojoj ne može da zaboravi neobične i samo Šapčanima drage građevine i kaže „ Kao da je neko hteo da raščivija sa Malim Parizom“. On je prvi publikovao tumačenje imena Šapca gde navodi da pisani tragovi upućuju da se 1476. godine „Zaslon iže zovet Šabac“, te da je najpoznije ime Zaslona u „Devetoj karti Ptolomejevoj“, izdatoj u Mlecima 1562. godine.
Ima tvrdnji da se Šabac pominje znatno pre Zaslona, izvesno vreme su se i preplitali, naročito u razdobljima mira i nemira, zatišja i ratova. Zaslon i Šabac dva su imena istog korena. Kada je god grad bio van poprišta važio je za Zaslon, a kada je paljen i hvaljen kao ““ Šabac. Prirodni zasloni, zakloni, nasloni, skloništa... lutajuće vode i močvare, močve- mačve, Mačva je do skora bila prepoznatljiva po močvarama...danas po zmijolikim drumovima duž oboda vodoplavina... isto su što i ljudskom rukom podizani nasipi, brane, barikade... rečju šančevi - šabaci. U tom prožimanju gotovo jednakih pojmova i istovetnih namena „objekata“, ali drugačijeg naziva usled vremenom izmenjenog izgovora, zato ime Šabac ne tražiti u terminu šanac, izraz zaslon je srodan šancu, ali je, izgleda, Zaslon izbledeo u spokoju zatišja, pa je otuda, verovatno, prevagu odneo Šabac, kada su šančevi- šabaci, bili presudniji za opstanak mesta.
Najnoviji broj
25. april 2024.
