Инфо

Берза

  • aero 1.675 ▼ -0,42%
  • dnos 1.103 ▼ -1,34%
  • fito 2.790 ▼ -0,36%
  • niis 676 ▼ -0,44%
(14. децембар 2017.)
ПРОФ. ДР ЈАСМИНА ВУјИЋ: ДОКТОР НУКЛЕАРНИХ НАУКА

ПРИНЦЕЗА НУКЛЕАРНЕ ФИЗИКЕ

ПРИНЦЕЗА НУКЛЕАРНЕ ФИЗИКЕ
Проф. др Јасмина Вујић (девојачко Арсеновић) прва је жена која је постала декан на неком од факултета Универзитета у Берклију. У вољеном Шапцу завршила је основну и средњу школу као вуковац. У другој години Гимназије, у интервјуу за „Глас Подриња“, на питање новинара Драгише Пењина шта планира да студира, одговорила је - нуклеарну физику, што је тада било „нешто ново, мистериозно и веома привлачно за шабачку гимназијалку“. Електротехнички факултет (смер Техничке физике и Нуклеарне технике) завршила је у року, а потом се запослила у Институту за нуклеарне науке Винча. Тамо је радила на заштити од зрачења и обучавала све који су радили у области примене јонизујућих зрачења – од медицине до индустрије. У међувремену је магистрирала, а на предлог директорке Института Винча, одлучила да, заједно са супругом и кћерком Невеном, оде у Америку, на докторске студије. Докторирала је нуклеарну физику на Универзитету у Мичигену, а потом дошла је у Калифорнију, у Беркли, где предаје на редовним и постдипломским студијама.
И данас везана за град свог детињства и младости, са носталгијом се присећа „шарма невеликог града на обали реке“. Памти чувени шабачки корзо, дружење и шетње главном улицом, “када није било уобичајено да млади седе у кафанама, а кафићи нису постојали”.
- Никада није било проблема, туча, или опијања... Нико није имао новца за трошење, можда за понеки сладолед. Било нам је довољно да смо заједно, да се ”гледамо“, тако су почињале прве симпатије и прве љубави. У топлом сећању остале су ми игранке петком и суботом увече, као и недељни матине. Преко лета је сва омладина била на Старом граду на Сави, на Шљункари, или на стубовима Старог шабачког моста. Бавили смо се спортовима, навијали за Металопластику и Мачву. Била су то безбрижна времена.
Поред математике, која јој је била „најлакши и најдражи предмет“, др Јасмина је пасионирано читала, „понекад је сатима седела у Библиотеци шабачкој“, а стизала је да се бави и спортом.
- Бавила сам се атлетиком и накупила медаље за скок удаљ, штафету, кратке стазе. Била сам и голман у рукометном и фудбалском тиму школе. Оно што ми је остало у сећању на Шабачку гимназију јесте невероватна дисциплина на часовима и поштовање професора. Устајало се и стајало мирно када је наставник улазио у разред, а на часу није смело да буде никаквог разговора, нити шапутања. Квалитет наставе је био изванредан. И данас памтим лекције из математике, физике, хемије...
Осамдесет и пету годину, када је дошла у САД, никада неће заборавити. Тада је, са супругом и кћерком, отишла у Америку, на докторске студије. Вујићи нису намеравали да остану, међутим, када је, осамдесет девете, докторирала на Мичигенском универзитету у области нуклеарних наука, већ се назирао убрзани распад бивше Југославије. Конкурисала је и добила посао у нуклеарној лабораторији близу Чикага, где је радила до деведесет друге, када је добила понуду за место доцента на Универзитету Калифорније, у Берклију.
- Живот првих година никако није био лаган, борили смо се за опстанак како смо знали и умели. Ни држава, ни универзитет, нису давали никакве олакшице за мајке са децом, које су постојале у бившој Југославији. Нисмо имали ни баке ни деке да нам помогну и тада сам се зарекла да ћу, ако будем имала унуке, учинити све да будем са њима. Свуда је била оштра конкуренција, а ми нисмо имали никога да нам помогне око разумевања система и правила у друштву. У нашем расејању каже се да „прва генерација носи страховит терет, а тек друга може да бере плодове у новој земљи“.
Др Јасмина посвећена је науци и истраживању, као и раду са студентима. Са екипом стручњака радила је на пројекту примене нуклеарне физике у лечењу рака. Прешла је пут од доцента до декана на Универзитету у Берклију. Стручњак је светског реномеа – на Сорбони је зову „Нуклеарна принцеза Србије“.
- Бавим се физиком и анализом нуклеарних реактора, детекцијом и медицинском применом јонизујућег зрачења, као и сигурношћу нуклеарне технологије. Развила сам неколико програмских пакета из области неутронског транспорта и анализе реакторских језгара. Аутор сам преко триста научних радова, од којих је трећина објављена у водећим међународним часописима. То је, наравно, подигло мој углед научника и истраживача у области нуклеарних наука и омогућило ми да саставим јаке тимове професора и истраживача са врхунских универзитета у САД. Учествовали смо на истраживачким конкурсима и, у веома оштрој конкуренцији, остварили вишеструке победе.
Победе на конкурсима обезбедиле су средства у висини од преко шездесет милиона долара. Тај новац је омогућио оснивање два нуклеарна истраживачко–образовна центра на калифорнијском универзитету у Берклију. Центри окупљају више од сто педесет сарадника. Истраживачки тимови састоје се од професора, постдокторанада и докторанада са осам врхунских америчких универзитета, а баве се основним и примењеним истраживањима у области нуклеарне физике и физике честица, нуклеарне и радиохемије, детекције радиоактивног зрачења и развоја инструментације за мерење основних, као и развојем симулационих програмских пакета. До сада је кроз ове центре прошло више од четири стотине студената, углавном докторанада. Поред истраживачког рада, предаје на редовним и постдипломским студијама из области нумеричких метода у транспорту зрачења, реакторске физике и биомедицинске примене зрачења. Увела је у наставу и предмет Никола Тесла.
Познато је да је професорка Јасмина велики родољуб. У време НАТО агресије на Србију, окупила је српске студенте на Берклију, са којима је организовала протесте, прве после великих антиратних студентских демонстрација током рата у Вијетнаму. Придружили су им се Грци, Руси, православни хришћани из Америке, чак и Американци.
- Јако ме је погодио напад на нашу земљу. Цела наша заједница у Сан Франциско заливу (а и у осталим великим градовима у САД) ангажовала се на протестима против НАТО агресије. Придружиле су нам се и друге нације, које су биле ужаснуте чињеницом да је један народ у Европи тако брутално бомбардован. Цензура у америчким медијима је била страховита, па смо изашли на улице да протестујемо. У току бомбардовања, сваке недеље смо одржавали по неколико протеста, не само на Универзитету, већ и у центру Сан Франциска. Било је хиљаде људи на улицама са транспарентима, а на телевизијским каналима није приказан ниједан детаљ са протеста. Наши студенти на Берклију константно су демонстрирали и држали говоре.
Ова Шапчанка одувек је настојала да окупи наше људе у расејању, било да се ради о студентима, родитељима са децом, или о стотинама електроинжењера који раде у Силицијумској долини. Једно време водила је школу за децу српског порекла при цркви Свете Тројице у Мораги, у близини Сан Франциска. Припремала је комплетан материјал за учење језика, књижевности, културе и историје. Уређивала је лист „Света Тројица”. Учествовала је у бројним акцијама хуманитарне помоћи. Помагала је српски манастир на Светој Гори после пожара, за шта је добила Споменицу Хиландара. Од 1998. године је професор–ментор за Организацију српских студената на Берклију (БОСС), са којима је припремала низ културних и музичких вечери, као и Светосавске академије на Универзитету, на шта је подсећа Грамата, коју је добила од Владике Максима.
Заједно са колегама, др Светом Ђурићем и Митом Поштићем, пре шеснаест година основала је Удружење електроинжењера српског порекла у САД (ЕТФ Белграде Алумни анд Фриендс Ассоциатион), које броји неколико стотина чланова. Била је први председник овог Удружења, уз чију помоћ је, као и уз донацију породице Рашовић изграђен Лабораторијски блок Иван и Јелена Рашовић на Електротехничком факултету у Београду. Ово Удружење већ годинама додељује награде и стипендије најбољим студентима ЕТФ-а.
Да не заборавимо, недавно је добила унуку Теодору и, онако како је себи давно обећала, сваки слободан тренутак проводи са њом.
Проф. др Јасмина Вујић предаје на редовним и постдипломским студијама на Универзитету у Берклију. Под њеним менторством, двадесет девет студената добило је титулу мастера (М.С. – Мастер оф Сциенце), а тридесеторо титулу доктора наука (Пх.Д. – Доцтор оф Пхилосопхy). Била је члан комисија за још четрдесет девет мастер теза и тридесет девет доктората. За изузетан истраживачки рад добила је награду Универзитета у Мичигену и Универзитета Калифорније, као и од Нуклеарног института Аргон. Од Владе Републике Србије примила је плакету Тесла (2006), а 2013. Орден заставе Републике Српске са златним вијенцем. Добитница је награда на међународним конференцијама за најбоље радове и програмске пакете. Изабрана је за иностраног члана Академије инжењерских наука Србије (2012) и Академије наука и умјетности Републике Српске (2013).
Члан је саветодавних тела, управних одбора и стручних комисија на светским универзитетима и институтима. Изабрана је за члана Управног одбора Америчког нуклеарног друштва (Америцан Нуцлеар Социетy), била потпредседник и председник Одељења за математику и компјутерске науке, као и члан Програмског комитета Одељења за реакторску физику.
Аутор је више од триста научних радова, од којих је трећина објављена у међународним часописима.
М.Филиповић

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa