Štetočine uljane repice
Prepoznajte i zaštitite
Porastom površina pod uljanom repicom raste i opasnost od štetočina u toku cele vegetacije. Uljanu repicu štetočine napadaju tokom septembra, u jesen i tokom proleća
Uljanu repicu napada veliki broj štetočina, ali su od biološkog značaja repičina lisna osa, repičin sjajnik, buvači i repičine pipe. U polju su stalno prisutne i predstavljaju latentnu opasnost kupusna lisna vaš , poljski puževi , stenice i repičina muva. U skladištu su veoma neugodne i štetne grinje .
Porastom površina pod uljanom repicom raste i opasnost od štetočina u toku cele vegetacije. Uljanu repicu štetočine napadaju tokom septembra, u jesen i tokom proleća. Koren oštećuju larve barida, skočibuba, pivaca i gundelja. Na korenovom vratu je kupusna pipa. Stabljikine pipe razaraju i izazivaju prevremeno sazrevanje stabljike repice. Buvači su stalno prisutni i potencijalna opasnost od setve do žetve. Posebno mesto imaju štetočine tokom jeseni (repičina lisna osa, kupusari, ozime sovice, stenice), od kojih je najagresivnija i najštetnija lisna osa, u periodu od septembra do kasno u jesen.
Najagresivnija
i najštetnija
Repičina lisna osa (Athalia rosae l. Athalia colibri). Odrasla osa je žutonarandžaste boje.Odrasli insekti letnje generacije su od svih najbrojniji i roje se od sredine avgusta do kraja septembra. Masovno naseljavaju mlade useve, na kojima ženka položi 50-300 jaja. Gusenice se pile posle 6-12 dana, dok njihov razvoj traje 12-20 dana. Repičina lisna osa razmnožava se preventivno u godinama sa malo ili nedovoljno padavina. Za masovno razmnožavanje od najvećeg značaja je prisustvo biljki hraniteljki pogodnih za ovu poziciju. U suprotnom, ne dolazi do masovnih pojava pagusenica.
Lisna osa je redovna štetočina uljane repice u jesen. U godinama kalamiteta izaziva golobrst, potpuno uništavanje i preoravanje useva. Prva generacija je najmanje štetna. Larve u vrlo kratkom vremenu mogu da unište lisnu površinu. Najveće štete može pričiniti u oktobru. Lišće izgrizaju između nerava, a zatim ga skeletiraju, tako da ostaje samo glavna nervatura i patrljci na ruinama od biljaka. Gusenice napadaju uljanu repicu, rotkvu, repu, gorušicu i sve ostale korovske i biljke spontane flore iz familije krstašica. Jedinke prvih stadijuma su malo štetne ili nanose jedva vidljive štete. Odrasle larve su veoma proždrljive. Najveće štete prave u periodu toplog i suvog vremena, dok hladno i vlažno vreme sprečava razvoj i napad larvi lisne ose na uljanoj repici.
Napad larve
repičine lisne ose
na list uljane repice
Hemijske mere zaštite- Ukoliko se ustanovi prisutnost jednog ili više imaga ose po m² tada se na osnovu prognoze signalizira potreba za suzbijanjem. Tretiranje treba početi dok su gusenice u prvim larvenim stadijumima i da su manje od 10 mm, jer do tog momenta ne mogu napraviti veću štetu. Od insekticida koriste se svi piretroidi. Analogno piretroidima ili čak bolji za suzbijanje lisne ose su insekticidi na bazi trihlorfona (Dipterex 80, 0,6-1,2 kg/ha) i mešavine hlorpirifosa + cipermetrina (Nurel D, Chromorel D, 1-1,5 l/ha). Tretiranja za suzbijanje lisne ose koriste se za istovremena suzbijanja buvača i ostalih štetočina.Tretmane treba izvoditi na temperaturama iznad 10°C i ako su štetne gusenice na površini listova.
Integralna zaštita-Zaštita uljane repice od repičine ose zasniva se na korišćenju kompleksa mera. Smanjenju gubitaka doprinosi gajenje prinosnih i sorti uljane repice koje imaju osobinu da se brzo razvijaju i regenerišu posle golobrsta. Agrotehničke mere imaju važno mesto u sprečavanju širenja lisne ose. Na isto polje uljana repica se može vratiti nakon 4 godine, uz korišćenje prostorne i vremenske izolacije između starih i novih parcela ili polja, na udaljenosti ne manjoj od 1 km i prekid proizvodnje na jednom gazdinstvu od najmanje jedne godine. U svim većim agrokompleksima u periodu od 4 godine, proizvodnja uljane repice mora da se prekine u trajanju od 1 godine.
Uloga preduseva je značajna. U najbolje preduseve ubrajaju se grašak, krompir, rano povrće, ozimi ječam i pšenica. Kod nas je najčešći predusev ozima pšenica. Optimalni rok za setvu uljane repice je kraj avgusta i početak septembra. U integralnoj zaštiti uljane repice protiv lisne ose preporučuje se kasnija setva, koja u uslovima jačeg napada obezbeđuje pouzdanu zaštitu. Setva lovnih biljaka (uljana rotkva) na ivičnim delovima parcela ima za cilj koncentraciju osa i njeno jednostavnije suzbijanje. Obilnije đubrenje sa NPK đubrivima doprinosi smanjenju šteta tokom septembra i oktobra, jer usev brže prolazi kritične faze razvića i u slučajevima napada biljke, brže regeneriše lisnu masu.
Porastom površina pod uljanom repicom raste i opasnost od štetočina u toku cele vegetacije. Uljanu repicu štetočine napadaju tokom septembra, u jesen i tokom proleća. Koren oštećuju larve barida, skočibuba, pivaca i gundelja. Na korenovom vratu je kupusna pipa. Stabljikine pipe razaraju i izazivaju prevremeno sazrevanje stabljike repice. Buvači su stalno prisutni i potencijalna opasnost od setve do žetve. Posebno mesto imaju štetočine tokom jeseni (repičina lisna osa, kupusari, ozime sovice, stenice), od kojih je najagresivnija i najštetnija lisna osa, u periodu od septembra do kasno u jesen.
Najagresivnija
i najštetnija
Repičina lisna osa (Athalia rosae l. Athalia colibri). Odrasla osa je žutonarandžaste boje.Odrasli insekti letnje generacije su od svih najbrojniji i roje se od sredine avgusta do kraja septembra. Masovno naseljavaju mlade useve, na kojima ženka položi 50-300 jaja. Gusenice se pile posle 6-12 dana, dok njihov razvoj traje 12-20 dana. Repičina lisna osa razmnožava se preventivno u godinama sa malo ili nedovoljno padavina. Za masovno razmnožavanje od najvećeg značaja je prisustvo biljki hraniteljki pogodnih za ovu poziciju. U suprotnom, ne dolazi do masovnih pojava pagusenica.
Lisna osa je redovna štetočina uljane repice u jesen. U godinama kalamiteta izaziva golobrst, potpuno uništavanje i preoravanje useva. Prva generacija je najmanje štetna. Larve u vrlo kratkom vremenu mogu da unište lisnu površinu. Najveće štete može pričiniti u oktobru. Lišće izgrizaju između nerava, a zatim ga skeletiraju, tako da ostaje samo glavna nervatura i patrljci na ruinama od biljaka. Gusenice napadaju uljanu repicu, rotkvu, repu, gorušicu i sve ostale korovske i biljke spontane flore iz familije krstašica. Jedinke prvih stadijuma su malo štetne ili nanose jedva vidljive štete. Odrasle larve su veoma proždrljive. Najveće štete prave u periodu toplog i suvog vremena, dok hladno i vlažno vreme sprečava razvoj i napad larvi lisne ose na uljanoj repici.
Napad larve
repičine lisne ose
na list uljane repice
Hemijske mere zaštite- Ukoliko se ustanovi prisutnost jednog ili više imaga ose po m² tada se na osnovu prognoze signalizira potreba za suzbijanjem. Tretiranje treba početi dok su gusenice u prvim larvenim stadijumima i da su manje od 10 mm, jer do tog momenta ne mogu napraviti veću štetu. Od insekticida koriste se svi piretroidi. Analogno piretroidima ili čak bolji za suzbijanje lisne ose su insekticidi na bazi trihlorfona (Dipterex 80, 0,6-1,2 kg/ha) i mešavine hlorpirifosa + cipermetrina (Nurel D, Chromorel D, 1-1,5 l/ha). Tretiranja za suzbijanje lisne ose koriste se za istovremena suzbijanja buvača i ostalih štetočina.Tretmane treba izvoditi na temperaturama iznad 10°C i ako su štetne gusenice na površini listova.
Integralna zaštita-Zaštita uljane repice od repičine ose zasniva se na korišćenju kompleksa mera. Smanjenju gubitaka doprinosi gajenje prinosnih i sorti uljane repice koje imaju osobinu da se brzo razvijaju i regenerišu posle golobrsta. Agrotehničke mere imaju važno mesto u sprečavanju širenja lisne ose. Na isto polje uljana repica se može vratiti nakon 4 godine, uz korišćenje prostorne i vremenske izolacije između starih i novih parcela ili polja, na udaljenosti ne manjoj od 1 km i prekid proizvodnje na jednom gazdinstvu od najmanje jedne godine. U svim većim agrokompleksima u periodu od 4 godine, proizvodnja uljane repice mora da se prekine u trajanju od 1 godine.
Uloga preduseva je značajna. U najbolje preduseve ubrajaju se grašak, krompir, rano povrće, ozimi ječam i pšenica. Kod nas je najčešći predusev ozima pšenica. Optimalni rok za setvu uljane repice je kraj avgusta i početak septembra. U integralnoj zaštiti uljane repice protiv lisne ose preporučuje se kasnija setva, koja u uslovima jačeg napada obezbeđuje pouzdanu zaštitu. Setva lovnih biljaka (uljana rotkva) na ivičnim delovima parcela ima za cilj koncentraciju osa i njeno jednostavnije suzbijanje. Obilnije đubrenje sa NPK đubrivima doprinosi smanjenju šteta tokom septembra i oktobra, jer usev brže prolazi kritične faze razvića i u slučajevima napada biljke, brže regeneriše lisnu masu.
Dipl.ing. Slavica Maksimović, PSSS Šabac
Najnoviji broj
25. april 2024.
