Berza

  • aero 810 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 4.550 ▲ 0,84%
  • gmon 2.001 ▼ -0,10%
  • impl 3.301 ⚫ 0,00%
  • kmbn 3.280 ⚫ 0,00%
  • mtlc 1.887 ▼ -0,21%
  • niis 683 ▲ 0,44%
  • stup 6.600 ▲ 8,13%
  • svrl 540 ▼ -0,18%
  • tgas 12.450 ▲ 0,40%
(14. februar 2019.)
MILENA MINjA BOGAVAC, DIREKTORKA ŠABAČKOG
POZORIŠTA, O AKTIVIZMU I KOMUNIKACIJI,
PREMIJERAMA I BORBI ZA DEČIJU PAŽNjU

GRADSKO POZORIŠTE KAO JAVNO DOBRO

“Bela Griva” nije dečija predstava, već predstava za celu porodicu. Ona vam pruža kvalitetno vreme provedeno sa decom, i otvara niz velikih i važnih tema, obrađenih tako da su prikladne za dečiji uzrast. Njena premijerna izvođenja su 19. i 20. februara, a mi smo već počeli rad na novoj predstavi, kaže Minja Bogavac
GRADSKO POZORIŠTE KAO JAVNO DOBRO
Razgovor sa Milenom Minjom Bogavac, direktorkom Šabačkog pozorišta, obavljen je na relaciji Šabac – Bejrut, gde Minja učestvuje na umetničkoj konferenciji “On the Brink of Change” koju organizuju Fondacija Etijahad i Britanski savet Sirija. Intervju je “leteći” zbog proste činjenice da je Minja odgovore pisala u avionu, ne pristajući na skoro nemoguće uslove za to. Ali to je izraz njenog senzibiliteta, angažovanosti i želje da čitaocima “Glasa Podrinja” otkrije šta radi u Bejrutu, kako je došla na ideju da na repertoaru Šabačkog pozorišta bude “Bela Griva” i čime se Šabac kvalifikovao za mesto odmah posle Štutgarta i Njujorka.
Hvatanje koraka sa modernim evropskim tendencijama za Vas je neodvojivo od lokalne zajednice. Kako se na rubu promene razume lokalpatriotizam i da li ćete u Bejrutu govoriti o konceptu gradskog pozorišta?
- U Bejrutu učestvujem na umetničkoj konferenciji “On the Brink of Change” koju organizuju Fondacija Etijahad i Britanski savet Sirija. Tema ove konferencije je angažovano pozorište, odnosno: rad međunarodne zajednice umetnika posvećenih aktivizmu i ljudskim pravima. Veoma sam uzbuđena što sam pozvana da govorim na ovoj konferenciji, jer to znači da je moj rad na ovom polju prepoznat i u svetskim okvirima. Pored umetnika iz Sirije, Libana, Jordana i Egipta, učesnici dolaze iz Irske, Škotske, Nemačke, Engleske i Amerike.
Jedna od mojih tema u Bejrutu biće i Šabačko pozorište, odnosno: koncept sezone nazvane “Lokalpatriotizam”, zasnovan na direktnoj i izravnoj komunikaciji između institucije kulture i grada u kome radi.
Insistirate na komunikaciji. U čemu je danas njena svrsishodnost?
- Ta komunikacija jeste osnovno gorivo novog repertoara Šabačkog pozorišta. Otvorili smo svoja vrata za razgovore, druženje, mapiranje problema, upoznavanje, prepričavanje starih i stvaranje novih anegdota. Naš foaje je mesto gde se razgovara, bilo da ćaskamo, žustro raspravljamo ili crtamo sa mališanima, podstičući ih da se izražavaju i slobodno postavljaju pitanja. Pod devizom “Grad su ljudi, grad je Pozorište!” pravimo gradsko pozorište kao javni prostor i javno dobro, svetlo i otvoreno mesto u koje se ulazi bez straha, ali sa poštovanjem, ne samo na predstave, već i na programe koje predstave stavljaju u širi kontekst.
Nova predstava Šabačkog pozoršta je uslovno dečija i bavi se temeljnim vrednostima. Nastala iz izrazito plemenitih pobuda, suprotnost svemu što savremeni mediji nude, predstava je neobično postavljena. Sa kojom namerom?
- Nova predstava na našem repertoaru je “Bela Griva” – klasik dečije književnosti, u veoma inventivnoj režiji Irene Ristić. Ova specifična predstava, namenjena je deci starijoj od šest godina, ali ne samo deci. U njoj mogu podjednako da uživaju roditelji, tetke, teče, bake, deke i svi oni koji povedu dete u pozorište. To nije dečija predstava, već predstava za celu porodicu. Ona vam pruža kvalitetno vreme provedeno sa decom, i otvara niz velikih i važnih tema, obrađenih tako da su prikladne za dečiji uzrast. Šta je to sloboda, šta je prijateljstvo, šta je istina, a šta pohlepa; odakle ljudima neprestana želja za novcem i zašto je novac toliko važan u našim životima? Ovo su samo su neka od ozbiljnih pitanja kojima se predstava bavi, na nežan i dirljiv način. Sem toga, odlazak na ovu predstavu je i specifičan doživljaj. Publika se deli na četiri grupe, sve grupe imaju male zadatke, publika se kreće po sceni, od jednog do drugog lika i sakuplja njihove priče.
“Belu Grivu” može da gleda ograničen broj publike i zato je važno da svoje karte rezervišete na vreme. Važno je reći da smo broj gledalaca smanjili, kako bi predstava imala svoj puni efekat. Ona je tiha, nežna, intimna… i ona se bori za dečiju pažnju. Ne bombarduje ih brzim izmenama slika, glasnom muzikom i scenama koje podstiču agresiju, već ih vuče da se umire i koncentrišu, što je današnjim generacijama, koje odrastaju uz nove medije, veoma važno.
Rediteljka ove predstave je profesorka psihologije na Fakultetu dramskih umetnosti i ima puno iskustva u pozorištu za decu i mlade. Čitav koncept predstave osmislila je podstaknuta svojim znanjima o dečijoj pažnji, ali i svojim znanjima o konjima, koji su centralna tema ove priče.
Kako je “Bela Griva” povezana sa zajednicom u kojoj stvarate?
- Ideju da na repertoar stavimo “Belu Grivu”, dobila sam kada sam prvi put posetila Šabački hipodrom. Iznenadilo me je što Šabac ima najbolji hipodrom u zemlji, pa sam pretpostavila da ljudi koji tamo rade, mogu da nam budu odlični stručni saradnici. Tokom rada na predstavi, posetili smo hipodrom, i gospodin Sovranije Čonjagić tamo nam je ispričao da su konji najomiljenije životinje na svetu. Pedeset odsto ljudi, kao svoju najdražu životinju navodi konja. Oni ostali, koji više vole mačke ili pse, na drugo mesto obavezno stavljaju konje. Tako je “Bela Griva” i predstava o ljubavi.
U rad institucije kojom rukovodite uvodite umetnike i prakse karakteristične za nezavisnu scenu, kako biste napravili pozorište koje pomera granice. Ovoga puta uključeni su i članovi Omladinskog kluba Šabačkog pozorišta.
- Irena Ristić je na predstavi okupila sjajan tim saradnika. Dramaturgijom se bavila Tijana Grumić, najizvođenija mlada spisateljica u zemlji. Scenografiju i kostim, radio je Dragan Protić iz umetničke grupe Škart, poznate po svojim brojnim projektima. Jedan od njih je i projekat “Klackalište” kojim se Srbija pre nekoliko godina predstavila na Bienalu u Veneciji. Autor originalne muzike je Boris Mladenović, poznat kao član sastava Jarboli, a posebno je zanimljivo da su ko-autori teksta predstave i glumci Šabačkog pozorišta koji u njoj igraju.
Zajedno s rediteljkom i dramaturškinjom, prolazili su kroz radionice, na kojima su smišljali svoje priče i na građu romana Rene Gijoa, domaštavali osobine svojih likova. U predstavi, pored njih, učestvuju i svi članovi Omladinskog kluba Šabačkog pozorišta, i to sa veoma ozbiljnom ulogom, koja zahteva mnogo pažnje i koncentracije. Veoma sam ponosna i na glumačku i na mladu ekipu Šabačkog pozorišta, jer je “Bela Griva” koju su napravili izuzetna predstava. Takvu nema ni jedno pozorište u Srbiji, a mislim ni u našem delu Evrope.
Šabačka publika će uskoro videti još jednu premijeru. Angažovana je i jedna mlada, vrlo uspešna Šapčanka.
- “Bela Griva” će premijerna izvođenja imati 19. i 20. februara, a mi smo već počeli rad na novoj predstavi. U pitanju je nagrađivani komad Ive Brdar “Bacači prstiju”, koji se – nakon predstava u Štutgartu i Njujorku, prvi put postavlja u Srbiji. Autorka je za ovu dramu dobila prvu nagradu na konkursu za savremeni dramski tekst Sterijinog pozorja, pa predstavu radimo u koprodukciji naše dve institucije. Reditelj je Bojan Đorđev, scenograf Siniša Ilić, a kostimografkinja – Maja Mirković, najznačajnija savremena šabačka pozorišna umetnica. Ponosni smo što smo je ponovo doveli u Šabačko pozorište, ali i zbog toga što nam je sada došla sa autorskim timom, sa kojim već dugo i uspešno sarađuje, na predstavama širom Evrope. Ponosni smo i na saradnju sa Sterijinim pozorjem, ali i na činjenicu da je ovaj tekst svoje prvo javno čitanje imao prošle godine, na Pozorišnom proleću. Premijera “Bacača prstiju” zakazana je za drugi april, što je tačno šest dana pre početka novog izdanja ovog festivala.
G. Jojić

Najnoviji broj

17. oktobar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa