Info

31. maj 2018.31. maj 2018.
FELjTON “SVEDOCI PROŠLOSTI”
13 - NARODNI MUZEJ ŠABAC
I GLAS PODRINjA

Šabačke modiskinje

Od zaštitnog odevnog predmeta do modnog detalja, šešir je prešao dug put i različite faze tokom svog postojanja. Šešir kakav danas poznajemo pojavljuje se u 18. veku za vreme franscuke kraljice Marije Antoanete. Žene odbacuju bonet kapu i prihvataju ovaj nov modni detalj, koji simbolizuje emancipaciju i slobodu.
Šeširdžije su izrađivale muške šešire, dok su za ženski bile zadužene modiskinje. Krajem 19. i početkom 20. veka, one su uglavnom prodavale uvozne, potpuno opremljene šešire, ili ih popravljale i prerađivale. Prva modiskinja u Kneževini Srbiji, koja je izrađivala šešire po bečkom ukusu, bila je Novosađanka Persida Milošević, vlasnica salona u Beogradu za izradu i popravku slamenih i svilenih ženskih šešira. Dok je prva modiskinja u našem gradu 1888. godine bila je Katarina Vasić. U periodu između dva svetska rata u Šapcu je poslovalo devet modiskih radnji i u svakoj su se obučavale devojčice. Tako je u periodu od 1933. do 1943. godine 17 devojčica položilo kalfenski ispit i steklo zvanje modiske pomoćnice. Ali, samo jedna je stekla i zvanje majstorice i otvorila radnju.
Materijali za izradu šešira su uvoženi iz inostranstva. Pešta, Beč i Pariz bile su glavne modne destinacije i izvor inspiracije za modsikinje. Svaka od njih je dva puta u toku godine odlazila u inostranstvo i donosila najnovije žurnale, materijale, a kasnije i alat za izradu. Početkom 20. veka modiskinje su u Srbiji počele samostalno da izrađuju šešire.
Žensku modu šešira dvadesetih godina 20. veka obeležio je „kloš“ koji je imao oblik zvona, visoke kalote i uski obod. Tridesetih godina pojavili su se modeli koji su otkrivali čelo, sa proširenim obodom sa strane i pozadi, mali nahereni šeširići, „ev vogue“, plitke toke, nalik fesu, „džokej“ šeširi, „muški“ i „lovački“ šeširi, raskošni turbani. Leti su nošeni šeširi od čipkasto pletene slame sa velikim obodom, ukrašeni veštačkim cvećem, perjem kao i mali „žirardo“ šeširi – ističe Aleksandara Jovanović, kustos etnolog Narodnog muzeja u Šapcu i autorka izložbe “Moda šešira”.
Šapčanke su rado pratile modne trendove i po stilu nisu zaostajale za ženama iz Beograda i drugih evropskih prestonica.
- Šabačke dame su išle u korak sa Beogradom i rado pratile nove trendove. Grad je u predratnom periodu zbog svog pograničnog položaja imao privilegiju da usvaja različite ideje i prati dešavanja, samim tim do Šapčaniki je vrlo lako stizalo sve ono što je novo i popularno, a dolazilo je iz Evrope. Nakon Prvog svetskog rata se zadržao trend nošenja šešira i praćenja mode. Šabačka štampa je često pisala koliko žene u gradu posvećuju pažnju svom izgledu. Neke od njih su bile i predmet šale zbog preteranog interesovanja za savremena modna dešavanja. Posebno im je zamerano što se ne drže tradicionalnih odevnih kombinacija. Jedan od naslova u tadašnjoj štampi je glasio “Žali što se zove Stanija, što se ne zove Gertruda” - navodi Aleksandra i dodaje:
- Šeširi su bili u modi do Drugog svetskog rata. Nakon 1945. počeli su da nestaju kao obeležje građanskog društva i ustupaju mesto novom modnom sistemu : kapama, kačketima i beretkama. Šeširdžije su izrađivale i đačke kape koje su bile obavezan deo đačke unifrorme pre Drugog svetskog rata. Nošen je kačket i beretka, a u starim šabačkim novinama piše da su vlasti kritikovale devojčice koje su krivile beretke i često su upozoravali roditelje i učitelje da prestanu da to rade jer prekriveno uvo može da se inficira.
Nakon Drugog svetskog rata šeširi polako nestaju iz obaveznog dres koda. Poslednja šeširdžijska radnja u Šapcu Matije Radoša i njegovog sina Luke zatvorena je 2005. godine, nakon pola veka postojanja.
U Šapcu jedino je ostalo sećanje na modiski i šeširdžijski zanat kroz porodične uspomene, fotografije, arhivski materijal i muzejske eksponate. Narodni muzej u Šapcu poseduje kolekciju šešira koja je u periodu od 2013. godine gostovala u više od gradova Srbije.
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa