(6. avgust 2020.)
NAŠI SUGRAĐANI U BORBI SA KORONOM

Važno je odmah se javiti doktoru

„Treba mirovati, unositi što više vitamina i tečnosti i poštovati sve što doktori kažu“, navodi Milan Stanković. .“Temperatura je lomila celo telo, osećaj malaksalosti i bol u kostima je bio neprestan“, kaže Branko Živanović. „Retestirao sam se 23. dan od dobijanja prvih simtoma i tada sam i dalje bio pozitivan“, priča Branislav Jovanović
Važno je odmah se javiti doktoru
Tokom prvog talasa pandemije koronavirusa u Šapcu je bio mali broj zaraženih. Retko ko je uopšte poznavao nekog ko je pozitivan na virus. Međutim, kada je epidemija u Šapcu pre mesec dana počela da bukti situacija se potpuno promenila. Svakom je neki prijatelj, rođak, ili bar poznanik zaražen.

Na sreću, mnogi su prošli samo sa lakšim simptomima. Neki od naših sugrađana su odlučili da podele svoju priču sa čitaocima „Glasa Podrinja“. Poruka je da korona nije bauk, da se svako može zaraziti i da je jako važno na vreme se javiti lekaru kako bi se sprečile komplikacije.

Milan Stanković prvo je osetio bol u grlu, koji je pripisao čestoj upotrebi klime u automobilu. Kada se javila i temperatura počeo je da sumnja da je u pitanju nešto drugo.

-Prvi dan po dobijanju temperature javio sam se u kovid ambulantu. Drugi dan su me testirali, a tek posle toga sam izgubio čulo ukusa i mirisa. Slabost organizma sam osećao i onog dana kada sam otišao na retestiranje, kada se pokazalo da sam negativan na Kovid 19. Treba mirovati, unositi što više vitamina i tečnosti i poštovati sve što doktori kažu, navodi Milan.

Kao i mnogi drugi ne zna gde se zarazio, ali kako na poslu kontaktira sa velikim brojem ljudi, pretpostavlja da je tako došao i u dodir sa virusom. Živi sam, a sa porodicom se nije video nekoliko dana pre pojave simtoma, pa oni nisu zaraženi.

Kod Branka Živanovića prvi simptom je bio osećaj umora. Osećao se tromo i dok hoda kao da će „propasti u zemlju“. Već sledećeg dana bio je potpuno dobro i mislio je da se radi samo o trenutnom umoru.

- Međutim, treći dan mi je ponovo krenuo umor, malaksalost, ali bez temperature. Odlučio sam da se javim na pregled. Uradili su mi serološki test koji je bio negativan. Preporučili su mi par dana mirovanja i ako osetim neko pogoršanje da se javim. Prvih par dana simptomi su bili kao kriva linija, jedan dan potpuno dobro, drugi dan osećaj malaksalosti. Samo jedan dan sam imao kašalj. Nakon toga počela je i temperatura i onda sam testiran sa PCR testom. Nalaz je bio pozitivan. Pet, šest dana, najčešće tokom cele noći imao sam temperaturu od 37,3-37,6 u najvećem broju slučajeva. Lomila je celo telo, osećaj malaksalosti i bol u kostima je bio neprestan. Uz to bol u glavi sa osećajem “obaranja“ u krevet. Samo je ležanje u krevetu donekle prijalo, kaže Branko.

Kada mu se temperatura, posle šest, sedam dana vratila na normalnu, ubrzo su se prošli i ostali simptomi. Pluća je snimao dva puta i, srećom, virus ih nije zahvatio. Branko veruje da se zarazio od jednog prijatelja direktnim kontaktom. Brankov otac razboleo se posle njega i imao je nešto teže simptome.
Branislav Jovanović se u kovid ambulantu javio drugi dan po dobijanju temperature. Temperatura koju je imao bila je između 37,5 i 38. Pored toga osećao se i malaksalo.

-Snimak je pokazao da imam upalu pluća. Dobio sam terapiju i lečenje nastavio kod kuće. Išao sam na snimanje još dva puta za 10 deset dana. Drugi snimak je bio bolji, a na trećem su pluća bila sasvim u redu. Retestirao sam se 23. dan od dobijanja prvih simtoma i tada sam i dalje bio pozitivan. Tek posle još sedam dana test je bio negativan. Ne znam kako sam se zarazio. Poštovao sam mere i sve vreme bolesti bio izolovan u kući. Sa mnom je bila majka koja je stara i ima još neke bolesti, ali na sreću ona se nije zarazila, priča Branislav.

Neki svoju priču o borbi sa koronom žele da podele, ali anonimno, pre svega zbog reakcija okoline. Naš sugrađanin, četrdesetčetvorogodišnji S.M. bio je na bolničkom lečenju, iako se, kaže, odlično osećao. Ipak, snimak je pokazao promene na plućima.

-Pre pojave bilo kakvih simptoma čudno sam se osećao nekih sedam dana. Bile su mi hladne ruke i noge. Posle toga je usledilo grebanje u grlu, pa blago povišena temperatura, 37,2-37,3, koja je prošla na nekoliko dana pa se ponovo javila. Bio je to znak da nešto nije u redu. Uradio sam analizu krvi i niski leukociti su pokazali da je organizam pod upalom. Zajedno sa suprugom odlazim da snimimo pluća i kod mene se pokazal „struktura mlečnog stakla“ i to je bio znak da postoji infekcija kovidom. Na Infektivnom odeljenju su mislili da se radi o tuđem snimku, jer ništa drugo nije ukazivalo na takvo stanje. Pluća nisu bila mnogo zahvaćena, ali je doktor želeo da ostanem u bolnici zbog toga što se ne zna kakav će biti dalji tok bolesti, kaže naš sagovornik.

S.M. navodi da se sve vreme osećao dobro. Dobijao je terapiju hlorokinom i ističe važnost suplemenata u borbi sa virusom, pre svega cinka i vitamina D3.Supruga je imala blaže simtome, koji su podrazumevali gubitak čula ukusa i mirisa i testirala se zbog toga što je on pozitivan.

-Nisam potpuno izgubio čula, više su otupela. Morao sam nešto da prinesem nosu da bih osetio miris. Ipak, čudno mi je bilo kako su se naglo vratila. Dok sam ležao u bolnici odjednom sam osetio miris sapuna na rukama. Čulo mirisa mi se doslovno u trenutku vratilo, kaže S.M.

Svi naši sagovornici u ovom tekstu su mlađi i nemaju hronične bolesti.

Bolest je nepoznanica
-Nosim jake utiske iz bolnice. Primetio sam da je najviše pacijenata muškaraca starosti od 35 do 50 godina. Žena je manje i dosta su starije. Gledao sam ljude kako se uveče smeju i šale, a ujutru su ih stavljali na kiseonik. Susreo sam se sa nepoznanicom u očima doktora. Sve ovo je za njih još uvek novo i čine sve da bi prevenirali razvoj težeg oblika bolesti, kaže S.M.
M.M.

Najnoviji broj

22. oktobar 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa