Инфо

Берза

  • aero 1.692 ▲ 0,18%
  • agbc 500 ⚫ 0,00%
  • alfa 34.434 ▲ 2,48%
  • amsopb 545 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.490 ▲ 2,47%
  • enhl 690 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.105 ▲ 2,08%
  • kmbn 1.905 ▲ 0,26%
  • niis 684 ▲ 0,74%
  • rso1488 127,40 ⚫ 0,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(5. април 2018.)
ВАСКРШЊИ ФЕЉТОН „СВЕДОЦИ ПРОШЛОСТИ“ – НАРОДНИ МУЗЕЈ ШАБАЦ И ГЛАС ПОДРИЊА

Васкршња јаја

Кажу да се пред Божић више осећа празнична атмосфера, али Васкрс носи полет пролећа, поновног рађања природе, наговештај бујности која нас дочекује. У религијској хијерархији, дан васкрснућа Сина Божијег Исуса Христа је највећи, најзначајнији, празник који симболише победу живота над смрћу, оцртава суштину Хришћанства, но без обзира на снагу верских уверења, најсликовитије обележје Ускрса је кувано, офарбано јаје.
„Усмена времена“, где је писана реч привилегија, не баш великог броја писмених људи, приче преношене са колена на колено остављале су неке мале делиће у међугенерацијском простору. Иста прича добија различите облике, а неки обичаји изгледају знатно старији него што заиста јесу. Истовремено, човек као биће уметности и јединка која воли да се надмеће, изналазио је начине да различитим техникама украшава јаја за велики дан, да обележи бојом и шаром Васкрс, а и да буде бољи од других. Васкршња јаја су посебна, носе заштиту и благослов укућанима, а неки светски значајни догађаји нашли су место у народном обичају коме посвећујемо наредне редове.
У сусрет највећем празнику Хришћана доносимо Вам специјално издање фељтона “Сведоци прошлости” у коме етнолог Александра Јовановић представља колекцију ускршњих јаја етнолошке збирке Народног музеја у Шапцу где се чува колекција овог најкарактеристичнијег празничног знамења првенствено шараног воском. Кроз причу имате прилику да упознате све појединости украшавања јаја, значења боја и шара у различитим срединама, кроз векове.
фото: Збирка Народног музеја

фото: Збирка Народног музеја

ПОРЕКЛО ОБИЧАЈА
Сазнање да жива бића настају из јајета дало је повода већ у давна времена да јаје задобије велику улогу у религији, култу и магији, па се чак код многих старих народа веровало да је свет постао од њега. Јаје је извор и симбол живота, средство да се дочара или утиче на бивство. Јаје је добијало још већу снагу код неких народа тиме што је бојено црвено, бојом крви, која значи живот, а може да дарује животну снагу и мртвацу.
Хришћанство је догму о Христовом васкресењу, као и симболику обојеног јајаета преузела из паганства. Бојење и шарање јаја код нас је толико распрострањено и толико повезано са прослављањем Ускрса и неких других празника, да изгледа као да је из далеке старине. Ипак, обојено јаје није тако лако и брзо продрло у хришћански култ, јер су најстарије вести о њему тек из 12. века, а у западној Европи тек из 16. века. Најстарији писани помен баш о ускршњим јајима код нас је Закон о саским рударима и обичајима рударским који потиче из тридесетих година 16. столећа.
ЧУВАРКУЋА И
КУЦКАЊЕ
Приликом бојења јаја за Ускрс прво обојено јаје обично се издваја, посебно боји и придаје му се особита магијска моћ чувања стоке и усева, односно одбране људи од сваког зла. С обзиром на његову важност, особит је и поступак при бојењу. Општи је обичај да се прво јаје боји црвено. Прво ускршње јаје различито се зове у појединим крајевима. Негде га називају „чувар“, а у другим областима је устаљенији назив „чуваркућа“. Према веровању, прво се боји оно које је кокошка снела пре изласка сунца у дану фарбања јаја.
Магијско (апотропејско) дејство имају не само цела јаја већ и љуске, па чак и црвена боја у којој су се бојила. Ускршња јаја треба јести због здравља и напретка.
Обичај код хришћана је да се у време васкршњих празника међусобно дарују јајима. Домаћица их намењује укућанима, а на ускршње јутро се чланови породице њима омрсе што означава крај великог поста. Осим укућана, обичај је да се дарује сваки гост или случајни намерник који уђе у кућу током три дана Ускрса. Осим што се поклањају, у знак пажње и поштовања, ускршња јаја се шаљу и на дар. Обичај је да се о Ускрсу познаници, а особито деца, „туцају“ ускршњим јајима. Најпознатији начин је да свако држећи своје јаје у руци удара врх о врх и шотку — „шоту“ о шотку. Део традиције, приликом куцкања је и размена, за боље шарано јаје дају се два обојена. Уколико неко покуша да подвали дрвено, мора да плати казну и одузимају му се сва. Циљ је сваког детета да пронађе јаче јаје.
БОЈЕЊЕ
У бојењу и шарању јаја првобитно су се употребљавали материјали доступни свима попут луковине, коприве, броћа... што се сматра и аутохтоном техником. Таква средства употребљавана су и доцније, кад су се појавила савршенија. При шарању јаја примењује се и техника “батик”, која је особито развијена на азијском југоистоку за украшавање текстила. Постоји могућност да је раније увожена и “варзило” боја (природна боја од бразилског црвеног дрвета), слична оној која ће касније долазити из Америке. На тај начин је и откриће новог континента нашло одјека у нашем народном обичају. Појава јефтиних анилинских боја потискује старију технику бојења и шарања, уносећи ново шаренило боја и орнамената, али на штету складности и лепоте. Украшавање ускршњих јаја готовим разнобојним папирићима, који се пресликавају на љуску допрли су на сеоско подручје између два светска рата.
За бојење и шарање припремају се углавном кокошја, али се боје и шарају и пловчја и гушчја јаја. Жућкаста и тамнија боље примају боју од белих.
Велике разлике су и у погледу дана за бојење. Негде се фарбају само на Велики петак, док другде сматрају да је Велики петак такав празник да се не смеју чак ни јаја бојити, те их боје другим данима.
СТВАРАЊЕ БОЈА
Јаја за Ускрс бојила су се првенствено црвеном бојом и празник се није могао замислити без њих. Јаја су и шарана на разне начине, али шарених јаја није било у свакој кући.
Враћајући се у прошлост појава црвених васкрших јаја посебно је изражена. Најранија предања о овом обичају знају само за црвена ускршња јаја као атрибуте Ускрса, а и данас се прво јаје боји управо овом бојом.
Црвена боја добијала се од броћа, варзила, бакама (биљна боја увожена из Индије), руја, метвице, шљивове коре, коре нара, липовине, трешњеве, јовове коре, крмеза (осушене женке инсекта цоцеоуц цацти, ваши која живи на једној врсти кактуса). Треба напоменути да се крмез више употребљавао за бојење вунених тканина, али се куповао и за бојење јаја. За стварање другачијег колорита употребљавала се млечика, луковина, кукурек, коприва, брезово лишће, цвеће од кантариона, детелина.
ШАРАЊЕ
Да би се јаје нашарало, потребно је уложити много труда, стрпљења и вештине. Једнобојним ускршњим јајетом се куцка, а шарено јаје се чува као украс или се њиме даривају најугледнији гости. Многе наше жене, живећи у патријархалној средини, свој уметнички таленат могле су, сем у везу, применити још и на ускршњим јајима. Наше жене умеју лепо да шарају јаја, стварајући права уметничка дела. Шарање се поверавало обично оним које лепо везу, јер је вез доказ креативности особа лепшег пола. Уколико у дому није било даровитих особа, домаћица би јаја само бојила, док би их шарале даме ван куће. Јаја се воском шарају и без шараљке, што је једноставније, али је цртеж грубљи.
На принципу прекривања извесних површина односно линија приликом бојења, као код батика, јаја су шарана помоћу природних листића од трава и цвећа. Листићи би се прилепили на љуску како боја не би продрла испод њих, а остатак се бојио. За шарање јаја на овај начин одабира се лепо рецкасто лишће како би орнаменат попримио изглед цртежа.
ОРНАМЕНТИКА
При стварању орнамената приметан је утицај цркве. Обичај, а у неким крајевима и бавеза је да прво шарано јаје има крст и исписана слова Х. В. – В. В. (Христос воскресе – Ваистину воскресе).
Многи мотиви култног карактера из прехришћанских времена упорно су се одржали до наших дана, иако се њихово првобитно култно, мађијско или симболично значење одавно заборавило. Данас готово нико не зна зашто се на јајету црта, чест орнаменат на косовско-метохијским ускршњим јајима, а некад и у ужој Србији. Такође, орнамент свастике, који се често среће на ускршњим јајима шараним батик техником, могао је имати соларно и друго значење. Ти ликови и мотиви доживљавају велику стилизацију те су данас чисто орнаментални мотиви, наметнути обликом јајета и његовом подесном поделом на троугласте површине. По креирању црта поделе јајета уздуж и попреко, на њиховим пресецима обично се уцртава још један крст, чији краци могу бити прави или савијени.
Најчешћи су орнаментални мотиви на шараним јајима биљног порекла и они се изводе натуралистички. Цвеће и лишће су битна симболика пролећа, и она се углавном примењују као симболи новог почетка, обнављања живота. Најчешће се користе: зеленкада, детелина, дивља ружа, питома ружа, каранфил, љубичица, камилица, хризантема, лала, ђурђевак, бадем, бела рада, као разно лишће и плодови попут: јагоде, јабуке, грожђа, лубенице, храстовог листа, липовог цвета, багрема, шимшира и других.
Геометријске шаре данас се мање примењују него биљне. Мотиви животиња су ређи од осталих, али се и они сусрећу на ускршњим јајима. Најчешћи мотиви су: пиле, пиле и кора из које је изашло, кокошка с пилићима, голуб, рибице, паун, пауница, пауново перје, лептир. Антропоморфни (људски) мотиви веома су ретки.
Између два светска рата распрострањена је техника украшавања апликацијама (разне текстилне материје, срмени конци, наплегени везови, пантљике, изрезани украси од текстила или хартије...). Код Срба, често се на ускршњим јајима изводи крст с оцилима из српског националног грба.
МОТИВИ
Многобројни мотиви се не цртају реалистички, већ су то најчешће крајње стилизације спонтано изведене. Често начин исказује и посебну намену јајета. Већ приликом шарања одређује се коме ће се које јаје доделити, па се према личности којој је намењено изводе и орнаменти. Ако је личност угледнија и старија, онда се бирају мотиви који ће одражавати поштовање и оданост. Уколико је намењено младићу или девојци, онда се симболи љубави и сл.
Веома је уобичајено да се на јајету поред шаре пише: „Срећан Ускрс“, „Срећан празник“ или скраћенице „Х. В. — В. В.“ (Христос воскресе, ваистину воскресе).Поред тога често се исписују и имена оних којима се намењена.
Вештина шарања јаја углавном одржавала се у градовима и у економски јачим срединама. У прошлости су се у градовима лепше и више шарала јаја. М. Ђ. Милићевић је забележио да су се у Србији с краја 19. века (1894) најлепше шарала јаја у Шапцу, додајући да се особито девојке надмећу “која ће боље гране да навезе”.
Економски заостала села, посебно планинска, скромније су прослављала празник. Најчешће није било ни најскромнијих средстава да за бојење и шарања јаја за Ускрс, те код њих најчешће срећемо обојено јаје вегетабилним бојама.
У периоду између два светска рата старе технике, особито шарање воском, почињу да се напуштају. Јаја се све више боје анлинским бојама, а шарају специјалним папирићима са сликама што захтева много мање труда и убрзава сам процес.

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa