Virus probudio ljudskost i empatiju

-Svaka nesreća, pa i ova današnja, donese nešto dobro. Probudila se ljudskost. Kao čoveku mi je veoma drago što i u najgorim momentima na kraju ispliva empatija i potreba da pomažemo jedni drugima- tvrdi naša sagovornica Snježana Kojadinović iz Koceljeve, negovateljica “Karitasa”.

Njoj i njenim koleginicama, koje realizuju projekat “Pomoć i nega u kući starim licima” nije bila potrebna pandemija i uvođenje vanrednog stanja da u sebi pronađu i pokažu saosećajnost prema drugima. One to svakodnevno čine u redovnim okolnostima jer su mnogim staračkim domaćinstvima jedina podrška.

Ovim poslom se bavi već četiri godine i sa ostalim geronto domaćicama pomaže starim licima. Njih šest su na sebe preuzele brigu o preko sto korisnika starijih od 65 godina u Koceljevi, Svileuvi, Draginju, Donjem Crniljevu.

–Ovaj posao radimo preko humanitarne nevladine organizacije “Caritas” Šabac. Pružamo, pre svega, opštu negu i pomoć u kući našim starijim sugrađanima. Sve aktivnosti na terenu su u koordinaciji sa Centrom za socijalni rad i Crvenim krstom, a veliku podršku nam pruža opština Koceljeva- rekla je Snježana i dodaje da je pomoć najčešće potrebna onima koji žive sami i obično imaju i po nekoliko udruženih bolesti, te da postoji jasno definisana kategorizacija i utvrđeni kriterijumi.

U danima kada je na snazi vanredno stanje i kada su mnogi u prilici da rade iz svojih domova, negovateljice kao i drugi heroji u doba korone, bezpogovorno obilaze svoje korisnike, pružaju neophodnu pomoć i podršku, podsećaju ih da nisu zaboravljeni i ne dozvoljavaju im da se osete usamljenim.

Rad geronto domaćica je intenziviran, jer je starim ljudima pomoć sada još potrebnija, ali i odgovorniji. Važno je od virusa zaštiti stare, ali je neophodno razmišljati o sebi i drugima, o članovima svoje porodice. Povećan obim posla ne ostavlja mnogo vremena za razmišljanje i kalkulisanje jer je potrebno stići do najstarijih i najugroženijih stanovnika koji očekuju namirnice, lekove, penziju i, pre svega, lepu reč.

–Usamljenost, koja je bila prisutna i pre ovog virusa, sada se drastično povećava. Mi pokušavamo da animiramo te ljude da se nečim bave u kući, da se zanimaju nekim lakšim poslovima. Ne možemo svakodnevno da ih obilazimo i imamo raspored kojeg se pridržavamo. Ako ne možemo da odemo, onda ih bar pozovemo da ih pitamo kako su. Ta im je pažnja sada toliko potrebna i prosto se umire kada ih kontaktiramo. Obim posla je drastično veći i zato je važno da svi budemo tolerantni i da imamo jasan plan prioriteta kako bismo što efikasnije uspeli da završimo sve poslove u toku jednog dana- smatra ova negovateljica.

Prema njenom mišljenju, stariji ljudi u Koceljevi su pokazali disciplinovano i odgovorno ponašanje prema sebi i drugima i u velikoj meri se pridržavaju svih preporučenih mera zaštite od virusa.

Isti osećaj na terenu stekla je i geronto domaćica Slavica Radovanović koja brine o žiteljima Batalaga i Svileuve.
–U redovnim prilikama imam 17 korisnika o kojima se brinem i kojima pomažem. Naravno, tu je i drugih starih kojima usput donesem lekove, nešto iz prodavnice, penziju i uopšte nije važno da li su korisnici ili nisu. Stari ljudi su, čini mi se, veoma uplašeni zbog koronavirusa. Naše posete i briga mnogo im znači. Stari su, zapostavljeni i zanemareni. Mnogima su deca sada sprečena da dođu, ali ima mnogo i onih koji ne dolaze ni u redovnim prilikama. Stari nas, negovateljice, doživljavaju kao člana porodice. U nekim kućama mi smo jedini posetioci. Poštuju nas kao i mi njih. Mnogima znači samo da imaju sa kim da pričaju i zaista je za pohvalu aktivnost opštine Koceljeva koja je našla način da organizuje i finansira ovaj projekat kao i angažovanje našeg poslodavca „Caritasa”, ali i Centra za socijalni rad i Crvenog krsta. Mi smo se saživeli sa tim narodom i nadam se da će se naći način da se sa ovim aktivnostima nastavi i u narednom periodu, posebno u ovim vanrednim uslovima.

Jedna od onih žiteljki Koceljeve kojoj je ova pomoć nemerljivo značajna je i sedamdesetsedmogodišnja Slobodanka Đorđić.

–Došla sam iz Beograda i nov sam korisnik. Živim sa suprugom koji ima 84 godine. Svaka čast opštini Koceljeva i svim službama jer je retkost da neko dođe i da ponudi pomoć. To nam mnogo znači. Imam ozbiljne zdravstvene probleme, težak sam bolesnik ali se ne predajem. Vodim strogo računa, pridržavam se svih mera i ne idem nigde. Ni ranije nisam mogla nigde da idem već su išli drugi za mene. Ovo je samo još dodatni razlog. I zato veliku zahvalnost dugujemo svima koji nam pomažu. Ja se nadam da ćemo sve brige prebroditi- poručila je Slobodanka.

Opasnost od zaraze novim virusom doneo je više posla i negovateljici Slađani Damnjanović iz Draginja, mesta u koceljevačkoj opštini sa velikim brojem stanovnika romske populacije, od kojih su se mnogi vratili iz inostranstva i u obavezi su da sprovode mere samoizolacije.

–Mnogi su u samoizolaciji a ja sam tu da im pomognem. Imam dosta korisnika i pomažem svima koliko je u mojoj moći. Stari su zaista disciplinovani. Ne izlaze nigde. Sada imam mnogo više posla i obilazim i one starije koji nisu moji korisnici u okviru projekta. Za sve one koji ne mogu do prodavnice, apoteke, pošte, ja sam tu i završavam sve obaveze. Trenutno u Draginju nemam nikog ko bi mogao da mi pomogne ali mi veliku pomoć pruža Crveni krst u Koceljevi- istakla je Slađana.

Rad negovateljica u vanrednim uslovima otkrio je i neke nove ljude kojima je pomoć i podrška društva neophodna. Na njihove potrebe one ukazuju Crvenom krstu koji potom kontaktira ugrožene i angažuje volontere za pomoć.