ВЕЛИКИ БРОЈ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА И ДАЉЕ БЕЗ РЕГУЛИСАНОГ АНГАЖМАНА
Србија у в.д. статусу
Прошло је више од две године од када је Ана Брнабић наследила место премијера Србије. Без обзира на ту чињеницу, добар део државне управе је и даље у в.д. статусу.
Према подацима на веб страницама министарстава Владе Србије, рекордер по броју в.д. статуса је свакако Министарство финансија. Свих 13 помоћника министра је у статусу вршиоца дужности. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања има свих седам помоћника министра у в. д. статусу. Министарство одбране има два и Министарство правде има једног в.д. помоћника министра. Када је реч о Министарству иностраних послова, од пет планираних има три помоћника. Остала министарства, или имају регуларне помоћнике, или немају информације о томе на својим интернет страницама.
У Србији је последњих година в. д. статус више него занимљива категорија. Ради се о о ситуацијама када због брзине деловања или законских ограничења, не постоје конкурси по којима се бирају одређене функције у друштву. в. д. статус може максимално да траје два пута по шест месеци, али се то у пракси често не поштује, па имамо ситуације да је неко у том статусу и дуже него што је Законом предвиђено.
Када је реч о помоћницима министара, они се бирају на интерним конкурсима, и углавном се ради о људима који су већ радно ангажовани у тим министарствима. Статус вршиоца дужности у Србији је крајем прошле године имало 215 службеника, а поступци за попуњавање тих положаја у органима државне управе и службама Владе путем интерног, односно јавног конкурса, нису покренути за све позиције.
Један од драстичних примера в.д. статуса је Марко Ђурић који се у овој ситуацији налази већ пету годину. Влада Србије је последње продужење в. д. статусу Ђурићу одобрила 6. јула. Он као директор има помоћнике, њих четворицу који се, такође, налазе у в.д. статусу. Када је реч о Косову, Влада Србије и функцији директора канцеларије за координационе послове у преговарачком процесу са Приштином доделила в. д. статус који има и једном в.д. помоћника директора.
Из Центра за европске политике кажу да је придржавање закона кључно за извођење државе из, како они наводе, „в.д. стања“.
- Предложене измене и допуне Закона о државним службеницима које су усвојене у Скупштини уливају нам наду да ће Влада можда кренути да решава један од највећих проблема државне управе - висок степен политизације. Тренутно стање у ком је две трећине државних службеника на положају у в.д. стању је постало неодрживо. Уместо стручњака који би требало да буду мотори покретачи државне управе, у пракси имамо таоце система који на свака три месеца стрепе да ли ће бити жртвовани зарад неких политичких договора или ће добити продужење уговора на још три месеца - истиче истраживач у ЦЕП-у и стручњак за реформу јавне управе Владимир Михајловић.
Према подацима на веб страницама министарстава Владе Србије, рекордер по броју в.д. статуса је свакако Министарство финансија. Свих 13 помоћника министра је у статусу вршиоца дужности. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања има свих седам помоћника министра у в. д. статусу. Министарство одбране има два и Министарство правде има једног в.д. помоћника министра. Када је реч о Министарству иностраних послова, од пет планираних има три помоћника. Остала министарства, или имају регуларне помоћнике, или немају информације о томе на својим интернет страницама.
У Србији је последњих година в. д. статус више него занимљива категорија. Ради се о о ситуацијама када због брзине деловања или законских ограничења, не постоје конкурси по којима се бирају одређене функције у друштву. в. д. статус може максимално да траје два пута по шест месеци, али се то у пракси често не поштује, па имамо ситуације да је неко у том статусу и дуже него што је Законом предвиђено.
Када је реч о помоћницима министара, они се бирају на интерним конкурсима, и углавном се ради о људима који су већ радно ангажовани у тим министарствима. Статус вршиоца дужности у Србији је крајем прошле године имало 215 службеника, а поступци за попуњавање тих положаја у органима државне управе и службама Владе путем интерног, односно јавног конкурса, нису покренути за све позиције.
Један од драстичних примера в.д. статуса је Марко Ђурић који се у овој ситуацији налази већ пету годину. Влада Србије је последње продужење в. д. статусу Ђурићу одобрила 6. јула. Он као директор има помоћнике, њих четворицу који се, такође, налазе у в.д. статусу. Када је реч о Косову, Влада Србије и функцији директора канцеларије за координационе послове у преговарачком процесу са Приштином доделила в. д. статус који има и једном в.д. помоћника директора.
Из Центра за европске политике кажу да је придржавање закона кључно за извођење државе из, како они наводе, „в.д. стања“.
- Предложене измене и допуне Закона о државним службеницима које су усвојене у Скупштини уливају нам наду да ће Влада можда кренути да решава један од највећих проблема државне управе - висок степен политизације. Тренутно стање у ком је две трећине државних службеника на положају у в.д. стању је постало неодрживо. Уместо стручњака који би требало да буду мотори покретачи државне управе, у пракси имамо таоце система који на свака три месеца стрепе да ли ће бити жртвовани зарад неких политичких договора или ће добити продужење уговора на још три месеца - истиче истраживач у ЦЕП-у и стручњак за реформу јавне управе Владимир Михајловић.
Најгори у региону
А да је тренутно стање у државним службама лоше сведоче и резултати истраживања са ВеБЕР пројекта, који ЦЕП спроводи у сарадњи са партнерима из региона Западног Балкана, према којима је Србија на најгорој позицији у региону када је у питању показатељ „ефективне заштите позиције високог државног службеника од нежељеног политичког утицаја“, односно на скали од нула до пет Србија је оцењена најнижом оценом - нулом. Како је навео ЦЕП, тим праћењем реформе јавне управе установљено је да је 94 одсто постављења на највиша радна места у државној управи од половине 2017. до половине 2018. заправо било постављање вршилаца дужности.
Н. К.
Најновији број
25. април 2024.
