Berza

  • aero 891 ▼ -0,56%
  • enhl 650 ▲ 0,78%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • impl 3.300 ⚫ 0,00%
  • ineu 35.900 ▲ 2,57%
  • jesv 5.502 ▲ 0,04%
  • niis 681 ▼ -0,58%
  • nssj 600 ▲ 9,09%
  • rmks 2.640 ⚫ 0,00%
  • rso16142 109,85 ▼ -4,06%
  • svrl 555 ▼ -0,89%
  • tgas 11.602 ▼ -0,03%
  • tigr 74 ▲ 23,33%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • vbse 1.800 ▲ 2,27%
(17. avgust 2017.)
Međunardoni dan mladih, 12. avgust

PERSPEKTIVA VAN SRBIJE

Glavni problemi se mogu sažeti u „uslove života“. Nezaposlenost i niske plate za one koji imaju sreću da rade su glavni uzroci svih ostalih problema jer su u takvim uslovima mladi nezadovoljni, ne mogu da se razvijaju, okupirani su isključivo preživljavanjem i u takvoj situaciji se jako teško dalje razvijaju. Kako profesionalno, tako i u pogledu osamostaljivanja i stvaranja porodice
Međunarodni dan mladih je godišnji međunarodni događaj koji se slavi 12. avgusta. Prvi put obeležen 2000. godine, dan ima svrhu da skrene pažnju na probleme, kulturna i pravna pitanja omladine, učenika i studenata. Srbija je ponovo ovaj dan dočekala u sumornoj atmosferi koju su obeležile zabrinjavajuće statistike. Naime, istraživanje javnog mnjenja je pokazalo da bar polovina mladih planira da se iseli iz zemlje zbog nedostatka perspektive. Ukupan broj nezaposlenih mladih u junu 2017. godine iznosio je 146.843 - što je trećina njihovog ukupnog broja. U poslednje tri godine, taj broj je smanjen za oko 50.000, ali sistemski rad na tom polju i dalje ne postoji.
Loši uslovi života
Uzrok ovakvih statistika i njihove posledice je za Glas Podrinja prokomentarisao Boban Stojanović, politički analitičar i koordinator Krovne organizacije mladih Srbije.
On je istakao i neke od glavnih problema sa kojima se mladi suočavaju.
- Glavni problemi se mogu sažeti u „uslove života“. Nezaposlenost i niske plate za one koji imaju sreću da rade su glavni uzroci svih ostalih problema jer su u takvim uslovima mladi nezadovoljni, ne mogu da se razvijaju, okupirani su isključivo preživljavanjem i u takvoj situaciji se jako teško dalje razvijaju. Kako profesionalno, tako i u pogledu osamostaljivanja i stvaranja porodice.
Stojanović još dodaje da su problemi mladih zapravo povezani sa problemima celog društva a obrazovni sistem vidi kao jedan od uzroka tih problema.
- Obrazovni sistem nije dovoljno dobar da mlade pripremi za tržište rada, na koje zbog nekog sistema vrednosti i korupcije ne uspevaju ni da uđu i onda to uzrokuje nepoverenje u institucije i želju da se napusti Srbija u potrazi za boljim životom. Problemi koji okupiraju mlade su negde i problemi celog društva i u tom pogledu na popravljanju položaja mladih moraju da rade svi, a ne samo npr. resorno Ministarstvo omladine i sporta. Da bi se prevazišli ovi problemi neophodna je saradnja svih aktera u sistemu i snažna međusektorska saradnja. – rekao je Stojanović i dodao da za sada ne postoji takva međuresorna sistemska briga o mladima, a to je ono što je neophodno kako bi se rešila ključna egzistencijalna pitanja za mlade i oni bili podstaknuti da ostaju u Srbiji.
Posao u struci misaona
imenica
Situacija mladih u Šapcu se takođe poklapa sa rezultatima ovih istraživanja a tome u prilog govore nekoliko njih koji objašnjavaju zašto ne vide perspektivu u Srbiju i šta ih to tera da posao traže u nekoj drugoj zemlji.
Šapčanin Milan Ostojić (23) je završio srednju Medicinsku školu a sada je pri kraju studija na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje u Novom Sadu. On kaže da je u Srbiji skoro nemoguće naći posao i stoga planira da ide u Nemačku.
- U Srbiji nemam perspektivu jer za moje radno mesto sa srednjom stručnom spremom je posao skoro pa imaginarno dobiti.U poslednjih osam godina su samo dve osobe dobile taj posao a sa fakultetom je prosečno oko 550 ljudi na jedno radno mesto . Planiram da idem u Nemačku da za početak radim, dok ne savladam jezik dovoljno da mogu da nastavim sa studiranjem odnosno da dobijem diplomu mastera i doktorskih studija. Uz to, motiv mi je i mnogostruko veća plata koju ću primati na radnom mestu u Nemačkoj, uz civilizovane i normalne uslove. Za razliku od situacije kod nas, tamo se radi 40 radnih sati, 5 dana u nedelji i imam potpuno slobodan vikend.
U sličnoj situaciji se nalazi i Katarina Arsić (22) iz Šapca. Ona završava Višu medicinsku školu i takođe planira da traži posao u Nemačkoj.
- Trenutno radim pripravnički u Opštoj bolnici na odeljenju ortopedije. Planiram da idem u Nemačku zato što mi se ne sviđa sistem rada u našoj bolnici. Smatram da imamo veliki manjak medicinskih sestara pa posao koji mora da se završi za jednu smenu, sa brojem sestara kojim raspolaže naša bolnica je skoro pa nemoguć. Plate su takođe jako male za radno vreme i vrstu posla kojim se bavim. Smatram da mladi ljudi imaju mnogo veću perspektivu u inostranstvu, tamo mogu više da napreduju, budu zadovoljniji svojim radnim mestom i samom platom.
Neki od mladih nakon završenih studija uspeju da nađu posao, ali nažalost ne u svom rodnom gradu. U tom slučaju im problem uglavnom prave troškovi kirije stana i računi koji odnose skoro celu zaradu.
O ovoj situaciji je nešto više rekla Milica Petrović (28) iz Šapca koja je nakon završenog engleskog jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, počela da radi u školi stranih jezika kao predavač.
- Imala sam sreću da dobijem posao ubrzo nakon završetka studija, međutim život u Novom Sadu je za platu koju primam preskup. Veliki deo zarade mi odlazi na troškove stana i račune.Tek ponešto imam za život, a baš ništa što bih uštedela. Zbog toga paralelno tražim i posao u svom rodnom gradu već godinu dana, ali još uvek ne nalazim ništa. – rekla je Milica i zaključuje da ukoliko se u skorijoj budućnosti ništa ne bude menjalo, moraće posao da traži i negde van granica Srbije.
Sve ovo često ima veze sa politikom pa tako neki od mladih navode da im jedan od problema prilikom zapošljavanja pravi i to što većina njihovih vršnjaka odluči da posao dobije preko neke od trenutno vladajućih stranka zbog čega oni koji ne pristaju na takvu igru završavaju čekajući godinama na birou.
Ovu situaciju objašnjava Šapčanin Ivan Petrović (20), student Političkih nauka u Beogradu koji će se na tržištu rada naći tek za dve godine kada završi fakultet ali na osnovu iskustva svojih starijih kolega kaže da ne gaji velike nade.
- Ja još uvek nisam u situaciji da tražim posao ali kad vidim kako prolaze moje kolege, ne nadam se previše. Konkurencija je velika za svako radno mesto, pa mnogi odluče da sebi skrate put i učlane se u neku od političkih stranaka kako bi dobili posao preko njih. U takvoj situaciji oni koji neće da urade isto najčešće završe čekajući na birou ili nekom radnom mestu koje je niže od onoga za šta su se školovali.
K. A.

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa