Berza

  • aero 845 ▲ 0,12%
  • enhl 700 ⚫ 0,00%
  • fito 2.899 ⚫ 0,00%
  • glos 350 ▲ 20,27%
  • gmon 2.111 ▲ 0,24%
  • niis 685 ⚫ 0,00%
  • rso15102 123,70 ▼ -0,33%
  • rso18171 109,59 ▲ 5,99%
  • svrl 520 ▲ 0,97%
  • tgas 12.001 ▲ 0,01%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
(25. jul 2019.)
RAZGOVOR SA POVODOM: DR SLAVOJKA VASIĆ

ALERGIJA, BOLEST MODERNOG DOBA

Epidemiološke studije iz celog sveta ukazuju da je 25% svetske populacije alergično, sa tendencijom povećanja, bez obzira na dob, rasu i socijalni status
ALERGIJA, BOLEST MODERNOG DOBA
O alergijama, od kojih sve veći broj ljudi boluje, posebno o „letnjim“, razgovarali smo sa dr Slavojkom Vasić, specijalistom opšte medicine u Službi za zaštitu zdravlja odraslog stanovništva Doma zdravlja "Dr Draga Ljočić".
Šta je alergija i kako nastaje?
- Alergija predstavlja poremećaj u funkcionisanju imunološkog sistema, odnosno, neuobičajen odgovor na različite uzročnike iz naše okoline.
Organizam alergične osobe prekomerno reaguje na neku specifičnu supstanciju iz okoline ili više njih. Te supstance zovemo alergenima.
Alergeni mogu da izazovu reakciju i kada su prisutni u veoma maloj koncentraciji. Dakle, alergija je uzrokovana reakcijom vlastitog imunološkog (odbrambenog) sistema, koji inače štiti telo od raznih oboljenja tako što stvara antitela.
Koji su najčešći alergeni?
- Kod zdravih osoba, odbrambeni sistem pri prvom kontaktu "zapamti" alergene kao materije koje nisu štetne, i "ne preduzima ništa" pri ponovljenom kontaktu sa njima. Kod alergičnih osoba, imunološki sistem burno reaguje i tako dolazi do alergije. Alergijska reakcija se može dogoditi odmah, ili par sati nakon kontakta sa određenim alergenima. Najčešći alergeni su: polen (trava, drveće, korov), hrana (kikiriki, jaja, soja, kravlje mleko, čokolada, plodovi mora..), ubod insekta (ose, pčele,stršljena, mrava), grinje, životinjske dlake, lateks...
Alergijske reakcije nisu bezazlene, šta više, mogu dovesti do smrtnog ishoda?
- Simptomi i znaci mogu biti lokalni i opšti (sistemski). Mogu varirati od blagih, teških i opasnih po život. Lokalne manifestacije su crvenilo, svrab, ekcem, plikovi na koži, curenje nosa, kijanje, kašalj, promuklost, otežano disanje, bronhospazam, zatim, mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku, teškoće sa gutanjem, slabost, malaksalost, bledilo, nesvestica, pad krvnog pritiska, ubrzan rad srca, suzenje, crvenilo i svrab očiju. Anafilaksa je najteži oblik alergijske reakcije. Može se javiti pri prvom ili ponovljenom kontaktu sa alergenom. Uvek zahvata dva ili više organskih sistema, često sa smrtnim ishodom, usled prestanka disanja i cirkulatornog kolapsa.
Koje alergije su „aktuelne“ u letnjem periodu?
- Leti su najčešće alergije na ubode insekata, s obzirom na činjenicu da više vremena provodimo u prirodi. Manifestuju se bolom na mestu uboda, crvenilom i otokom, ali i otežanim disanjem, otokom jezika i grla, ubrzanim radom srca i padom pritiska, što zahteva hitnu i neodložnu pomoć lekara. Prisutne su i reakcije na polen trava i korova, koje se mogu manifestovati kijavicom i curenjem iz nosa, ali i otokom disajnih puteva i otežanim disanjem.
Poslednjih godina učestala je reakcija na ambroziju?
- Ambrozija je jednogodišnja korovska biljka, vrlo rasprostranjena, poreklom iz Severne Amerike. Cveta od kraja leta do prvih jesenjih mrazeva. Svaka biljka proizvede oko sto miliona zrnaca polena. Alergiju na ambroziju ima oko 80% alergičnih na polen korova, sa tendencijom povećanja, tako da će u budućnosti upravo ona biti veliki uzrok narušavanja zdravlja. Oni koji imaju alergiju na ambroziju pripremaju se uzimajući propisanu terapiju pre nego što ambrozija počne da cveta. Zaštita celokupnog stanovništva trebalo bi da se sprovede planskim uništavanjem ambrozije, mehaničkim, agrotehničkim i hemijskim merama.
Kako se (da li se uopšte) leči alergija? Na koji način možemo da se zaštitimo?
- Lečenje se sprovodi lekovima koji deluju lokalno, ili sistemski, po preporučenoj šemi, a na osnovu kalendara cvetanja trava, drveća i korova. Terapija je višemesečna, ali zbog dugotrajnosti primene često ne bude ispoštovana do kraja. Izbegavanje alergena je bazični postupak u lečenju.
Oni koji su alergični na polen, trebalo bi manje da borave napolju u vreme cvetanja biljaka, naročito u jutarnjim časovima, kada je koncentracija najveća i kada bi trebalo izbegavati i provetravanje stana. Sa porastom temperatur, tokom dana se smanjuje i koncentracija polena. Kod alergije na kućnu prašinu pomaže često brisanje vlažnom tkaninom, usisavanje, uklanjanje tepiha i predmeta koji skupljaju prašinu i grinje. Nažalost epidemiološke studije iz celog sveta ukazuju da je 25% svetske populacije alergično, sa tendencijom povećanja, bez obzira na dob, rasu i socijalni status.
M.F.

Najnoviji broj

15. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa