KOMUNALNI MILICAJAC UVEK U SLUŽBI GRAĐANA
Ako je pas nije lav
Ovlašćenja Komunalne milicije jasno su definisana. Međutim, građani često kada vide uniformu očekuju rešenje za brojne druge probleme koji nemaju veze sa nadležnoću komunalnog milicajca.
Tako je komunalni milicajac Filip Stepanović u ponedeljak vozio službeni automobil kada ga je prolaznik zaustavio i pokazao mu psa rase kane korso koji je trčao ulicom. Pas je jurio za biciklistom i izazvao paniku kod prolaznika.
-Video sam da pas nije opasan. Hteo je da se ugra. Imao sam štapiće u autu, ponudio sam mu i pas je došao. Imao sam ideju da ga odvezem u gradski Azil, ali nije želeo da uđe u automobil, tako da sam sačekao radnike iz Prihvatilišta da dođu i odvedu ga. Već su se javljali ljudi koji žele da ga udome, kaže Filip.
Iako nema psa, voli ih i, očigledno, ume sa njima. Ovo nije prvi put da velike pse sa ulice, kojih se građani plaše, vodi u Azil.
-Dovoljno je što volim pse i nemam problema sa njima. Razumem se u njih možda malo više nego prosečan građanin. Sve lutalice su bezopasne. Traže hranu ili ih iritiraju točkovi koji se okreću pa ih jure i laju. Psi su opasni kada čuvaju svoju teritoriju, dvorište, navodi Filip.
Sklanjao je i dva staforda iz centra, labradora... Pored toga što je želeo da spreči strah kod građana, želeo je i da psi budu na sigunrom.
-Naša ovlašćenja su da kažnjavamo ljude kada pse puste iz dvorišta, ili ih šetaju pez povodca i korpe, kao i da kontrolišemo uslove u kojima ih vlasnici drže. Nismo ni zaduženi ni obučeni da hvatamo pse na ulici, to radi služba Prihvatilišta, objašnjava Filip.
Ovaj posao sa sobom nosi veliku odgovornost. Često ih ljudi vide samo kao one koji kažnjavaju. Filip kaže da za posao komunalnog milicija treba biti i psiholog i medijator. Za deset godina rada u službi Komunalne milicije sa psima nije imao problema, ali je zato više puta intervenisao i kako bi zaustavio tuče, a kaže da su najveći problem lokali noću, posebno za žene koje rade u ovoj službi. Ipak, razume svoje sugrađane i ne ljuti se čak i kada se ne ponašaju baš najprimerenije.
Tako je komunalni milicajac Filip Stepanović u ponedeljak vozio službeni automobil kada ga je prolaznik zaustavio i pokazao mu psa rase kane korso koji je trčao ulicom. Pas je jurio za biciklistom i izazvao paniku kod prolaznika.
-Video sam da pas nije opasan. Hteo je da se ugra. Imao sam štapiće u autu, ponudio sam mu i pas je došao. Imao sam ideju da ga odvezem u gradski Azil, ali nije želeo da uđe u automobil, tako da sam sačekao radnike iz Prihvatilišta da dođu i odvedu ga. Već su se javljali ljudi koji žele da ga udome, kaže Filip.
Iako nema psa, voli ih i, očigledno, ume sa njima. Ovo nije prvi put da velike pse sa ulice, kojih se građani plaše, vodi u Azil.
-Dovoljno je što volim pse i nemam problema sa njima. Razumem se u njih možda malo više nego prosečan građanin. Sve lutalice su bezopasne. Traže hranu ili ih iritiraju točkovi koji se okreću pa ih jure i laju. Psi su opasni kada čuvaju svoju teritoriju, dvorište, navodi Filip.
Sklanjao je i dva staforda iz centra, labradora... Pored toga što je želeo da spreči strah kod građana, želeo je i da psi budu na sigunrom.
-Naša ovlašćenja su da kažnjavamo ljude kada pse puste iz dvorišta, ili ih šetaju pez povodca i korpe, kao i da kontrolišemo uslove u kojima ih vlasnici drže. Nismo ni zaduženi ni obučeni da hvatamo pse na ulici, to radi služba Prihvatilišta, objašnjava Filip.
Ovaj posao sa sobom nosi veliku odgovornost. Često ih ljudi vide samo kao one koji kažnjavaju. Filip kaže da za posao komunalnog milicija treba biti i psiholog i medijator. Za deset godina rada u službi Komunalne milicije sa psima nije imao problema, ali je zato više puta intervenisao i kako bi zaustavio tuče, a kaže da su najveći problem lokali noću, posebno za žene koje rade u ovoj službi. Ipak, razume svoje sugrađane i ne ljuti se čak i kada se ne ponašaju baš najprimerenije.
M.M.
Najnoviji broj
5. decembar 2024.