SKICA ZA PORTRET LEPŠE SRBIJE

Najznačajniji događaj koji je proteklih dana obeležio Srbiju je pobeda Novaka Đokovića u finalu Vimbldona. Đokovićevo stupanje na tron svetskog tenisa Srbija je doživela kao svoj trijumf, a nacija je to i potvrdila dočekom koji je mladom teniseru, njegovom timu i porodici priredila u Beogradu. Nepregledna masa okupila se prošlog ponedeljka uveče na Trgu Nikole Pašića: ljudi su pristigli iz svih krajeva Srbije da bar na trenutak vide svog novog heroja, da čuju njegove poruke i da mu iz stotine hiljada grla, kao iz jednog, poruče : „Nole, mi te volimo!“
Bar na tren smo zaboravili sivilo vlastite svakodnevice, bedu i očaj koji pritiskaju nezaposlene, gladne i ojađene, mito, korupciju i kriminal, sve poraze kroz koje smo prošli i u svom novom heroju pronašli smo tako potrebnu nadu. Zvezda Novaka Đokovića zasjala je punim sjajem na tamnom nebu iznad Srbije i umorna nacija je u tom sjaju videla i svoje lice. Novak Đoković poslužio je kao skica za portret jedne lepše Srbije.
Kolektivna identifikacija sa svojim herojem nije svojstvena samo ovom podneblju i Srbima kao narodu. Od pamtiveka, do današnjih dana, narodi „u nebesa i među zvezde“ izdižu i smeštaju one svoje pojedince koji su ostvarili nešto značajno, što ih kao pojedince čini prepoznatljivim u svetskim okvirima. Tu se mi ne razlikujemo mnogo od drugih nacija čije nacionalne zvezde postaju simboli u oblastima koje predstavljaju. Ti ljudi uspostavljaju standarde koje čovečanstvo prihvata i svako mora da ostvari te standarde ako želi da se svrsta na zvezdano nebo svetskih veličina.