PROF. DR JASMINA VUjIĆ: DOKTOR NUKLEARNIH NAUKA
PRINCEZA NUKLEARNE FIZIKE
Prof. dr Jasmina Vujić (devojačko Arsenović) prva je žena koja je postala dekan na nekom od fakulteta Univerziteta u Berkliju. U voljenom Šapcu završila je osnovnu i srednju školu kao vukovac. U drugoj godini Gimnazije, u intervjuu za „Glas Podrinja“, na pitanje novinara Dragiše Penjina šta planira da studira, odgovorila je - nuklearnu fiziku, što je tada bilo „nešto novo, misteriozno i veoma privlačno za šabačku gimnazijalku“. Elektrotehnički fakultet (smer Tehničke fizike i Nuklearne tehnike) završila je u roku, a potom se zaposlila u Institutu za nuklearne nauke Vinča. Tamo je radila na zaštiti od zračenja i obučavala sve koji su radili u oblasti primene jonizujućih zračenja – od medicine do industrije. U međuvremenu je magistrirala, a na predlog direktorke Instituta Vinča, odlučila da, zajedno sa suprugom i kćerkom Nevenom, ode u Ameriku, na doktorske studije. Doktorirala je nuklearnu fiziku na Univerzitetu u Mičigenu, a potom došla je u Kaliforniju, u Berkli, gde predaje na redovnim i postdiplomskim studijama.
I danas vezana za grad svog detinjstva i mladosti, sa nostalgijom se priseća „šarma nevelikog grada na obali reke“. Pamti čuveni šabački korzo, druženje i šetnje glavnom ulicom, “kada nije bilo uobičajeno da mladi sede u kafanama, a kafići nisu postojali”.
- Nikada nije bilo problema, tuča, ili opijanja... Niko nije imao novca za trošenje, možda za poneki sladoled. Bilo nam je dovoljno da smo zajedno, da se ”gledamo“, tako su počinjale prve simpatije i prve ljubavi. U toplom sećanju ostale su mi igranke petkom i subotom uveče, kao i nedeljni matine. Preko leta je sva omladina bila na Starom gradu na Savi, na Šljunkari, ili na stubovima Starog šabačkog mosta. Bavili smo se sportovima, navijali za Metaloplastiku i Mačvu. Bila su to bezbrižna vremena.
Pored matematike, koja joj je bila „najlakši i najdraži predmet“, dr Jasmina je pasionirano čitala, „ponekad je satima sedela u Biblioteci šabačkoj“, a stizala je da se bavi i sportom.
- Bavila sam se atletikom i nakupila medalje za skok udalj, štafetu, kratke staze. Bila sam i golman u rukometnom i fudbalskom timu škole. Ono što mi je ostalo u sećanju na Šabačku gimnaziju jeste neverovatna disciplina na časovima i poštovanje profesora. Ustajalo se i stajalo mirno kada je nastavnik ulazio u razred, a na času nije smelo da bude nikakvog razgovora, niti šaputanja. Kvalitet nastave je bio izvanredan. I danas pamtim lekcije iz matematike, fizike, hemije...
Osamdeset i petu godinu, kada je došla u SAD, nikada neće zaboraviti. Tada je, sa suprugom i kćerkom, otišla u Ameriku, na doktorske studije. Vujići nisu nameravali da ostanu, međutim, kada je, osamdeset devete, doktorirala na Mičigenskom univerzitetu u oblasti nuklearnih nauka, već se nazirao ubrzani raspad bivše Jugoslavije. Konkurisala je i dobila posao u nuklearnoj laboratoriji blizu Čikaga, gde je radila do devedeset druge, kada je dobila ponudu za mesto docenta na Univerzitetu Kalifornije, u Berkliju.
- Život prvih godina nikako nije bio lagan, borili smo se za opstanak kako smo znali i umeli. Ni država, ni univerzitet, nisu davali nikakve olakšice za majke sa decom, koje su postojale u bivšoj Jugoslaviji. Nismo imali ni bake ni deke da nam pomognu i tada sam se zarekla da ću, ako budem imala unuke, učiniti sve da budem sa njima. Svuda je bila oštra konkurencija, a mi nismo imali nikoga da nam pomogne oko razumevanja sistema i pravila u društvu. U našem rasejanju kaže se da „prva generacija nosi strahovit teret, a tek druga može da bere plodove u novoj zemlji“.
Dr Jasmina posvećena je nauci i istraživanju, kao i radu sa studentima. Sa ekipom stručnjaka radila je na projektu primene nuklearne fizike u lečenju raka. Prešla je put od docenta do dekana na Univerzitetu u Berkliju. Stručnjak je svetskog renomea – na Sorboni je zovu „Nuklearna princeza Srbije“.
- Bavim se fizikom i analizom nuklearnih reaktora, detekcijom i medicinskom primenom jonizujućeg zračenja, kao i sigurnošću nuklearne tehnologije. Razvila sam nekoliko programskih paketa iz oblasti neutronskog transporta i analize reaktorskih jezgara. Autor sam preko trista naučnih radova, od kojih je trećina objavljena u vodećim međunarodnim časopisima. To je, naravno, podiglo moj ugled naučnika i istraživača u oblasti nuklearnih nauka i omogućilo mi da sastavim jake timove profesora i istraživača sa vrhunskih univerziteta u SAD. Učestvovali smo na istraživačkim konkursima i, u veoma oštroj konkurenciji, ostvarili višestruke pobede.
Pobede na konkursima obezbedile su sredstva u visini od preko šezdeset miliona dolara. Taj novac je omogućio osnivanje dva nuklearna istraživačko–obrazovna centra na kalifornijskom univerzitetu u Berkliju. Centri okupljaju više od sto pedeset saradnika. Istraživački timovi sastoje se od profesora, postdoktoranada i doktoranada sa osam vrhunskih američkih univerziteta, a bave se osnovnim i primenjenim istraživanjima u oblasti nuklearne fizike i fizike čestica, nuklearne i radiohemije, detekcije radioaktivnog zračenja i razvoja instrumentacije za merenje osnovnih, kao i razvojem simulacionih programskih paketa. Do sada je kroz ove centre prošlo više od četiri stotine studenata, uglavnom doktoranada. Pored istraživačkog rada, predaje na redovnim i postdiplomskim studijama iz oblasti numeričkih metoda u transportu zračenja, reaktorske fizike i biomedicinske primene zračenja. Uvela je u nastavu i predmet Nikola Tesla.
Poznato je da je profesorka Jasmina veliki rodoljub. U vreme NATO agresije na Srbiju, okupila je srpske studente na Berkliju, sa kojima je organizovala proteste, prve posle velikih antiratnih studentskih demonstracija tokom rata u Vijetnamu. Pridružili su im se Grci, Rusi, pravoslavni hrišćani iz Amerike, čak i Amerikanci.
- Jako me je pogodio napad na našu zemlju. Cela naša zajednica u San Francisko zalivu (a i u ostalim velikim gradovima u SAD) angažovala se na protestima protiv NATO agresije. Pridružile su nam se i druge nacije, koje su bile užasnute činjenicom da je jedan narod u Evropi tako brutalno bombardovan. Cenzura u američkim medijima je bila strahovita, pa smo izašli na ulice da protestujemo. U toku bombardovanja, svake nedelje smo održavali po nekoliko protesta, ne samo na Univerzitetu, već i u centru San Franciska. Bilo je hiljade ljudi na ulicama sa transparentima, a na televizijskim kanalima nije prikazan nijedan detalj sa protesta. Naši studenti na Berkliju konstantno su demonstrirali i držali govore.
Ova Šapčanka oduvek je nastojala da okupi naše ljude u rasejanju, bilo da se radi o studentima, roditeljima sa decom, ili o stotinama elektroinženjera koji rade u Silicijumskoj dolini. Jedno vreme vodila je školu za decu srpskog porekla pri crkvi Svete Trojice u Moragi, u blizini San Franciska. Pripremala je kompletan materijal za učenje jezika, književnosti, kulture i istorije. Uređivala je list „Sveta Trojica”. Učestvovala je u brojnim akcijama humanitarne pomoći. Pomagala je srpski manastir na Svetoj Gori posle požara, za šta je dobila Spomenicu Hilandara. Od 1998. godine je profesor–mentor za Organizaciju srpskih studenata na Berkliju (BOSS), sa kojima je pripremala niz kulturnih i muzičkih večeri, kao i Svetosavske akademije na Univerzitetu, na šta je podseća Gramata, koju je dobila od Vladike Maksima.
Zajedno sa kolegama, dr Svetom Đurićem i Mitom Poštićem, pre šesnaest godina osnovala je Udruženje elektroinženjera srpskog porekla u SAD (ETF Belgrade Alumni and Friends Association), koje broji nekoliko stotina članova. Bila je prvi predsednik ovog Udruženja, uz čiju pomoć je, kao i uz donaciju porodice Rašović izgrađen Laboratorijski blok Ivan i Jelena Rašović na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Ovo Udruženje već godinama dodeljuje nagrade i stipendije najboljim studentima ETF-a.
Da ne zaboravimo, nedavno je dobila unuku Teodoru i, onako kako je sebi davno obećala, svaki slobodan trenutak provodi sa njom.
Prof. dr Jasmina Vujić predaje na redovnim i postdiplomskim studijama na Univerzitetu u Berkliju. Pod njenim mentorstvom, dvadeset devet studenata dobilo je titulu mastera (M.S. – Master of Science), a tridesetoro titulu doktora nauka (Ph.D. – Doctor of Philosophy). Bila je član komisija za još četrdeset devet master teza i trideset devet doktorata. Za izuzetan istraživački rad dobila je nagradu Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Kalifornije, kao i od Nuklearnog instituta Argon. Od Vlade Republike Srbije primila je plaketu Tesla (2006), a 2013. Orden zastave Republike Srpske sa zlatnim vijencem. Dobitnica je nagrada na međunarodnim konferencijama za najbolje radove i programske pakete. Izabrana je za inostranog člana Akademije inženjerskih nauka Srbije (2012) i Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (2013).
Član je savetodavnih tela, upravnih odbora i stručnih komisija na svetskim univerzitetima i institutima. Izabrana je za člana Upravnog odbora Američkog nuklearnog društva (American Nuclear Society), bila potpredsednik i predsednik Odeljenja za matematiku i kompjuterske nauke, kao i član Programskog komiteta Odeljenja za reaktorsku fiziku.
Autor je više od trista naučnih radova, od kojih je trećina objavljena u međunarodnim časopisima.
I danas vezana za grad svog detinjstva i mladosti, sa nostalgijom se priseća „šarma nevelikog grada na obali reke“. Pamti čuveni šabački korzo, druženje i šetnje glavnom ulicom, “kada nije bilo uobičajeno da mladi sede u kafanama, a kafići nisu postojali”.
- Nikada nije bilo problema, tuča, ili opijanja... Niko nije imao novca za trošenje, možda za poneki sladoled. Bilo nam je dovoljno da smo zajedno, da se ”gledamo“, tako su počinjale prve simpatije i prve ljubavi. U toplom sećanju ostale su mi igranke petkom i subotom uveče, kao i nedeljni matine. Preko leta je sva omladina bila na Starom gradu na Savi, na Šljunkari, ili na stubovima Starog šabačkog mosta. Bavili smo se sportovima, navijali za Metaloplastiku i Mačvu. Bila su to bezbrižna vremena.
Pored matematike, koja joj je bila „najlakši i najdraži predmet“, dr Jasmina je pasionirano čitala, „ponekad je satima sedela u Biblioteci šabačkoj“, a stizala je da se bavi i sportom.
- Bavila sam se atletikom i nakupila medalje za skok udalj, štafetu, kratke staze. Bila sam i golman u rukometnom i fudbalskom timu škole. Ono što mi je ostalo u sećanju na Šabačku gimnaziju jeste neverovatna disciplina na časovima i poštovanje profesora. Ustajalo se i stajalo mirno kada je nastavnik ulazio u razred, a na času nije smelo da bude nikakvog razgovora, niti šaputanja. Kvalitet nastave je bio izvanredan. I danas pamtim lekcije iz matematike, fizike, hemije...
Osamdeset i petu godinu, kada je došla u SAD, nikada neće zaboraviti. Tada je, sa suprugom i kćerkom, otišla u Ameriku, na doktorske studije. Vujići nisu nameravali da ostanu, međutim, kada je, osamdeset devete, doktorirala na Mičigenskom univerzitetu u oblasti nuklearnih nauka, već se nazirao ubrzani raspad bivše Jugoslavije. Konkurisala je i dobila posao u nuklearnoj laboratoriji blizu Čikaga, gde je radila do devedeset druge, kada je dobila ponudu za mesto docenta na Univerzitetu Kalifornije, u Berkliju.
- Život prvih godina nikako nije bio lagan, borili smo se za opstanak kako smo znali i umeli. Ni država, ni univerzitet, nisu davali nikakve olakšice za majke sa decom, koje su postojale u bivšoj Jugoslaviji. Nismo imali ni bake ni deke da nam pomognu i tada sam se zarekla da ću, ako budem imala unuke, učiniti sve da budem sa njima. Svuda je bila oštra konkurencija, a mi nismo imali nikoga da nam pomogne oko razumevanja sistema i pravila u društvu. U našem rasejanju kaže se da „prva generacija nosi strahovit teret, a tek druga može da bere plodove u novoj zemlji“.
Dr Jasmina posvećena je nauci i istraživanju, kao i radu sa studentima. Sa ekipom stručnjaka radila je na projektu primene nuklearne fizike u lečenju raka. Prešla je put od docenta do dekana na Univerzitetu u Berkliju. Stručnjak je svetskog renomea – na Sorboni je zovu „Nuklearna princeza Srbije“.
- Bavim se fizikom i analizom nuklearnih reaktora, detekcijom i medicinskom primenom jonizujućeg zračenja, kao i sigurnošću nuklearne tehnologije. Razvila sam nekoliko programskih paketa iz oblasti neutronskog transporta i analize reaktorskih jezgara. Autor sam preko trista naučnih radova, od kojih je trećina objavljena u vodećim međunarodnim časopisima. To je, naravno, podiglo moj ugled naučnika i istraživača u oblasti nuklearnih nauka i omogućilo mi da sastavim jake timove profesora i istraživača sa vrhunskih univerziteta u SAD. Učestvovali smo na istraživačkim konkursima i, u veoma oštroj konkurenciji, ostvarili višestruke pobede.
Pobede na konkursima obezbedile su sredstva u visini od preko šezdeset miliona dolara. Taj novac je omogućio osnivanje dva nuklearna istraživačko–obrazovna centra na kalifornijskom univerzitetu u Berkliju. Centri okupljaju više od sto pedeset saradnika. Istraživački timovi sastoje se od profesora, postdoktoranada i doktoranada sa osam vrhunskih američkih univerziteta, a bave se osnovnim i primenjenim istraživanjima u oblasti nuklearne fizike i fizike čestica, nuklearne i radiohemije, detekcije radioaktivnog zračenja i razvoja instrumentacije za merenje osnovnih, kao i razvojem simulacionih programskih paketa. Do sada je kroz ove centre prošlo više od četiri stotine studenata, uglavnom doktoranada. Pored istraživačkog rada, predaje na redovnim i postdiplomskim studijama iz oblasti numeričkih metoda u transportu zračenja, reaktorske fizike i biomedicinske primene zračenja. Uvela je u nastavu i predmet Nikola Tesla.
Poznato je da je profesorka Jasmina veliki rodoljub. U vreme NATO agresije na Srbiju, okupila je srpske studente na Berkliju, sa kojima je organizovala proteste, prve posle velikih antiratnih studentskih demonstracija tokom rata u Vijetnamu. Pridružili su im se Grci, Rusi, pravoslavni hrišćani iz Amerike, čak i Amerikanci.
- Jako me je pogodio napad na našu zemlju. Cela naša zajednica u San Francisko zalivu (a i u ostalim velikim gradovima u SAD) angažovala se na protestima protiv NATO agresije. Pridružile su nam se i druge nacije, koje su bile užasnute činjenicom da je jedan narod u Evropi tako brutalno bombardovan. Cenzura u američkim medijima je bila strahovita, pa smo izašli na ulice da protestujemo. U toku bombardovanja, svake nedelje smo održavali po nekoliko protesta, ne samo na Univerzitetu, već i u centru San Franciska. Bilo je hiljade ljudi na ulicama sa transparentima, a na televizijskim kanalima nije prikazan nijedan detalj sa protesta. Naši studenti na Berkliju konstantno su demonstrirali i držali govore.
Ova Šapčanka oduvek je nastojala da okupi naše ljude u rasejanju, bilo da se radi o studentima, roditeljima sa decom, ili o stotinama elektroinženjera koji rade u Silicijumskoj dolini. Jedno vreme vodila je školu za decu srpskog porekla pri crkvi Svete Trojice u Moragi, u blizini San Franciska. Pripremala je kompletan materijal za učenje jezika, književnosti, kulture i istorije. Uređivala je list „Sveta Trojica”. Učestvovala je u brojnim akcijama humanitarne pomoći. Pomagala je srpski manastir na Svetoj Gori posle požara, za šta je dobila Spomenicu Hilandara. Od 1998. godine je profesor–mentor za Organizaciju srpskih studenata na Berkliju (BOSS), sa kojima je pripremala niz kulturnih i muzičkih večeri, kao i Svetosavske akademije na Univerzitetu, na šta je podseća Gramata, koju je dobila od Vladike Maksima.
Zajedno sa kolegama, dr Svetom Đurićem i Mitom Poštićem, pre šesnaest godina osnovala je Udruženje elektroinženjera srpskog porekla u SAD (ETF Belgrade Alumni and Friends Association), koje broji nekoliko stotina članova. Bila je prvi predsednik ovog Udruženja, uz čiju pomoć je, kao i uz donaciju porodice Rašović izgrađen Laboratorijski blok Ivan i Jelena Rašović na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Ovo Udruženje već godinama dodeljuje nagrade i stipendije najboljim studentima ETF-a.
Da ne zaboravimo, nedavno je dobila unuku Teodoru i, onako kako je sebi davno obećala, svaki slobodan trenutak provodi sa njom.
Član je savetodavnih tela, upravnih odbora i stručnih komisija na svetskim univerzitetima i institutima. Izabrana je za člana Upravnog odbora Američkog nuklearnog društva (American Nuclear Society), bila potpredsednik i predsednik Odeljenja za matematiku i kompjuterske nauke, kao i član Programskog komiteta Odeljenja za reaktorsku fiziku.
Autor je više od trista naučnih radova, od kojih je trećina objavljena u međunarodnim časopisima.
M.Filipović
Najnoviji broj
18. april 2024.
