(31. avgust 2017.)
RAZGOVOR O NARKOMANIJI SA DR BORISOM JOVANOVIĆEM

GODINE PAKLA ZBOG TRENUTKA “RAJA”

U našem gradu, nažalost, svaka druga osoba bila je u prilici da proba neku vrstu narkotika. Veliki procenat mladih konzumira razne sintetičke droge što je postalo normalna pojava. Iako su na tržištu sve više zastupljene „moderne“ psihoaktivne supstance, heroin, kao najopasnija droga i dalje je prisutna u velikoj meri. Prema rečima doktora Borisa Jovanovića, načelnika odeljenja Psihijatrije, u Opštoj bolnici Šabac postoji oko 600 kartona registrovanih heroinskih zavisnika. Ne možemo reći da je to konačan broj iz razloga što oko 100 kartona više nije u funkciji ali i zato što se ta cifra kada se zavisnost procenjuje uvek množi sa 10.
- Ne leče se svi koji su zavisni, a s druge strane mnogi to rade na privatnim klinikama. Od oko 600 registrovanih zavisnika od heroina mi imamo 60 na metadonu, 100 na buprenofrinu i 40-50 onih koji su kandidati za supstitucije. To znači da imamo skoro 200 pacijenata koji se leče redovno. U Srbiji recimo, prema nekim procenama postoji između 24.000 i 30.000 intravenskih heroinskih zavisnika ali u principu, nikada ne možemo odrediti precizno broj – ističe Boris Jovanović.
Kad pričamo o uzrocima i faktorima odavanja ovom poroku prva stvar je sama ličnost čoveka sa svojim genetskim i biološkim potencijalima. Neke osobe su podložne tome da postanu zavisne jer im je opijatni sistem u mozgu tako postavljen. Značajna, druga stavka je okolina u koju spada porodica na koju se najviše mora delovati u smislu preventive, pa šira okolina, uticaj škole, društva i medija. Treći uzrok su same psihoaktivne supstance sa svojim karakteristikama.
Od znatiželje
do zavisnika
- Nisu sve zavisnosti iste. Recimo kada pijemo alkohol, možemo to da uradimo jednom, dva puta i više nikad. Kada probamo heroin, bez obzira kakav naš mentalni sklop bio i u kakvom okruženju odrasli, postajemo osoba koja će za par meseci biti zavisna a da toga nije ni svesna. Jedno konzumiranje heroina bez obzira na to kakav je čovek bio, iz kakve porodice potekao, imao fakultetsku diplomu ili ne, uradio to iz znatiželje ili nečeg desetog, utiče na njegov mozak tako da će ponoviti postupak za nekoliko meseci i postati zavistan. Iz tog razloga je i to jedno uzimanje opasno – objašnjava Boris Jovanović.
Možemo primetiti da je u poslednjih par godina dostupnost raznih psihoaktivnih supstanci mnogo veća. One su neizostavni deo svakog festivala a nažalost svako dete u osnovnim školama biće ponuđeno. Deca ulice ili oni koji nemaju roditeljsko staranje u većoj su mogućnosti da postanu zavisnici ali prema rečima Borisa Jovanovića u Srbiji su ipak svi u opasnosti bez obzira na društvenu grupu, godište i obrazovanje.
- Verujte ima fakultetski obrazovanih ljudi koji se leče od heroina. To su ljudi koji rade ozbiljne poslove ali mi na ulicama ovu drugu grupu ljudi češće prepoznajemo kao zavisnike. Naravno da je nekom ko nema roditeljsko staranje, kontrolu i perspektivu sve to dostupnije. Konzumiranje droge je usko povezano sa kriminalom i ostalim uličnim poslovima vezanim za preživljavanje ali ima i ljudi „sa druge strane“. Kada govorimo o godištu, uopšte nema pravila. Ovde lečimo od punoletnih i ispod punoletnih do ljudi koji imaju skoro 60 godina - navodi Boris Jovanović.
Manji broj intravenskih
heroinskih zavisnika
Ono što se takođe promenilo je vrsta droge koja se najčešće konzumira. Uvođenjem programa supstitucija znatno je smanjen broj intravenskih heroinskih zavisnika pa samim tim i stopa „sitnog“ kriminala. Prema rečima Borisa Jovanovića koji je ove informacije dobio od policijskog inspektora, pre sedam godina kriminal je bio mnogo češći nego sada. I dalje se dešavaju krađe ali nema toliko krivičnih dela za koja možemo odmah zaključiti da su očajni potezi zavisnika.
-Ranije je bio veći broj zavisnika od heroina. Na pad intravenskih heroinskih zavisnika uticalo je uvođenje programa supstitucije poput metadona i buprenofrina koji su podosta stavili heroin i krvnoprenosive bolesti pod kontrolu. Na zapadu su shvatili da tim programima prave veliku korist društvu te se smanjio porast heroina. To se već dešava i kod nas. Od tog momenta druge droge kao što su marihuana i kokain recimo počinju da dobijaju primat, a ljudi se jako retko od toga leče. Korisnici tih psihoaktivnih supstanci uglavnom dođu da traže pomoć samo kad im pozli ili kad imaju posledice. Heroin je ipak droga koja najbrže stvara zavisnost ali to ne znači da ostale droge ne ostavljaju vrlo ozbiljne posledice po psihu i takođe stvaraju zavisnost. Imate kokainske delirijume i stanja u kojima ljudi „nožem vade bube iz sebe“. Te sintetičke droge jako menjaju mozak i psihu. Nažalost iako prouzrokuju psihozu, ovde se od toga niko ne leči - objašnjava Boris Jovanović.
Mali procenat izlečenja
Kada govorimo o procesu lečenja Boris naglašava da nažalost ne možemo sa sigurnošću reći da čovek koji je nekada bio heroinski zavisnik, neće to postati opet. Ako je u pitanju redovno lečenje, može se reći da je dobro ako prođe 5 godina, ali ni tada ne možemo biti sigurni da čovek neće posustati. Postoje razne metode i faze lečenja. Pacijent se prvo očisti, detoksikuje, pa se uvedu blokatori, lekovi i naravno neka vrsta psihoterapije i praćenja. Onda se ti ljudi uvode u posao i rad. Neki i na supstitucijama obavljaju ozbiljne poslove. Ipak, postoji procenat od 10 do 15 odsto ljudi koji se po nekim statistikama „izvuku“ lečenjem bez supstitucija. Postoje i organizovani centri za lečenje i rehabilitaciju koji u Srbiji nažalost nisu licencirani nego su obično pod pokroviteljstvom crkve. Neki naši manastiri to prilično dobro rade.
-Mali procenat se potpuno izleči ali sve metode koje mogu da dovedu do izlečenja su dobre. U našoj zemlji to dobro rade u Kovilju. Imaju program i izmeštaju ljude iz svoje okoline što je jako značajno. Važno je da fizički budu odvojeni od sredine u kojoj su postali zavisni i da postoji kolektivna volja. Prisutna je i organizacija rada, pa i molitve kao nešto što crkva favorizuje. Bilo kakva zabava unutrašnjeg psihičkog života je bitna. I radna i psihološka i kulturna i religiozna. Bitno je da čovek prestane da razmišlja kako je droga centar sveta. Ono što je mana kolektivnih centara je to što imaju problem sa vraćanjem tih ljudi tamo odakle su došli. Za razliku od lečenja gde je čovek slobodan i sve vreme se privikava na spoljnu okolinu, u ovakvim slučajevima je izuzet i treba ga vratiti u život u kom nije „obezbeđen“ kao što je bio u procesu lečenja. Treba da stvori potpuno nov život, novo okruženje, nove navike, nove prijatelje – ističe Boris Jovanović.
U cilju prevencije prema rečima dr Borisa Jovanovića bitni su prvenstveno kvalitet i način života. Razvijanje zdravih odbrambenih mehanizama i lična nadogradnja.
-Neophodno je kod mladih ljudi razvijati zdrave stilove života, bavljenje sportom, kreativnim zanimanjima, učenje tehnika asertivnog treninga i razvijanje neke vrste duhovnog zadovoljstva životom a ne materijalnog. Moram da kažem da sam mišljenja da smo mi prešli granicu opasnosti duboko. Potonuli smo u materijalni svet u kom su najbitniji telefoni, automobili, novac koji zasenjuje, pogrešno oblačenje, pogrešna muzika i sl. S obzirom na takve okolnosti na individualcu je da se iščupa i ne dozvoli da ga društvo gura na pogrešnu stranu. Treba jačati sport, kulturu i umetnost. Kad čovek ima takvu paletu aktivnosti u životu on je zadovoljan - zaključuje Boris Jovanović.
Cene droga na našem
tržištu
Konzumenti marihuane, ovu drogu mogu na našim ulicama naći za 500 din. po gramu. Paket skanka koji se često poistovećuje sa marihuanom iznosi 1.000 dinara. Sintetičku drogu „spid“ distributeri prodaju po ceni od 1.000 do 1.500 din. dok se gram kokaina kao „elitne“ droge vrednuje između 50 i 70 evra. Za ekstazi je potrebno u zavisnosti od količine izdvojiti od 300 do 1.300 dinara, a LSD košta od 1.500 do 2.500 dinara. Gram najopasnije droge, heroina, iznosi oko 1.500 do 2.000 dinara.
Među zavisnicima najrasprostranjeniji hepatitis c.
Od 200 registrovanih heroinskih intravenskih zavisnika koji se aktivno leče u Opštoj bolnici Šabac, oko 60-70 odsto njih je zaraženo hepatitisom c. S ozbirom na dobru saradnju sa Regionalnim zavodom, dr Jovanović navodi da svakog pacijenta kada se prvi put pojavi pošalje tamo na testiranje kako bi se ustanovilo da li je i od čega zaražen.
K.J.

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa