BOŽIĆNI OBIČAJI
Paganski koreni praznika
Proslavljanje Božića, dana kada se obeležava Hristovo rođenje, datira iz četvrtog veka. Ovaj praznik je, u međuvremenu, postao jedan od dva najveća hrišćanska praznika. Običaji koji su povezani sa Božićem, prema rečima etnologa Aleksandre Jovanović, u vezi su sa običajima koji su stari Sloveni negovali pre nego što su primili hrišćanstvo.
Kako hrišćanstvo korespondira sa verom naših predaka, kada su običaji u pitanju?
- Ciklus božićnih običaja počinje božićnim postom, koji traje od 28. novembra do 7. januara, a završava se Savindanom. Koreni proslavljanja Božića posežu u daleku prošlost, potiču iz vremena paganske religije, jer su stari Sloveni, koji su došli na naše prostore, bili mnogobošci. Božić se vezuje sa solarni kult, zato što se paljenje badnjaka obavlja u vreme kada je u prirodi sunce na najnižoj tački, kada je potrebno oživeti je. Paljenje badnjaka simbolično podstiče rast Sunca. Takođe, Božić je povezan i sa kultom mrtvih, koji prožima ceo ciklus božićnih običaja. Na Badnje veče služi se posna večera, a sva posna jela vezuju se za mrtve, na slami, za koju se verovalo da privlači htonska bića, odnosno, naše pretke. Služenje vina predstavlja krvnu žrtvu, tučenje pečenice na Tucindan, takođe je krvna žrtva, koja se prinosi božanstvu u koga su naši stari verovali. Sam položajnik predstavlja personifikaciju božanskog bića prema kome bi se trebalo ophoditi sa strahopoštovanjem da bi nam uzvratilo dobrim.
S obzirom da su naši preci imali poteškoće da iskorene svoje običaje kada su primili novu veru, neki običaji su iz prahrišćanske religije preneti u hrišćanstvo?
- Period od Božića do Bogojavljenja zove se period nekrštenih dana. Verovalo se da u tom periodu (od Božića do Bogojavljenja) svetom lutaju duše nekrštenih pokojnika i htonskih bića. Tada nije bilo poželjno napuštati kuću da zli dusi ne bi naudili čoveku. Danas, u vreme proslavljanja Božića, takođe se ne preporučuje izlazak iz doma i odlazak u goste. Trebalo bi vratiti sve pozajmljeno, a dobro je i da se započne neki novi posao da bi te godine sve išlo od ruke. Sve to funkcioniše po principu imitativne magije.
Pre izlaska sunca na Božić odlazilo se na bunar, po takozvanu nenačetu vodu, od koje se prvo odlivalo za mešenje česnice, zatim za umivanje ukućana, a potom su spremana i sva jela za božićni ručak?
- U narodu se verovalo da „nenačeta“ voda, kojoj su se pripisivala magijska svojstva, ima i isceliteljsku moć. Česnica koja se lomi na Božić, kada se porodica okupi za stolom, treba da se podeli na sve ukućane, da svako dobije po parče. Domaćica tog jutra rano ustaje, mesi česnicu sa nenačetom vodom sa izvora. U svakom komadu bude po neko znamenje, najčešće novčić, za koji se smatra da donosi sreću onom ko ga pronađe. Pored toga, domaćica imala je običaj da stavlja struk bosiljka, zrno kukuruza, pšenice, čenj belog luka, razna znamenja, od kojih je svako imalo svoju simboliku. Ko nađe bosiljak biće zdrav te godine, beli luk je značio da će biti zaštićen od uroka, pšenica da će mu dobro roditi letina itd.
Za čitaoce koji bi želeli podrobnije da se upoznaju sa ovom temom, naša sagovornica preporučuje studiju etnologa Veselina Čajkanovića „Mit i religija u Srba“.
Kako hrišćanstvo korespondira sa verom naših predaka, kada su običaji u pitanju?
- Ciklus božićnih običaja počinje božićnim postom, koji traje od 28. novembra do 7. januara, a završava se Savindanom. Koreni proslavljanja Božića posežu u daleku prošlost, potiču iz vremena paganske religije, jer su stari Sloveni, koji su došli na naše prostore, bili mnogobošci. Božić se vezuje sa solarni kult, zato što se paljenje badnjaka obavlja u vreme kada je u prirodi sunce na najnižoj tački, kada je potrebno oživeti je. Paljenje badnjaka simbolično podstiče rast Sunca. Takođe, Božić je povezan i sa kultom mrtvih, koji prožima ceo ciklus božićnih običaja. Na Badnje veče služi se posna večera, a sva posna jela vezuju se za mrtve, na slami, za koju se verovalo da privlači htonska bića, odnosno, naše pretke. Služenje vina predstavlja krvnu žrtvu, tučenje pečenice na Tucindan, takođe je krvna žrtva, koja se prinosi božanstvu u koga su naši stari verovali. Sam položajnik predstavlja personifikaciju božanskog bića prema kome bi se trebalo ophoditi sa strahopoštovanjem da bi nam uzvratilo dobrim.
S obzirom da su naši preci imali poteškoće da iskorene svoje običaje kada su primili novu veru, neki običaji su iz prahrišćanske religije preneti u hrišćanstvo?
- Period od Božića do Bogojavljenja zove se period nekrštenih dana. Verovalo se da u tom periodu (od Božića do Bogojavljenja) svetom lutaju duše nekrštenih pokojnika i htonskih bića. Tada nije bilo poželjno napuštati kuću da zli dusi ne bi naudili čoveku. Danas, u vreme proslavljanja Božića, takođe se ne preporučuje izlazak iz doma i odlazak u goste. Trebalo bi vratiti sve pozajmljeno, a dobro je i da se započne neki novi posao da bi te godine sve išlo od ruke. Sve to funkcioniše po principu imitativne magije.
Pre izlaska sunca na Božić odlazilo se na bunar, po takozvanu nenačetu vodu, od koje se prvo odlivalo za mešenje česnice, zatim za umivanje ukućana, a potom su spremana i sva jela za božićni ručak?
- U narodu se verovalo da „nenačeta“ voda, kojoj su se pripisivala magijska svojstva, ima i isceliteljsku moć. Česnica koja se lomi na Božić, kada se porodica okupi za stolom, treba da se podeli na sve ukućane, da svako dobije po parče. Domaćica tog jutra rano ustaje, mesi česnicu sa nenačetom vodom sa izvora. U svakom komadu bude po neko znamenje, najčešće novčić, za koji se smatra da donosi sreću onom ko ga pronađe. Pored toga, domaćica imala je običaj da stavlja struk bosiljka, zrno kukuruza, pšenice, čenj belog luka, razna znamenja, od kojih je svako imalo svoju simboliku. Ko nađe bosiljak biće zdrav te godine, beli luk je značio da će biti zaštićen od uroka, pšenica da će mu dobro roditi letina itd.
Za čitaoce koji bi želeli podrobnije da se upoznaju sa ovom temom, naša sagovornica preporučuje studiju etnologa Veselina Čajkanovića „Mit i religija u Srba“.
M.T.
Najnoviji broj
24. april 2025.
