Sanja Dimitrijević, pravnica iz Bogatića
Mladost čuva tradiciju
Iz jednog sobička ustanove Kulturno-obrazovnog centra Bogatić, svetlost je dopirala do kasno u noć. O bogatstvu koje kriju prostorijom ispunjeni garderoberi, brine Sanja Dimitrijević, diplomirana pravnica i članica Folklornog ansambla „ĐIDO“.
Dugogodišnja karijera i ljubav prema igri, prerasli su u njeno sve veće interesovanje za srpsku narodnu nošnju. Sanja Dimitrijević, diplomirana pravnica iz Bogatića, o kojoj je reč, zahvaljujući svojoj kreativnosti, podršci i poverenju rukovodioca Folklornog ansambla „Đido“ iz Bogatića, Miloša Simića, uspešno realizuje svoju ljubav od malena .
Održavanje kostima u njihovom punom sjaju nije nimalo naivna stvar. U pitanju su predmeti koje koristi veliki broj igrača, neki primerci su stari i više od devedeset godina i zahtevaju posebnu pažnju. Zato je na početku sve kritike na račun svog rada primala k srcu. Kako kaže, vređala ju je činjenica da ljudi ne shvataju koliko vremena i truda njen hobi zahteva. Kako bi svaki detalj bio na svom mestu i svaki igrač bio spreman za nastup, na vratima garderobera okačila je kodeks ponašanja pri podeli nošnje. Upravo je scenski izgled, jedan od glavnih odlika vrhunskih ansambala.
Uporedo s pomenutim, razvija svoj talenat za izradu cvetića za folklor. U početku ih je pravila samo za sebe, kasnije za sestru i drugarice, a danas njene cvetiće nose mnoge zadovoljne devojke i izvan granica naše zemlje.
„Činjenica je da nismo dovoljno upoznati sa raznolikošću naše narodne nošnje, pesme i igre. Folklor nije dovoljno zastupljen u medijima. U poslednje vreme na različitim festivalima folklora u zemlji i inostranstvu, sve prisutnija je želja za većom afirmacijom sopstvenog folklornog stvaralaštva, očuvanjem i prezentacijom starih narodnih nošnji ali na tome treba raditi još više“ , poručuje u razgovoru.
Nedavno je zajedno sa Draganom Mališić Marković i udruženjem „UNEKO“ Podrinje iz Šapca, bila autor izložbe „Narodna nošnja i rukotvorine Mačve“, koja je predstavljala deo programa međunarodnog festivala folklora „Bogatfest“ , organizovanog od strane Kulturno-obrazovnog centra Bogatić. Izložbu je podržala Stalna radna grupa za regionalni ruralni razvoj (SWG) u jugoistočnoj Evropi u partnerstvu sa Nemačkom organizacijoj za međunarodnu saradnju (GIZ) u okviru projekta „Diverzifikacija ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima jugoistočne Evrope kroz razvoj lanca vrednosti“.
Održavanje kostima u njihovom punom sjaju nije nimalo naivna stvar. U pitanju su predmeti koje koristi veliki broj igrača, neki primerci su stari i više od devedeset godina i zahtevaju posebnu pažnju. Zato je na početku sve kritike na račun svog rada primala k srcu. Kako kaže, vređala ju je činjenica da ljudi ne shvataju koliko vremena i truda njen hobi zahteva. Kako bi svaki detalj bio na svom mestu i svaki igrač bio spreman za nastup, na vratima garderobera okačila je kodeks ponašanja pri podeli nošnje. Upravo je scenski izgled, jedan od glavnih odlika vrhunskih ansambala.
Uporedo s pomenutim, razvija svoj talenat za izradu cvetića za folklor. U početku ih je pravila samo za sebe, kasnije za sestru i drugarice, a danas njene cvetiće nose mnoge zadovoljne devojke i izvan granica naše zemlje.
„Činjenica je da nismo dovoljno upoznati sa raznolikošću naše narodne nošnje, pesme i igre. Folklor nije dovoljno zastupljen u medijima. U poslednje vreme na različitim festivalima folklora u zemlji i inostranstvu, sve prisutnija je želja za većom afirmacijom sopstvenog folklornog stvaralaštva, očuvanjem i prezentacijom starih narodnih nošnji ali na tome treba raditi još više“ , poručuje u razgovoru.
Nedavno je zajedno sa Draganom Mališić Marković i udruženjem „UNEKO“ Podrinje iz Šapca, bila autor izložbe „Narodna nošnja i rukotvorine Mačve“, koja je predstavljala deo programa međunarodnog festivala folklora „Bogatfest“ , organizovanog od strane Kulturno-obrazovnog centra Bogatić. Izložbu je podržala Stalna radna grupa za regionalni ruralni razvoj (SWG) u jugoistočnoj Evropi u partnerstvu sa Nemačkom organizacijoj za međunarodnu saradnju (GIZ) u okviru projekta „Diverzifikacija ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima jugoistočne Evrope kroz razvoj lanca vrednosti“.
Mina Đ.G.
Najnoviji broj
5. mart 2026.
