Srpski dnevnik izveštača iz Prvog svetskog rata
Kako javlja Roda Roda
U Narodnom muzeju predstavljena je knjiga „Roda Roda - Srpski dnevnik izveštača iz Prvog svetskog rata“. Na promociji govorili su mr istoričar Branislav Stanković, urednik IK Prometej Zoran Kolundžija, književnik Vule Žunić i autorka dr Gordana Ilić Marković.
Knjiga donosi nova saznanja o stvaralačkom opusu Roda Rode (austrijskog pisca Aleksandra Rosenfelda poznatijeg po pseudonimu Roda Roda), koji je predstavljen i analiziran isključivo kao satiričar, kao i prevode tekstova ovog pisca koji do sada nisu objavljeni na srpskom jeziku. Delovanje Roda Rode autorka knjige posmatra u kontekstu austrougarskog Ratnog presbiroa, gde je bio angažovan kao ratni izveštač i prvi stigao u Srbiju. Posebnu pažnju dr Gordana Ilić Marković posvetila je tekstovima vezanim za Srbiju i vreme Prvog svetskog rata. Prilikom svog istraživanja je koristila obimnu neobjavljenu građu iz bečkih arhiva u kojima se čuva zaostavština Roda Rode.
- Knjiga je samo deo veće studije upoređivanja propagande Kraljevine Srbije i Austro-Ugarske u vreme Prvog svetskog rata i onda se Roda Roda pojavio kao najzanimljivijia ličnost u tom kontekstu. Alkesandar Rosenfeld odrastao je u Slavoniji i poznavao je jezik, kulturu i zbog toga njegovo pisanje ima drugačiju vrednost u odnosu na ostale ratne izveštače tog perioda. Počinje da piše u vreme Aneksione krize. On je izuzetan književnik i kritičar društva. Imali smo tu sreću ili nesreću da je izveštavao u ratu protiv Srbije. Prvi kome je dozvoljeno da dođe na osvojenu teriotoriju bio je upravo Roda Roda i došao je u Šabac iz Galicije. Na duhovit i vrlo suptilan način je provlačio propagandu kroz svoje tekstove. Zbog toga je bio odličan izveštač i čitaoci su verovali u ono što je pisao. Koristio je bogat rečnik, iako je u pitanju propaganda i to ne očekujemo, ali to je odlika Rode Rode i njegovog književnog stila. Po završetku rata prelazi na kritiku nemačkog društva i potpuno drugu stranu – istakla je dr Gordana Ilić Marković.
Knjiga donosi nova saznanja o stvaralačkom opusu Roda Rode (austrijskog pisca Aleksandra Rosenfelda poznatijeg po pseudonimu Roda Roda), koji je predstavljen i analiziran isključivo kao satiričar, kao i prevode tekstova ovog pisca koji do sada nisu objavljeni na srpskom jeziku. Delovanje Roda Rode autorka knjige posmatra u kontekstu austrougarskog Ratnog presbiroa, gde je bio angažovan kao ratni izveštač i prvi stigao u Srbiju. Posebnu pažnju dr Gordana Ilić Marković posvetila je tekstovima vezanim za Srbiju i vreme Prvog svetskog rata. Prilikom svog istraživanja je koristila obimnu neobjavljenu građu iz bečkih arhiva u kojima se čuva zaostavština Roda Rode.
- Knjiga je samo deo veće studije upoređivanja propagande Kraljevine Srbije i Austro-Ugarske u vreme Prvog svetskog rata i onda se Roda Roda pojavio kao najzanimljivijia ličnost u tom kontekstu. Alkesandar Rosenfeld odrastao je u Slavoniji i poznavao je jezik, kulturu i zbog toga njegovo pisanje ima drugačiju vrednost u odnosu na ostale ratne izveštače tog perioda. Počinje da piše u vreme Aneksione krize. On je izuzetan književnik i kritičar društva. Imali smo tu sreću ili nesreću da je izveštavao u ratu protiv Srbije. Prvi kome je dozvoljeno da dođe na osvojenu teriotoriju bio je upravo Roda Roda i došao je u Šabac iz Galicije. Na duhovit i vrlo suptilan način je provlačio propagandu kroz svoje tekstove. Zbog toga je bio odličan izveštač i čitaoci su verovali u ono što je pisao. Koristio je bogat rečnik, iako je u pitanju propaganda i to ne očekujemo, ali to je odlika Rode Rode i njegovog književnog stila. Po završetku rata prelazi na kritiku nemačkog društva i potpuno drugu stranu – istakla je dr Gordana Ilić Marković.
M.Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
