Berza

  • aero 891 ▼ -0,56%
  • enhl 650 ▲ 0,78%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • impl 3.300 ⚫ 0,00%
  • ineu 35.900 ▲ 2,57%
  • jesv 5.502 ▲ 0,04%
  • niis 681 ▼ -0,58%
  • nssj 600 ▲ 9,09%
  • rmks 2.640 ⚫ 0,00%
  • rso16142 109,85 ▼ -4,06%
  • svrl 555 ▼ -0,89%
  • tgas 11.602 ▼ -0,03%
  • tigr 74 ▲ 23,33%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • vbse 1.800 ▲ 2,27%
(31. maj 2018.)
Profesor dr Ratko Božović održao predavanje u Bibilioteci

Kultura je emancipacija budućnosti

“Zalažem se za to da se vodi dijalog, jer on je negde utihnuo, negde je uspavan, a negde ga nema. Smatram da tamo gde nema dijaloga, nema kulture, nema motivisanosti i nema pomeranja stvari”
Kultura je emancipacija budućnosti
Profesor dr Ratko Božović u Bibilioteci šabačkoj protekle nedelje je održao predavanje na temu „Kultura – čime se to jede?“. Jedan od najznačajnijih kulturologa u našoj zemlji tokom svog izlaganja je govorio o sistemu vrednosti, kulturi svakodnevnog življenja, kao i o ostvarivanju smisla čoveka i društva kroz kulturu.
- Malo više sam nespokojan što je kultura na sporednom koloseku i što je nema dovoljno. Spadam u ljude koji su pristrasni kada je reč o kulturi, jer kulturu vidim kao pretpostavku za sve ostalo. Koliko je dobro da imamo dobru ekonomiju, da imamo dobar život, tako je dobro da imamo i sve one forme života koje se uzdižu iznad toga. Politička i materijalna lestvica vrednosti se konstruiše tako da treba da budemo bogati, da budemo u znaku materijalnih vrednosti, a ne u onoj ljudskoj samopotvrdi koja znači kako biti čovek i ostvariti svoje najbolje potencijale. U tvoračkom smislu konačnog stizanja do najboljih svojih mogućnosti. Imamo poprilično udaljenu situaciju od onoga što je zbivanje u kulturi i što je ona sama. U kulturi se određuje stav o svemu što se gradi, što će biti građeno, onoga što je sadašnjost i emancpacija budućnosti. Smatram da strukturalnih promena nema bez kulture, jer kulturu vidim kao najširi pojam u kome se uspostavlja stav o svemu što stvaramo mi ljudi. Ono što stvaramo pojedinačno, što stvaramo u odnosu na druge i na grupu ili zajednicu kojoj pripadamo, na kraju u odnosu na sve druge vrednosti. Ne može se lestvica vrednosti uspostaviti bez kulture. Zbog toga, kao kultorolog navijam za kulturu i mislim da je veliki problem zajednice i ove naše tranzicione situacije što je kultura negde marginalizovana. Sve dok ona ne dođe sa te margine u sam centar zbivanja, dok ne bude pretpostavka za određenje i samoodređenje, uspostavljanje lestvice pravih vrednosti mi ćemo imati velike probleme – istakao je profesor dr Ratko Božović.
Profesor smatra da je kultura dijaloga neizostavni deo komunikacije, jer kao takav čini da učesnci budu ravnopravni, bez obzira na kasnije posledice, ali bez dijaloga nema napretka pojedinca i društva.
- Zalažem se za to da se vodi dijalog, jer on je negde utihnuo, negde je uspavan, a negde ga nema. Smatram da tamo gde nema dijaloga, nema kulture, nema motivisanosti i nema pomeranja stvari. Zato se zalažem za kulturu dijaloga, jer oni koji vode dijalog su ravnopravni dok ga vode, ali ne i uvek kada traju posledice. One mogu biti nepovoljne i u stvarnosti problematične. Ipak, moramo se zalagati za dijalog. Zato uvek kažem da više volim da vodim dijalog, nego predavanje koje treba da držim drugima – pojasnio je dr Božović.
Posebnu pažnju tokom svog izlaganja prof. dr Božović je posvetio medijskoj slici današnjice koju čine rijaliti-formati i uticaj koji oni imaju na društvo, a posebno na mlade.
- Plašim se velikog napretka tehnologije. Vidim mnogo dece koja su opsesivno vezana za nove tehnologije. Kada pogledamo naše medije, primećujemo da je nasilje prilično zastupljeno. Ono postaje nešto sasvim obično, svakodnevno i zbog toga nema razloga da se dovodi u pitanje nešto što je u medijima prisutno kao sasvim obična stvar. Postoji globalni problem porodice i mnogi istraživači tvrde da je tradicionalna porodica na isteku, da je možda više i nema. Sukob nastaje između vrednosnog sistema roditelja i dece. Porodica je slika društva u malom. Haos, nasilje, siromaštvo koje se dogodilo u društvu preneto je i na porodicu. Imamo anomično društvo, a to je ono u kome vlada haos i bezakonje, a to nije dobro za mlade ljude – rekao je profesor i dodao da u ubrzanom razvoju tehnologije i instant komunikacije se gubi lepota prave komunikacije i susreta sa drugim bićem. Zbog toga nam nedostaje kulture, jer ona proističe iz svestrane, znatiželjne i obrazovane ličnosti.

M.Ž.

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa