VELIKI BROJ DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I DALjE BEZ REGULISANOG ANGAŽMANA
Srbija u v.d. statusu
Prošlo je više od dve godine od kada je Ana Brnabić nasledila mesto premijera Srbije. Bez obzira na tu činjenicu, dobar deo državne uprave je i dalje u v.d. statusu.
Prema podacima na veb stranicama ministarstava Vlade Srbije, rekorder po broju v.d. statusa je svakako Ministarstvo finansija. Svih 13 pomoćnika ministra je u statusu vršioca dužnosti. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ima svih sedam pomoćnika ministra u v. d. statusu. Ministarstvo odbrane ima dva i Ministarstvo pravde ima jednog v.d. pomoćnika ministra. Kada je reč o Ministarstvu inostranih poslova, od pet planiranih ima tri pomoćnika. Ostala ministarstva, ili imaju regularne pomoćnike, ili nemaju informacije o tome na svojim internet stranicama.
U Srbiji je poslednjih godina v. d. status više nego zanimljiva kategorija. Radi se o o situacijama kada zbog brzine delovanja ili zakonskih ograničenja, ne postoje konkursi po kojima se biraju određene funkcije u društvu. v. d. status može maksimalno da traje dva puta po šest meseci, ali se to u praksi često ne poštuje, pa imamo situacije da je neko u tom statusu i duže nego što je Zakonom predviđeno.
Kada je reč o pomoćnicima ministara, oni se biraju na internim konkursima, i uglavnom se radi o ljudima koji su već radno angažovani u tim ministarstvima. Status vršioca dužnosti u Srbiji je krajem prošle godine imalo 215 službenika, a postupci za popunjavanje tih položaja u organima državne uprave i službama Vlade putem internog, odnosno javnog konkursa, nisu pokrenuti za sve pozicije.
Jedan od drastičnih primera v.d. statusa je Marko Đurić koji se u ovoj situaciji nalazi već petu godinu. Vlada Srbije je poslednje produženje v. d. statusu Đuriću odobrila 6. jula. On kao direktor ima pomoćnike, njih četvoricu koji se, takođe, nalaze u v.d. statusu. Kada je reč o Kosovu, Vlada Srbije i funkciji direktora kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Prištinom dodelila v. d. status koji ima i jednom v.d. pomoćnika direktora.
Iz Centra za evropske politike kažu da je pridržavanje zakona ključno za izvođenje države iz, kako oni navode, „v.d. stanja“.
- Predložene izmene i dopune Zakona o državnim službenicima koje su usvojene u Skupštini ulivaju nam nadu da će Vlada možda krenuti da rešava jedan od najvećih problema državne uprave - visok stepen politizacije. Trenutno stanje u kom je dve trećine državnih službenika na položaju u v.d. stanju je postalo neodrživo. Umesto stručnjaka koji bi trebalo da budu motori pokretači državne uprave, u praksi imamo taoce sistema koji na svaka tri meseca strepe da li će biti žrtvovani zarad nekih političkih dogovora ili će dobiti produženje ugovora na još tri meseca - ističe istraživač u CEP-u i stručnjak za reformu javne uprave Vladimir Mihajlović.
Prema podacima na veb stranicama ministarstava Vlade Srbije, rekorder po broju v.d. statusa je svakako Ministarstvo finansija. Svih 13 pomoćnika ministra je u statusu vršioca dužnosti. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ima svih sedam pomoćnika ministra u v. d. statusu. Ministarstvo odbrane ima dva i Ministarstvo pravde ima jednog v.d. pomoćnika ministra. Kada je reč o Ministarstvu inostranih poslova, od pet planiranih ima tri pomoćnika. Ostala ministarstva, ili imaju regularne pomoćnike, ili nemaju informacije o tome na svojim internet stranicama.
U Srbiji je poslednjih godina v. d. status više nego zanimljiva kategorija. Radi se o o situacijama kada zbog brzine delovanja ili zakonskih ograničenja, ne postoje konkursi po kojima se biraju određene funkcije u društvu. v. d. status može maksimalno da traje dva puta po šest meseci, ali se to u praksi često ne poštuje, pa imamo situacije da je neko u tom statusu i duže nego što je Zakonom predviđeno.
Kada je reč o pomoćnicima ministara, oni se biraju na internim konkursima, i uglavnom se radi o ljudima koji su već radno angažovani u tim ministarstvima. Status vršioca dužnosti u Srbiji je krajem prošle godine imalo 215 službenika, a postupci za popunjavanje tih položaja u organima državne uprave i službama Vlade putem internog, odnosno javnog konkursa, nisu pokrenuti za sve pozicije.
Jedan od drastičnih primera v.d. statusa je Marko Đurić koji se u ovoj situaciji nalazi već petu godinu. Vlada Srbije je poslednje produženje v. d. statusu Đuriću odobrila 6. jula. On kao direktor ima pomoćnike, njih četvoricu koji se, takođe, nalaze u v.d. statusu. Kada je reč o Kosovu, Vlada Srbije i funkciji direktora kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Prištinom dodelila v. d. status koji ima i jednom v.d. pomoćnika direktora.
Iz Centra za evropske politike kažu da je pridržavanje zakona ključno za izvođenje države iz, kako oni navode, „v.d. stanja“.
- Predložene izmene i dopune Zakona o državnim službenicima koje su usvojene u Skupštini ulivaju nam nadu da će Vlada možda krenuti da rešava jedan od najvećih problema državne uprave - visok stepen politizacije. Trenutno stanje u kom je dve trećine državnih službenika na položaju u v.d. stanju je postalo neodrživo. Umesto stručnjaka koji bi trebalo da budu motori pokretači državne uprave, u praksi imamo taoce sistema koji na svaka tri meseca strepe da li će biti žrtvovani zarad nekih političkih dogovora ili će dobiti produženje ugovora na još tri meseca - ističe istraživač u CEP-u i stručnjak za reformu javne uprave Vladimir Mihajlović.
Najgori u regionu
A da je trenutno stanje u državnim službama loše svedoče i rezultati istraživanja sa VeBER projekta, koji CEP sprovodi u saradnji sa partnerima iz regiona Zapadnog Balkana, prema kojima je Srbija na najgoroj poziciji u regionu kada je u pitanju pokazatelj „efektivne zaštite pozicije visokog državnog službenika od neželjenog političkog uticaja“, odnosno na skali od nula do pet Srbija je ocenjena najnižom ocenom - nulom. Kako je naveo CEP, tim praćenjem reforme javne uprave ustanovljeno je da je 94 odsto postavljenja na najviša radna mesta u državnoj upravi od polovine 2017. do polovine 2018. zapravo bilo postavljanje vršilaca dužnosti.
N. K.
Najnoviji broj
24. april 2025.
