Sred bostana koliba

Na svakom koraku tezga sa slasnim lubenicama. Kako je vreme marketinga stiglo i do tezgi, reklama na slast dozvoljena a zauzvrat nova lubenica. Brojna sela slove za oaze bostana koji se opet po selu poznaje. Od Mačve i Srema, Pocerine i tako redom. Pravo obilje izbora i kako to tradicija nosi u bostanu je nicala improvizovana koliba sa čuvarem u noćnim satima. Samo, vele znalci sela, poneki i profesor u penziji čuva slatki rod.

Cene su prilagođene mogućnostima tek zadovoljni svi. Ima naravno i drugačijih mišljenja ali ko u žitu kukolja ...
Predanje pak beleži priče o starim dobrim vremenima kada je đed brka sred bostana imao kolibu onu staru pokrivenu šašom, lonac za lovačke poslastice i pleteni ceger pun izvorske vode te naravno krevet. Onaj vojnički, solunac je bio strah i trepet za sve koji naiđu a da ih ima u trenu u lavež pretvarao odani šarov. Istini za volju, kaže isto predanje, rasna udovica je dolazila bez laveža a odlazila u zoru. Tada su pretpostavićete nestajale lubenice i dinje godinama dok nije prestala dolaziti udovica. Šereti imaju komentare koji nisu za stranice novina. Ostalo za pamćenje da su u noći na Svetog Iliju u gromovima odenutoj noći sve vreže sa brega svukoše u potok. Ni svinje se nisu radovale tom bostanu tek đeda Brke od tada u kolibi bilo nije ...

O ašikovanju koje je za penzionera sada ipak tajna i tako se više i ne zove ni reči tek predanje i dalje prede priče za uzdahe. U bostanu predveče njivu čuvala grom devojka Stanija koja je bila viđena na jednoj vodici sa Milinkom najpoželjnijim neženjom u selu koji je zagazio u četrdesete tada bauk godine. E da je sad u nekim selima zborio pripovedač bio mlađani momak. Ali da ne dolivamo so na ranu sela Milinko je dolazio redovno i zar i reći u potok nosio lubenicu svojoj Staniji da bi naredne jeseni porastao stomak veličine oveće lubenice. Bruka beše velika ali i Milinko čovek, ukrade Staniju ko lubenicu i silan porod ostaviše sada rasut u svim zemljama bivše nam JUGE...
Sada sve po evro normama i tezge i kontrolisan kvalitet ali vremešni u selima Posavotamnave vele da onog bostana izvorne slasti nema. O dinjama suvišno je reči i trošiti. Jedino je ostala koliba kao po pravilu u sred bostana.
Sad ima i tu priča na granici verovali ili ne da su imućniji postavili i video nadzor ali čuvar u neko doba otišao po ljubljenu mu pa kad gazda vide epilog neodgovornosti puče velika bruka. Detalje ukoliko saznamo objavićemo u to nemojte sumnjati. Istini za volju i nas kopka. I tako od sela do sela dođosmo i do razloga velikih zasada jer računica veliča godinu i sa obiljem kiše. Tu slast, vele, ni kiša ne može sprati.
Ima za poljoprivrednike koji se bave gajenjem paradajza i paprika zanimljivosti. Na mestu slučajnih grešaka u sadnji bostana rasađivali su paradajz i paprike i dobili verovali ili ne paradaiz oko dva kilograma a tek par paprika je merilo kilogram omiljenog povrća leti. Puna sezona donese i pad cena ali kao po pravilu ostane i napuštena njiva na kojoj se sladi ko naiđe.
Kako je mlađarije sve manje krađa je tek razlog za šalu a nekada umeće beše odbraniti se od vragolaste čeljadi. Osta i priča da je sada pravnik od ugleda kao dete gazdi koji ga je išibao za lubenicu u spavanju za sparina u usta ubacio šaju zemlje iz mravinjaka. Jedva je nesrećni čovek preživeo. I on i ovakve priče koje su se prepoznavale na platnu sećanja po kolibi sred bostana.