Berza

  • aero 850 ⚫ 0,00%
  • alfa 31.000 ▼ -1,49%
  • glos 350 ⚫ 0,00%
  • impl 3.221 ▼ -2,39%
  • jgpk 2.020 ⚫ 0,00%
  • kmbn 3.228 ▲ 6,89%
  • kmbnpb 1.350 ▼ -3,57%
  • lklg 1.200 ▲ 50,00%
  • lsta 535 ▲ 1,71%
  • mtlc 1.950 ▼ -2,01%
  • niis 683 ▼ -0,87%
  • pdza 8.000 ⚫ 0,00%
  • svrl 528 ▲ 1,54%
  • vpdu 12.526 ▲ 8,92%
(16. decembar 2010.)
DR STEVA STANKOVIĆ - NEKAD I SAD

HUMANISTA NA DELU

U seriji tekstova pod naslovom „Gde su, šta rade“, „Glas Podrinja“ donosi priče o ljudima koji su svojom delatnošću doprineli razvoju ovog kraja (18)
Stevana Stevu Stankovića u varoši kraj Save mnogi smatraju Šapčaninom. On to i jeste, ne samo zvanjem i znanjem, već i onim što je kroz godine života i rada ovde postigao za dobro ljudi. U Šabac je prvi put došao kada je završio fakultet, ovde radio i gradio karijeru, zasnovao porodicu, i tu ostao. Usvojio Šabac, osvojili ga Šapčani. Ovaj kraj, njegovu istoriju, kulturu, običaje i ljude, Steva Stanković poznaje bolje od mnogih koji se diče ovdašnjim korenima. Lekar, humanista, poslenik srpsko jevrejskog prijateljstva, aktivista Crvenog krsta, srpsko lekarskog društva... u svemu odmeren pa i akcijama koje su zavaljujući njemu uspele a on kaže „pa i ja sam tu bio prisutan“. A priča o čoveku koji je mnogo čime zaslužio da se o njemu i piše, počinje mnogo ranije, na nekom drugom mestu.
- Ja sam dete seoskog doktora i seoske učiteljice koji su se našli u dalmatinskom kršu, tamo su im bila prva mesta službovanja, naravno po dekretu kako je bilo za vreme Kraljevine... Posle toga su išle seobe razne, uglavnom brat je rođen u Užicu, ja sam rođen u Mrčajevcima, sestra u Beogradu... Da skratim priču, Šabac mi je neko peto ili šesto mesto stanovanja. U Šabac sam došao čim sam diplomirao, zahvaljujući studentskoj ljubavi koja je završena brakom i tako sam se obreo ovde, zbog Smilje Trnavčević. Studentski drugovi Mile Paće Petrović i Mikica Popović je društvo koje sam ja znao u Šapcu tih prvih dana. I 7. februara 1964. godine počeo sam da stažiram. Imao sam sreću, da tako kažem naletim u tadašnjoj upravi medicinskog centra na Ivu Selenića, uđem da pitam ima li posla, on me dočeka, odmah me onako policijski ispreskače, ko si, šta si, i vrlo dobronamerno, uputi me na Nikolu Mitrovića, pređi preko u baraku. Dođem tamo, predstavim se, „o zdravo kolega, dobro ti nama došao, hoćeš da radiš, u redu je samo znaš mi ne možemo sad da te plaćamo dok ne prođe radnički savet, a ti počni da radiš, javi se Iliji personalcu“. Govorim o ljudima koji su ostavili na mene vrlo dobar i dubok utisak, tada kao mladog čoveka ali i kasnije se potvrđivao svih ovih godina. Ilija Radojević, je bio šef personalne službe čovek koji je znao sve moguće propise iz te oblasti, prihvatio me i on „idi na infektivno odeljenje, sutra ujutru počinješ, javi se doktoru Lazi“ Ujutru dođem tamo, primi me doktor Laza Lazarević, verovatno tu ima neke simbolike, što sam ja kasnije i tokom rada i kroz medicinu i posebno kroz neurologiju upoznao se mnogo detaljnije sa delom Laze K. Lazarevića, književnika i doktora, tako da sve u svemu, eto njegov imenjak Laza Lazarević mi je bio prvi šef.- konstatovao je Milosavljević.

Najnoviji broj

15. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa