Umorio se Pepi

Na Trgu đačkog bataljona, ispred ulaza u jednu firmu, skoro desetak godina stražari pas Pepi, četrnaestogodišnjak.
Među mnogim psima, pa i kućnim ljubimcima, sigurno nema savesnijeg čuvara. On se toliko savesno odnosi prema svojim obavezama da su ga odavno zapazili mnogi prolaznici. Oni građani koji stanuju u blizini upoznali su ga, a i on njih, ni na koga ne laje, po dvadesetak puta u toku dana šeta ispred ulaza u službene prostorije levo i desno, povremeno zastane i osmotri prolaznike, pa nastavi dalje. I tako u nedogled. I tako skoro destak godina. Svakog prolaznika dobro osmotri i zapamti.
Naš Pepi već se umorio od svakodnevne službe, a i godine ga sustigle, pa je pomalo i spor. Ovih dana, kada je malo zahladnelo, vlasnik ga je za savesnost nagradio, uveo ga u prostoriju da se ne smrzne napolju. Prolaznici koji su ga odavno zapazili bojažljivo su se raspitivali šta je sa Pepijem. Danas, na sreću mnogih prolaznika, kada je malo otoplilo, Pepi se ponovo našao na svom radnom mestu. Odmoran i savestan nastavlja da čuva poverenu mu imovinu. Među mnogima koji se bave ovim poslom Pepiju nema ravnog. Naša je želja da ga što duže viđamo na svom radnom mestu.