31. oktobar 2019.31. okt 2019.
Stazama slavnih predaka
DELEGACIJA ŠAPCA KONKRETIZOVALA PROŠIRENjE SARADNjE SA KRFOM

Stazama slavnih predaka

Dogovoreno da će opština Južni Krf ustupiti plac gradu Šapcu na kom će biti podignut kamp za najuspešniju decu. Realizaciji celokupnog postupka zahteva niz proceduralnih aktivnosti, dogovor je da se već početkom 2020. godine pristupi rešavanju svih administrativnih pitanja, kako bi kamp do početka sezone bio spreman da primi prve goste
Krf – ostrvo spasa i nade za više od 130.000 srpskih vojnika. Mesto koje je značilo život za preživele Albansku golgotu – umor, glad, bolesti i borbu sa lokalnim stanovništvom.
Mnoge od njih iscrpljenost je stigla tamo, a Jonsko more postalo je plava grobnica za oko 5.000 njih, kada mesta za sahranjivanje u zemlju više nije bilo.
Oko godinu i po dana oporavljala se naša vojska na Krfu, a potom krenula u proboj Solunskog fronta. Za sve to vreme nijedan incident nije napravljen, a meštanima su ostale neke srpske reči do danas.
Grci pamte, a pamte li Srbi? Dok srpski đaci obilaze evropske metropole, njihove znamenitosti i šoping molove ostrvo Vido ostaje pojam o kom su čitali u udžbeniku iz istorije.
Šabac želi da njegova deca pamte. Tako se rodila ideja o kampu za najbolje šabačke učenike i mlade sportiste na ostrvu Krf. Pored letovanja, koje bi bilo nagrada za uspeh, deca bi naučila nešto više o jednom od najvažnijih delova naše istorije i osetila duh ovih, za Srbiju svetih, mesta.

Obnavljanje veza
Agios Mateos je posebno važno mesto za nas iz ovog kraja, jer je u njemu boravila Drinska divizija. Pre tridesetak godina pobratimili su se sa Mačvanskim Prnjavorom. Veze su u međuvremenu nestale. Ipak, mačvansko selo pozvano je u maju na obeležavanje 155 godina od prisajedinjenja Jonskih ostrva Grčkoj. Delegacija, koju je predvodio član Gradskog veća Božidar Katić, iskoristila je priliku da obnovi veze. Tako su deca iz Prnjavora u septembru posetila Agios Mateos, a Katić je započeo razgovore sa lokalnim vlastima oko izgradnje Srpskog kampa.
-Krf za nas Srbe nije samo ostrvo već simbol spasa, nove nade i prijateljstva. Na ovom ostrvu, iz prijateljstva, bratstva i ljubavi rodila se nada, tu su postavljeni temelji pobede na Kajmakčalanu i pobede vojske koju su činili naši preci u Velikom ratu. Iz te strašne, teške, slavne i pobedonosne priče ostala je posebna i veza i poseban odnos između nas Srba i ostva Krf, naveo je Katić.
Delegacija Šapca, koju su činili Božidar Katić i direktor Turističke organizacije Šapca Srđan Mitrašinović, u oktobru je ponovo posetila Krf i ostvareni su i konkretni rezultati. Krf od septembra ima drugačije uređenje i sada ga čine tri opštine. Predstavnici Šapca razgovarali su sa novim rukovodstvom Grada Krfa i opštine Južni Krf.

Kamp za najbolje
Prvi sastanak održan je sa sa članom opštinskog veća zaduženim za sport, kulturu i turizam Južnog Krfa Nikosom Kurtesisom i načelnikom Opštinske uprave Sokratisom Andriotisom. Tada je dogovoreno da će opština Južni Krf ustupiti plac gradu Šapcu na kom će biti podignut kamp za najuspešniju decu. Već sledećeg leta ova zamisao bi trebala da bude realizovana.
-Prvi motiv posete jeste bila mogućnost da se postigne dogovor o formiranju kampa, koji bi u određenom periodu sezone koristili najbolji osnovci, srednjoškolci i mladi sportisti iz našeg grada, dakle osvajači priznanja na republičkim takmičenjima. Prvobitno se razgovaralo o kampu na Gouviji, ali ta lokacija zbog specifičnog arheološkog značaja nije rešenje koje je izvesno i ostvarivo, tako smo u razgovoru sa predstavnicima opštine Južni Krf rešenje pronašli u novoj lokaciji. Reč je o mestu Ageos Mateos, mestu gde je bila smeštena Drinska divizija i gde i danas postoji crkva u kojoj se naša vojska molila i prikupljala duševnu snagu za oslobođenje domovine. Prostor na kome se nalazi crkva opština Južni Krf infrastrukturno će urediti i postaviti šatore, to je plan već za narednu sezonu, takođe u slučaju da se odlučimo za izgradnju objekata od čvrstog materijala, koji bi predstavljali i dugoročno rešenje, sve potrebne dozvole bile bi nam na raspolaganju, rekao je Srđan Mitrašinović.
Realizaciji celokupnog postupka zahteva niz proceduralnih aktivnosti, dogovor je da se već početkom 2020. godine pristupi rešavanju svih administrativnih pitanja, kako bi kamp do početka sezone bio spreman da primi prve goste.

Krfljani će doći u Šabac
Delegacija Šapca u gradu Krfu se sastala sa zamenicom gradonačelnika Zane Panagijotom, inače beogradskom studentkinjom i predsednikom njihove turističke organizacije Varufasom Panajotisom. Tamo je razgovarano o mogućnostima turističke razmene.
-Znam da je za vas Krf mnogo više od turističke destinacije. Ovo mesto za narod Srbije predstavlja istoriju i tradiciju. Narod Krfa neizmerno ceni vaše junačko delo. Drago mi je da možemo da pričamo o zajedničkim aktivnostima. Saznala sam da i Šabac ima veoma zanimljivu turističku ponudu i jako zanimljive manifestacije. Biće nam drago da budemo vaši gosti, a onda to što vidimo da preporučimo i našim građanima, izjavila je Zane Panagijota.
Pošto su se upoznali sa turističkom ponudom Šapca izrazili su veliku zainteresovanost da dođu u naš grad i saznaju više o svemu što naš grad nudi i kasnije to prenesu i svojim sugrađanima. Panajotis je tom prilikom predložio i da Krf i Šabac zajedno nastupe na Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu sledeće godine.
Krf je srpska istorija
Put Krfa sa Katićem i Mitrašinovićem iz Šapca su, o svom trošku, krenuli i članovi Udruženja građana “Cerski marš”. Kao istrajni čuvari tradicije i sećanja na srpsko učešće u Prvom svetskom ratu iskoristili su priliku da se poklone senima naših boraca koji su živote ostavili u Grčkoj.
Nezaobilazna je bila poseta ostrvu Vido. Mesto koje je predstavljalo prvu stanicu za najteže bolesne i ranjene, a za mnoge od njih i poslednju, zaslužuje posebno mesto u našoj istoriji. Duh ovog ostrva ne može se opisati. Mora se doživeti. Iz pijeteta prema svim umrlim čija su tela sahranjena u Jonsko more na ovom mestu je 50 godina bio zabranjen ribolov. Tamo se još uvek ne kupa, ne pušta muzika.
Vožnja brodićem od Krfa do Vida traje manje od 10 minuta, a posebna atmosfera se oseti još tokom samog puta kada kapetan broda pusti pesmu “Tamo daleko”.
Opštinski brodić koji od Grada Krf prevozi turiste na ostrvo Vido ima na jarbolu srpsku zastavu.
Šapčani su posetili i Ageos Mateos gde su spomenik preminulim saborcima podigli preživeli vojnici Drinske divizije. Nekada su tu bili i njihovi grobovi, ali ostaci su kasnije preneti u Srbiju.
Zemlja na kojoj su sahranjivani vojnici i gde im je podignut spomenik pripadala je Grku Janusu Janulisu. Zemlju je poklonio srpskoj vojci, a svojim potomcima ostavio u amanet da je nikada ne prodaju i da brinu o spomeniku, što su oni i ispoštovali. Srbi su mu, u znak zahvalnosti podigli spomen bistu u rodnom mestu.

Više od odmora
-Verujemo da je ovo jako važno, važno iz razloga što će ona deca koja su uložila najviše truda i rada biti u prilici da se pored odmora, prošetaju stazama onih koji su nadljudskim naporima sačuvali naš narod i našu državu. Biće u prilici da se prisete 243.000 onih koji nisu izdržali, 150.000 onih koji su uspeli, da vide kako su naši dedovi za samo dva meseca uspostavili državu (Vladu, sud, školu, zatvor... čak i sreska predstavništva)! Biće u prilici da čuju i stranu priče naše grčke braće. Sigurno da nije bilo jednostavno da u tom trenutku 99.000 Krfljana primi čak 150.000 ljudi. Biće ponosni na činjenicu da od početnog nepoverenja, ostala je priča o oduševljenju time da nije zabeležen ni jedan incident i velika ljubav dva naroda. Ta ljubav oporavila je izmučenu vojsku u rekordno kratkom roku, a osetićete je i danas u svakom deli Krfa. Ono što moram da izdvojim kao posebno važno jeste sigurno ostrvo Vido, kako su rekli ostrvo koje predstavlja cenu slobode, priča za ponos, veru, nadu, mesto koje budi toliko osećanja, mesto na kome bi ubeđen sam svaka Srpska vlada morala da položi zakletvu, to je mesto sa kog je krenuo oporavak moderne srpske države, istakao je Srđan Mitrašinović o značaju kampa za srpsku decu.


Posebna veza
Narod Krfa voli srpski narod. Iskreno se obraduju kada čuju da gost dolazi iz Srbije, skoro svako poznaje nekoga ili zna nekoliko reči ili rečenica na srpskom. Da takvo ponašanje nije samo turistički marketing govori činjenica da o našim grobljima brinu bolje nego mi sami.
Krf ima aerodrom. Tokom bombardovanja Jugoslavije 1999. godine Krfljani su danonoćno ležali na pisti telima braneći poletanje NATO avionima.


Cena slobode
-Ostrvo Vido jeste cena slobode. Vido je bilo ostrvo smrti. Ono što je strašno jeste da su to uglavnom bili jako mladi ljudi, dečaci, oni koji su podneli povlačenje preko Albanskih planina najteže. Na ovom kamenom ostrvu, gde tada nije bilo zelenila kao što ga ima danas, prvih 11 dana po iskrcavanju, po njihovim šatorima u kojima su bili smešteni, padala je neprekidno ledena kiša. Na ovom mestu, za ovaj kamen vezivani su čamci u koje su ubacivani leševi umrlih za koje nije bilo mesta ni za grob na ovom ostrvu. Odavde su oni odvoženi na pučinu i sahranjivani u plavu grobnicu u talasima Jonskog mora. Verovatno najtužnije i najstrašnije mesto u našoj modernoj istoriji. Ostrvo koje svaki Srbin treba da vidi i oseti, kako bi se setili i zapamtili da se sloboda ne poklanja i da sloboda nije besplatna, ali da bez slobode,kao ni bez vazduha, nema života. Sa prvim zracima grčkog sunca i prvim toplim vetrom sa pučine počeli su da se na Krfu pojavljuju i prvi preživeli vojnici sa ostrva Vido. To je, uz prijateljstvo i ljubav koji su se osećali u vazduhu i na svakom koraku Krfa bila iskra koja je zapalila nadu. Nadu koja je donela pobedu. Treba da uvek budemo svesni i toga da je jedini front koji je probijen u Velikom ratu - Solunski front i da je taj proboj Srpske vojske doneo završetak prvog velikog sukoba svetskih razmera. Na nama je da budemo dostojni svojih predaka i da učinimo da se i naši potomci ponose nama kao što se mi ponosimo junacima i mučenicima kojima smo došli da se poklonimo, ispričao je Božidar Katić na ostrvu Vido, pored kamena za koji su vezivani čamci koji su odvozili mrtve ka “plavoj grobnici”.

M. MIJAILOVIĆ

Najnoviji broj

26. novembar 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa