Berza

  • aero 828 ▲ 0,36%
  • dinnpb 4.350 ▲ 6,10%
  • enhl 652 ▼ -5,51%
  • gmon 2.100 ▼ -2,33%
  • jesv 6.290 ▼ -0,16%
  • kmbn 3.222 ▲ 0,44%
  • kmbnpb 1.300 ▼ -2,99%
  • mtlc 1.908 ▼ -0,68%
  • niis 682 ⚫ 0,00%
  • rmks 3.400 ⚫ 0,00%
  • rso15122 113,80 ▲ 1,97%
  • rso16142 113,45 ▲ 3,27%
  • rso17166 103,36 ▲ 0,56%
  • rso19186 109,02 ▲ 4,04%
  • svrl 515 ▲ 0,98%
  • tgas 12.305 ▼ -0,04%
  • vbse 1.901 ▲ 2,09%
  • vtsr 1.000 ▼ -31,46%
(5. april 2018.)
VASKRŠNjI FELjTON „SVEDOCI PROŠLOSTI“ – NARODNI MUZEJ ŠABAC I GLAS PODRINjA

Vaskršnja jaja

Kažu da se pred Božić više oseća praznična atmosfera, ali Vaskrs nosi polet proleća, ponovnog rađanja prirode, nagoveštaj bujnosti koja nas dočekuje. U religijskoj hijerarhiji, dan vaskrsnuća Sina Božijeg Isusa Hrista je najveći, najznačajniji, praznik koji simboliše pobedu života nad smrću, ocrtava suštinu Hrišćanstva, no bez obzira na snagu verskih uverenja, najslikovitije obeležje Uskrsa je kuvano, ofarbano jaje.
„Usmena vremena“, gde je pisana reč privilegija, ne baš velikog broja pismenih ljudi, priče prenošene sa kolena na koleno ostavljale su neke male deliće u međugeneracijskom prostoru. Ista priča dobija različite oblike, a neki običaji izgledaju znatno stariji nego što zaista jesu. Istovremeno, čovek kao biće umetnosti i jedinka koja voli da se nadmeće, iznalazio je načine da različitim tehnikama ukrašava jaja za veliki dan, da obeleži bojom i šarom Vaskrs, a i da bude bolji od drugih. Vaskršnja jaja su posebna, nose zaštitu i blagoslov ukućanima, a neki svetski značajni događaji našli su mesto u narodnom običaju kome posvećujemo naredne redove.
U susret najvećem prazniku Hrišćana donosimo Vam specijalno izdanje feljtona “Svedoci prošlosti” u kome etnolog Aleksandra Jovanović predstavlja kolekciju uskršnjih jaja etnološke zbirke Narodnog muzeja u Šapcu gde se čuva kolekcija ovog najkarakterističnijeg prazničnog znamenja prvenstveno šaranog voskom. Kroz priču imate priliku da upoznate sve pojedinosti ukrašavanja jaja, značenja boja i šara u različitim sredinama, kroz vekove.
foto: Zbirka Narodnog muzeja

foto: Zbirka Narodnog muzeja

POREKLO OBIČAJA
Saznanje da živa bića nastaju iz jajeta dalo je povoda već u davna vremena da jaje zadobije veliku ulogu u religiji, kultu i magiji, pa se čak kod mnogih starih naroda verovalo da je svet postao od njega. Jaje je izvor i simbol života, sredstvo da se dočara ili utiče na bivstvo. Jaje je dobijalo još veću snagu kod nekih naroda time što je bojeno crveno, bojom krvi, koja znači život, a može da daruje životnu snagu i mrtvacu.
Hrišćanstvo je dogmu o Hristovom vaskresenju, kao i simboliku obojenog jajaeta preuzela iz paganstva. Bojenje i šaranje jaja kod nas je toliko rasprostranjeno i toliko povezano sa proslavljanjem Uskrsa i nekih drugih praznika, da izgleda kao da je iz daleke starine. Ipak, obojeno jaje nije tako lako i brzo prodrlo u hrišćanski kult, jer su najstarije vesti o njemu tek iz 12. veka, a u zapadnoj Evropi tek iz 16. veka. Najstariji pisani pomen baš o uskršnjim jajima kod nas je Zakon o saskim rudarima i običajima rudarskim koji potiče iz tridesetih godina 16. stoleća.
ČUVARKUĆA I
KUCKANjE
Prilikom bojenja jaja za Uskrs prvo obojeno jaje obično se izdvaja, posebno boji i pridaje mu se osobita magijska moć čuvanja stoke i useva, odnosno odbrane ljudi od svakog zla. S obzirom na njegovu važnost, osobit je i postupak pri bojenju. Opšti je običaj da se prvo jaje boji crveno. Prvo uskršnje jaje različito se zove u pojedinim krajevima. Negde ga nazivaju „čuvar“, a u drugim oblastima je ustaljeniji naziv „čuvarkuća“. Prema verovanju, prvo se boji ono koje je kokoška snela pre izlaska sunca u danu farbanja jaja.
Magijsko (apotropejsko) dejstvo imaju ne samo cela jaja već i ljuske, pa čak i crvena boja u kojoj su se bojila. Uskršnja jaja treba jesti zbog zdravlja i napretka.
Običaj kod hrišćana je da se u vreme vaskršnjih praznika međusobno daruju jajima. Domaćica ih namenjuje ukućanima, a na uskršnje jutro se članovi porodice njima omrse što označava kraj velikog posta. Osim ukućana, običaj je da se daruje svaki gost ili slučajni namernik koji uđe u kuću tokom tri dana Uskrsa. Osim što se poklanjaju, u znak pažnje i poštovanja, uskršnja jaja se šalju i na dar. Običaj je da se o Uskrsu poznanici, a osobito deca, „tucaju“ uskršnjim jajima. Najpoznatiji način je da svako držeći svoje jaje u ruci udara vrh o vrh i šotku — „šotu“ o šotku. Deo tradicije, prilikom kuckanja je i razmena, za bolje šarano jaje daju se dva obojena. Ukoliko neko pokuša da podvali drveno, mora da plati kaznu i oduzimaju mu se sva. Cilj je svakog deteta da pronađe jače jaje.
BOJENjE
U bojenju i šaranju jaja prvobitno su se upotrebljavali materijali dostupni svima poput lukovine, koprive, broća... što se smatra i autohtonom tehnikom. Takva sredstva upotrebljavana su i docnije, kad su se pojavila savršenija. Pri šaranju jaja primenjuje se i tehnika “batik”, koja je osobito razvijena na azijskom jugoistoku za ukrašavanje tekstila. Postoji mogućnost da je ranije uvožena i “varzilo” boja (prirodna boja od brazilskog crvenog drveta), slična onoj koja će kasnije dolaziti iz Amerike. Na taj način je i otkriće novog kontinenta našlo odjeka u našem narodnom običaju. Pojava jeftinih anilinskih boja potiskuje stariju tehniku bojenja i šaranja, unoseći novo šarenilo boja i ornamenata, ali na štetu skladnosti i lepote. Ukrašavanje uskršnjih jaja gotovim raznobojnim papirićima, koji se preslikavaju na ljusku doprli su na seosko područje između dva svetska rata.
Za bojenje i šaranje pripremaju se uglavnom kokošja, ali se boje i šaraju i plovčja i guščja jaja. Žućkasta i tamnija bolje primaju boju od belih.
Velike razlike su i u pogledu dana za bojenje. Negde se farbaju samo na Veliki petak, dok drugde smatraju da je Veliki petak takav praznik da se ne smeju čak ni jaja bojiti, te ih boje drugim danima.
STVARANjE BOJA
Jaja za Uskrs bojila su se prvenstveno crvenom bojom i praznik se nije mogao zamisliti bez njih. Jaja su i šarana na razne načine, ali šarenih jaja nije bilo u svakoj kući.
Vraćajući se u prošlost pojava crvenih vaskrših jaja posebno je izražena. Najranija predanja o ovom običaju znaju samo za crvena uskršnja jaja kao atribute Uskrsa, a i danas se prvo jaje boji upravo ovom bojom.
Crvena boja dobijala se od broća, varzila, bakama (biljna boja uvožena iz Indije), ruja, metvice, šljivove kore, kore nara, lipovine, trešnjeve, jovove kore, krmeza (osušene ženke insekta coceouc cacti, vaši koja živi na jednoj vrsti kaktusa). Treba napomenuti da se krmez više upotrebljavao za bojenje vunenih tkanina, ali se kupovao i za bojenje jaja. Za stvaranje drugačijeg kolorita upotrebljavala se mlečika, lukovina, kukurek, kopriva, brezovo lišće, cveće od kantariona, detelina.
ŠARANjE
Da bi se jaje našaralo, potrebno je uložiti mnogo truda, strpljenja i veštine. Jednobojnim uskršnjim jajetom se kucka, a šareno jaje se čuva kao ukras ili se njime darivaju najugledniji gosti. Mnoge naše žene, živeći u patrijarhalnoj sredini, svoj umetnički talenat mogle su, sem u vezu, primeniti još i na uskršnjim jajima. Naše žene umeju lepo da šaraju jaja, stvarajući prava umetnička dela. Šaranje se poveravalo obično onim koje lepo vezu, jer je vez dokaz kreativnosti osoba lepšeg pola. Ukoliko u domu nije bilo darovitih osoba, domaćica bi jaja samo bojila, dok bi ih šarale dame van kuće. Jaja se voskom šaraju i bez šaraljke, što je jednostavnije, ali je crtež grublji.
Na principu prekrivanja izvesnih površina odnosno linija prilikom bojenja, kao kod batika, jaja su šarana pomoću prirodnih listića od trava i cveća. Listići bi se prilepili na ljusku kako boja ne bi prodrla ispod njih, a ostatak se bojio. Za šaranje jaja na ovaj način odabira se lepo reckasto lišće kako bi ornamenat poprimio izgled crteža.
ORNAMENTIKA
Pri stvaranju ornamenata primetan je uticaj crkve. Običaj, a u nekim krajevima i baveza je da prvo šarano jaje ima krst i ispisana slova H. V. – V. V. (Hristos voskrese – Vaistinu voskrese).
Mnogi motivi kultnog karaktera iz prehrišćanskih vremena uporno su se održali do naših dana, iako se njihovo prvobitno kultno, mađijsko ili simbolično značenje odavno zaboravilo. Danas gotovo niko ne zna zašto se na jajetu crta, čest ornamenat na kosovsko-metohijskim uskršnjim jajima, a nekad i u užoj Srbiji. Takođe, ornament svastike, koji se često sreće na uskršnjim jajima šaranim batik tehnikom, mogao je imati solarno i drugo značenje. Ti likovi i motivi doživljavaju veliku stilizaciju te su danas čisto ornamentalni motivi, nametnuti oblikom jajeta i njegovom podesnom podelom na trouglaste površine. Po kreiranju crta podele jajeta uzduž i popreko, na njihovim presecima obično se ucrtava još jedan krst, čiji kraci mogu biti pravi ili savijeni.
Najčešći su ornamentalni motivi na šaranim jajima biljnog porekla i oni se izvode naturalistički. Cveće i lišće su bitna simbolika proleća, i ona se uglavnom primenjuju kao simboli novog početka, obnavljanja života. Najčešće se koriste: zelenkada, detelina, divlja ruža, pitoma ruža, karanfil, ljubičica, kamilica, hrizantema, lala, đurđevak, badem, bela rada, kao razno lišće i plodovi poput: jagode, jabuke, grožđa, lubenice, hrastovog lista, lipovog cveta, bagrema, šimšira i drugih.
Geometrijske šare danas se manje primenjuju nego biljne. Motivi životinja su ređi od ostalih, ali se i oni susreću na uskršnjim jajima. Najčešći motivi su: pile, pile i kora iz koje je izašlo, kokoška s pilićima, golub, ribice, paun, paunica, paunovo perje, leptir. Antropomorfni (ljudski) motivi veoma su retki.
Između dva svetska rata rasprostranjena je tehnika ukrašavanja aplikacijama (razne tekstilne materije, srmeni konci, naplegeni vezovi, pantljike, izrezani ukrasi od tekstila ili hartije...). Kod Srba, često se na uskršnjim jajima izvodi krst s ocilima iz srpskog nacionalnog grba.
MOTIVI
Mnogobrojni motivi se ne crtaju realistički, već su to najčešće krajnje stilizacije spontano izvedene. Često način iskazuje i posebnu namenu jajeta. Već prilikom šaranja određuje se kome će se koje jaje dodeliti, pa se prema ličnosti kojoj je namenjeno izvode i ornamenti. Ako je ličnost uglednija i starija, onda se biraju motivi koji će odražavati poštovanje i odanost. Ukoliko je namenjeno mladiću ili devojci, onda se simboli ljubavi i sl.
Veoma je uobičajeno da se na jajetu pored šare piše: „Srećan Uskrs“, „Srećan praznik“ ili skraćenice „H. V. — V. V.“ (Hristos voskrese, vaistinu voskrese).Pored toga često se ispisuju i imena onih kojima se namenjena.
Veština šaranja jaja uglavnom održavala se u gradovima i u ekonomski jačim sredinama. U prošlosti su se u gradovima lepše i više šarala jaja. M. Đ. Milićević je zabeležio da su se u Srbiji s kraja 19. veka (1894) najlepše šarala jaja u Šapcu, dodajući da se osobito devojke nadmeću “koja će bolje grane da naveze”.
Ekonomski zaostala sela, posebno planinska, skromnije su proslavljala praznik. Najčešće nije bilo ni najskromnijih sredstava da za bojenje i šaranja jaja za Uskrs, te kod njih najčešće srećemo obojeno jaje vegetabilnim bojama.
U periodu između dva svetska rata stare tehnike, osobito šaranje voskom, počinju da se napuštaju. Jaja se sve više boje anlinskim bojama, a šaraju specijalnim papirićima sa slikama što zahteva mnogo manje truda i ubrzava sam proces.

Najnoviji broj

19. septembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa