Инфо

Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,24%
  • ctvb 510 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.409 ▼ -0,12%
  • enhl 651 ▲ 0,15%
  • fint 510 ▲ 0,99%
  • glos 180 ▼ -0,55%
  • gsfd 357 ▼ -32,00%
  • jesv 5.050 ▼ -0,04%
  • jgelm 2.977 ⚫ 0,00%
  • jmbn 10.500 ▲ 14,49%
  • kmbn 2.101 ▲ 0,05%
  • mtlc 2.015 ▼ -0,74%
  • niis 681 ▼ -0,29%
  • rso1478 121,00 ⚫ 0,00%
  • rso1488 127,40 ▲ 6,45%
  • sjpt 132 ▼ -0,75%
  • svrl 622 ⚫ 0,00%
  • vzas 77 ▼ -23,00%
(17. август 2017.)
Међунардони дан младих, 12. август

ПЕРСПЕКТИВА ВАН СРБИЈЕ

Главни проблеми се могу сажети у „услове живота“. Незапосленост и ниске плате за оне који имају срећу да раде су главни узроци свих осталих проблема јер су у таквим условима млади незадовољни, не могу да се развијају, окупирани су искључиво преживљавањем и у таквој ситуацији се јако тешко даље развијају. Како професионално, тако и у погледу осамостаљивања и стварања породице
Међународни дан младих је годишњи међународни догађај који се слави 12. августа. Први пут обележен 2000. године, дан има сврху да скрене пажњу на проблеме, културна и правна питања омладине, ученика и студената. Србија је поново овај дан дочекала у суморној атмосфери коју су обележиле забрињавајуће статистике. Наиме, истраживање јавног мњења је показало да бар половина младих планира да се исели из земље због недостатка перспективе. Укупан број незапослених младих у јуну 2017. године износио је 146.843 - што је трећина њиховог укупног броја. У последње три године, тај број је смањен за око 50.000, али системски рад на том пољу и даље не постоји.
Лоши услови живота
Узрок оваквих статистика и њихове последице је за Глас Подриња прокоментарисао Бобан Стојановић, политички аналитичар и координатор Кровне организације младих Србије.
Он је истакао и неке од главних проблема са којима се млади суочавају.
- Главни проблеми се могу сажети у „услове живота“. Незапосленост и ниске плате за оне који имају срећу да раде су главни узроци свих осталих проблема јер су у таквим условима млади незадовољни, не могу да се развијају, окупирани су искључиво преживљавањем и у таквој ситуацији се јако тешко даље развијају. Како професионално, тако и у погледу осамостаљивања и стварања породице.
Стојановић још додаје да су проблеми младих заправо повезани са проблемима целог друштва а образовни систем види као један од узрока тих проблема.
- Образовни систем није довољно добар да младе припреми за тржиште рада, на које због неког система вредности и корупције не успевају ни да уђу и онда то узрокује неповерење у институције и жељу да се напусти Србија у потрази за бољим животом. Проблеми који окупирају младе су негде и проблеми целог друштва и у том погледу на поправљању положаја младих морају да раде сви, а не само нпр. ресорно Министарство омладине и спорта. Да би се превазишли ови проблеми неопходна је сарадња свих актера у систему и снажна међусекторска сарадња. – рекао је Стојановић и додао да за сада не постоји таква међуресорна системска брига о младима, а то је оно што је неопходно како би се решила кључна егзистенцијална питања за младе и они били подстакнути да остају у Србији.
Посао у струци мисаона
именица
Ситуација младих у Шапцу се такође поклапа са резултатима ових истраживања а томе у прилог говоре неколико њих који објашњавају зашто не виде перспективу у Србију и шта их то тера да посао траже у некој другој земљи.
Шапчанин Милан Остојић (23) је завршио средњу Медицинску школу а сада је при крају студија на Факултету за спорт и физичко васпитање у Новом Саду. Он каже да је у Србији скоро немогуће наћи посао и стога планира да иде у Немачку.
- У Србији немам перспективу јер за моје радно место са средњом стручном спремом је посао скоро па имагинарно добити.У последњих осам година су само две особе добиле тај посао а са факултетом је просечно око 550 људи на једно радно место . Планирам да идем у Немачку да за почетак радим, док не савладам језик довољно да могу да наставим са студирањем односно да добијем диплому мастера и докторских студија. Уз то, мотив ми је и многоструко већа плата коју ћу примати на радном месту у Немачкој, уз цивилизоване и нормалне услове. За разлику од ситуације код нас, тамо се ради 40 радних сати, 5 дана у недељи и имам потпуно слободан викенд.
У сличној ситуацији се налази и Катарина Арсић (22) из Шапца. Она завршава Вишу медицинску школу и такође планира да тражи посао у Немачкој.
- Тренутно радим приправнички у Општој болници на одељењу ортопедије. Планирам да идем у Немачку зато што ми се не свиђа систем рада у нашој болници. Сматрам да имамо велики мањак медицинских сестара па посао који мора да се заврши за једну смену, са бројем сестара којим располаже наша болница је скоро па немогућ. Плате су такође јако мале за радно време и врсту посла којим се бавим. Сматрам да млади људи имају много већу перспективу у иностранству, тамо могу више да напредују, буду задовољнији својим радним местом и самом платом.
Неки од младих након завршених студија успеју да нађу посао, али нажалост не у свом родном граду. У том случају им проблем углавном праве трошкови кирије стана и рачуни који односе скоро целу зараду.
О овој ситуацији је нешто више рекла Милица Петровић (28) из Шапца која је након завршеног енглеског језика на Филозофском факултету у Новом Саду, почела да ради у школи страних језика као предавач.
- Имала сам срећу да добијем посао убрзо након завршетка студија, међутим живот у Новом Саду је за плату коју примам прескуп. Велики део зараде ми одлази на трошкове стана и рачуне.Тек понешто имам за живот, а баш ништа што бих уштедела. Због тога паралелно тражим и посао у свом родном граду већ годину дана, али још увек не налазим ништа. – рекла је Милица и закључује да уколико се у скоријој будућности ништа не буде мењало, мораће посао да тражи и негде ван граница Србије.
Све ово често има везе са политиком па тако неки од младих наводе да им један од проблема приликом запошљавања прави и то што већина њихових вршњака одлучи да посао добије преко неке од тренутно владајућих странка због чега они који не пристају на такву игру завршавају чекајући годинама на бироу.
Ову ситуацију објашњава Шапчанин Иван Петровић (20), студент Политичких наука у Београду који ће се на тржишту рада наћи тек за две године када заврши факултет али на основу искуства својих старијих колега каже да не гаји велике наде.
- Ја још увек нисам у ситуацији да тражим посао али кад видим како пролазе моје колеге, не надам се превише. Конкуренција је велика за свако радно место, па многи одлуче да себи скрате пут и учлане се у неку од политичких странака како би добили посао преко њих. У таквој ситуацији они који неће да ураде исто најчешће заврше чекајући на бироу или неком радном месту које је ниже од онога за шта су се школовали.
К. А.

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa