LIČNI STAV: Aleksandar Mijailović, Šef pravnog tima Nebojše Zelenovića
Scenario: Naprednjaci osvajaju Šabac
Na svu sreću, izbori se ponavljaju na 27 biračkih mesta, gde pravo glasa ima blizu 29 hiljada građana, odnosno, skoro jedna trećina Šapčana. Ali hajde za trenutak da pretpostavimo da Srpska napredna stranka uzme vlast u gradu. Šta nas čeka?
Pretnjama, ucenama i velikom količinom novca Srpska napredna stranka je uspela da otme najmanje osam hiljada glasova na izborima u Šapcu, a sistemskom propagandom je uspela da obmane preko 20 hiljada građana Šapca. Tako bi se najbolje mogao sumirati izborni „uspeh“ vladajuće partije.
Na svu sreću, izbori se ponavljaju na 27 biračkih mesta, gde pravo glasa ima blizu 29 hiljada građana, odnosno, skoro jedna trećina Šapčana. Ali hajde za trenutak da pretpostavimo da Srpska napredna stranka uzme vlast u gradu. Šta nas čeka?
Ako je suditi po njihovim obećanjima čeka nas hala za sportove, bazen na otvorenom, borba protiv korupcije i asfalt u svakom zaseoku. Za kanalizaciju su kritikovali trenutnu vlast što ceo grad nije pokriven (nego samo 65% domaćinstava, što je već više od bilo kog drugog grada), ali je nisu obećavali.
Međutim, sama preizborna obećanja su neozbiljna, jer – halu za sportove već imamo, bazen na otvorenom je već isprojektovan, a koliko asfalta mogu da urade svedoče raspali putevi iz republičke nadležnosti. Što se tiče borbe protiv korupcije dovoljno je reći da su na mesto direktora Agencije za borbu protiv korupcije postavili čoveka protiv kojeg je vođen postupak zbog korupcije, a na mesto ministra finansija čoveka koji je okrivljen za pranje novca preko of-šor kompanija, i to dok je bio gradonačelnik Beograda.
Da se vratimo na temu lokala, kako izgleda tamo gde su oni vlast?
U Leskovcu, na primer, gradonačelnik Goran Cvetanović, koji je bio vlasnik mesare pre nego što je postao gradonačelnik je uspeo da stigne do imovine od pola miliona evra. Luksuzne vile sa bezenima, automobile, hiljade kvadrata poslovnog i stambenog prostora, šume i njive na jugu Srbije uspeo je da stekne na poziciji gradonačelnika.
U međuvremenu, planiraju da jedan od gradskih parkova pokriju betonom (?!), a jedna LED sijalica za uličnu rasvetu u ovom gradu košta 1057 evra, dok ista ta sijalica u Šapcu košta svega 60 evra (što je prava cena).
Na temu LED rasvete, evo kako izgleda kada naprednjaci nešto kupuju – u već pomenutom Leskovcu jedna LED sijalica košta 1057 evra, u Kruševcu 764 evra, a u Kraljevu 500 evra. Novac koji je pokraden na ovaj način mogao je da se potroši na stvari koje su bitne za građane.
No, milionski iznosi koji ovi gradovi troše su ništa u poređenju sa Beogradom, koji svake godine izdvoji između 200 i 300 miliona dinara za novogodišnju rasvetu, i gde jedna jelka košta deset miliona dinara. Svi ovi tenderi su namešteni samo za jednu firmu – „Keep light“ iz Beograda, gde se u tenderskoj dokumentaciji dostavljaju slike sijalica i ukrasa iz kataloga ove firme.
A kada pričamo o milionskim iznosima, ne možemo zaobići ni 18 luksuznih teretnih vozila (SUV) marke Range Rover za komunalnu policiju u Beogradu, dok se u evropskim prestonicama za te svrhe koriste mali automobili, uglavnom oko pet puta jeftiniji. Naravno, ekskluzivni distributer ovih vozila u Srbiji je Ostoja Mijailović, istaknutni član Srpske naperdne stranke. Istovremeno, radnici FCA u Kragujevcu su na prinudnom odmoru, jer je pala potržanja za automobilom koji oni proizvode u našoj zemlji – Fiat 500L, a koji bi savršeno odgovarao potrebi za koju Goran Vesić kupuje luksuzne džipove.
Možda najbolji primer naprednjačke bahatosti je grad Vranje. Tamo je, recimo, ulica Jelene Ćetković asfaltirana po ceni od 6.616 dinara po kvadratu (u Šapcu se asfaltira za 2.500 dinara po kvadratu). U ulici Bore Stankovića je posečen najstariji drvored u gradu, zamenio ga je asfalt (u Šapcu je posađeno 5.000 stabala). U toj ulici trotoarom sada može proći samo jedna osoba, i to jedva između kuća i zgrada sa jedne strane, i kolovoza sa druge. Nema drvoreda, nema trotoara, nema klupica, nema ničega. A gomila ničega Vranjance košta 200 miliona dinara (710 metara je dugačka ulica). Radovi su trebali da budu gotovi u septembru 2019. godine – još uvek nisu.
Još jedan projekat koji mnogo kasni je Gradski park u Vranju. U oktobru 2019. godine je najavljeno da će rekonstrukcija parka biti završena za 120 dana. Nakon 184 dana od probijanja roka pojavili su se novi nepredviđeni radovi, pa rekonstrukcije i dalje traje, više od 300 dana od početka radova, a za svako produženje se raspisuje novi tender, i još više se troši narodnog novca.
Poređenja radi, u Šapcu su svi parkovi rekonstruisani, svi u roku, svi u okviru unapred planiranog budžeta. U našem gradu ne postoji ni jedna afera koja se tiče trošenja narodnog novca.
Šabački naprednjaci često kritikuju kako se vode lokalna javna preduzeća, što je prilično licemerno, ako uzmemo u obzir kako oni upravljaju preduzećima, pa tako beogradski GSP ima više zaposlenih u administraciji nego vozača.
Posebno je zanimljiv slučaj JKP „Gradska toplana“ Kruševac. U gradu gde je keramičar (i šef Bezbednosno informativne agencije) Bata Gašić bog i batina, Gradska toplana se namerno vodi u stečaj, kako bi ovaj keramičar mogao da je privatizuje. Kolika će biti cena grejanja za Kruševljane, nakon privatizacije Toplane, kada Gašić bude naplaćivao? U Šapcu je trenutno najjeftinije grejanje u Srbiji.
Ovo, naravno, ne čudi, jer se Srpska napredna stranka prema javnim resursima, prema dobrima od nacionalnog značaja ponaša kao prema privatnoj imovini, koju rasipa po svojoj želji. Pa su tako u potpunoj mediskoj tišini, bez javne rasprave, prodali 80% domaćih izvorišta vode.
Šabac ima tri izvorišta iz kojih grad dobija vodu. A oko 80% domaćinstava ima pristup gradskom vodovodu (što je najviše u Srbiji). Ako vidimo iz priloženog kako se naprednjaci odnose prema vodi, a kao primer je i grad Zrenjanin koji već deset godina nema pijaću vodu, koliko su onda daleko od odluke da jedno od tri izvorišta prodaju Sandokanu, Burgosu, Jarinom ili nekom od „eminentne gospode“ koja su im obezbedili ovoliko glasova, i da ugroze grad? Pijaća voda im očigledno ne znači puno.
Ili je možda bolje pitanje – šta su tačno ova gospoda kupovala svojim novcem u kampanji SNS-a (govori se o više desetina hiljada evra)? Izvorište vode? Toplanu? Mesto u gradskom veću? Više javno tužilaštvo u Novom Sadu bi trebalo da dâ odgovor na ovo pitanje, jer su krivične prijave za organizovani kriminal već podnete.
Jedna trećina građana Šapca će na ponovljenim izborima imati priliku da odluči o sudbini celog grada. Da li će Šabac postati novi Kruševac, Leskovac, Vranje, ili će ostati grad u kojem se javni novac troši odgovorno i transparentno, gde se građani pitaju kako da se potroši njihov novac, i gde se čovek poštuje?
Gradonačelnik Nebojša Zelenović može ponosno da kaže da se u Šapcu zaposlilo više od 11.000 ljudi od kada je on gradonačelnik, i da smo apsolutni lider po zapošljavanju u Srbiji. Na Šapčanima je sada odluka, da li želimo nove fabrike i radna mesta, ili možda da postanemo nova Jagodina – grad koji ima ogromnu nezaposlenost i izuzetno nisku prosečnu zaradu, dok na sav glas viču kako su najbolji.
Zapravo, pitanje koje se postavlja je – da li želimo da živimo pošteno od svog rada, ili da sutra Aleksandra Pajića molimo za milostinju, kao što Jagodinci mole Palmu?
Na svu sreću, izbori se ponavljaju na 27 biračkih mesta, gde pravo glasa ima blizu 29 hiljada građana, odnosno, skoro jedna trećina Šapčana. Ali hajde za trenutak da pretpostavimo da Srpska napredna stranka uzme vlast u gradu. Šta nas čeka?
Ako je suditi po njihovim obećanjima čeka nas hala za sportove, bazen na otvorenom, borba protiv korupcije i asfalt u svakom zaseoku. Za kanalizaciju su kritikovali trenutnu vlast što ceo grad nije pokriven (nego samo 65% domaćinstava, što je već više od bilo kog drugog grada), ali je nisu obećavali.
Međutim, sama preizborna obećanja su neozbiljna, jer – halu za sportove već imamo, bazen na otvorenom je već isprojektovan, a koliko asfalta mogu da urade svedoče raspali putevi iz republičke nadležnosti. Što se tiče borbe protiv korupcije dovoljno je reći da su na mesto direktora Agencije za borbu protiv korupcije postavili čoveka protiv kojeg je vođen postupak zbog korupcije, a na mesto ministra finansija čoveka koji je okrivljen za pranje novca preko of-šor kompanija, i to dok je bio gradonačelnik Beograda.
Da se vratimo na temu lokala, kako izgleda tamo gde su oni vlast?
U Leskovcu, na primer, gradonačelnik Goran Cvetanović, koji je bio vlasnik mesare pre nego što je postao gradonačelnik je uspeo da stigne do imovine od pola miliona evra. Luksuzne vile sa bezenima, automobile, hiljade kvadrata poslovnog i stambenog prostora, šume i njive na jugu Srbije uspeo je da stekne na poziciji gradonačelnika.
U međuvremenu, planiraju da jedan od gradskih parkova pokriju betonom (?!), a jedna LED sijalica za uličnu rasvetu u ovom gradu košta 1057 evra, dok ista ta sijalica u Šapcu košta svega 60 evra (što je prava cena).
Na temu LED rasvete, evo kako izgleda kada naprednjaci nešto kupuju – u već pomenutom Leskovcu jedna LED sijalica košta 1057 evra, u Kruševcu 764 evra, a u Kraljevu 500 evra. Novac koji je pokraden na ovaj način mogao je da se potroši na stvari koje su bitne za građane.
No, milionski iznosi koji ovi gradovi troše su ništa u poređenju sa Beogradom, koji svake godine izdvoji između 200 i 300 miliona dinara za novogodišnju rasvetu, i gde jedna jelka košta deset miliona dinara. Svi ovi tenderi su namešteni samo za jednu firmu – „Keep light“ iz Beograda, gde se u tenderskoj dokumentaciji dostavljaju slike sijalica i ukrasa iz kataloga ove firme.
A kada pričamo o milionskim iznosima, ne možemo zaobići ni 18 luksuznih teretnih vozila (SUV) marke Range Rover za komunalnu policiju u Beogradu, dok se u evropskim prestonicama za te svrhe koriste mali automobili, uglavnom oko pet puta jeftiniji. Naravno, ekskluzivni distributer ovih vozila u Srbiji je Ostoja Mijailović, istaknutni član Srpske naperdne stranke. Istovremeno, radnici FCA u Kragujevcu su na prinudnom odmoru, jer je pala potržanja za automobilom koji oni proizvode u našoj zemlji – Fiat 500L, a koji bi savršeno odgovarao potrebi za koju Goran Vesić kupuje luksuzne džipove.
Možda najbolji primer naprednjačke bahatosti je grad Vranje. Tamo je, recimo, ulica Jelene Ćetković asfaltirana po ceni od 6.616 dinara po kvadratu (u Šapcu se asfaltira za 2.500 dinara po kvadratu). U ulici Bore Stankovića je posečen najstariji drvored u gradu, zamenio ga je asfalt (u Šapcu je posađeno 5.000 stabala). U toj ulici trotoarom sada može proći samo jedna osoba, i to jedva između kuća i zgrada sa jedne strane, i kolovoza sa druge. Nema drvoreda, nema trotoara, nema klupica, nema ničega. A gomila ničega Vranjance košta 200 miliona dinara (710 metara je dugačka ulica). Radovi su trebali da budu gotovi u septembru 2019. godine – još uvek nisu.
Još jedan projekat koji mnogo kasni je Gradski park u Vranju. U oktobru 2019. godine je najavljeno da će rekonstrukcija parka biti završena za 120 dana. Nakon 184 dana od probijanja roka pojavili su se novi nepredviđeni radovi, pa rekonstrukcije i dalje traje, više od 300 dana od početka radova, a za svako produženje se raspisuje novi tender, i još više se troši narodnog novca.
Poređenja radi, u Šapcu su svi parkovi rekonstruisani, svi u roku, svi u okviru unapred planiranog budžeta. U našem gradu ne postoji ni jedna afera koja se tiče trošenja narodnog novca.
Šabački naprednjaci često kritikuju kako se vode lokalna javna preduzeća, što je prilično licemerno, ako uzmemo u obzir kako oni upravljaju preduzećima, pa tako beogradski GSP ima više zaposlenih u administraciji nego vozača.
Posebno je zanimljiv slučaj JKP „Gradska toplana“ Kruševac. U gradu gde je keramičar (i šef Bezbednosno informativne agencije) Bata Gašić bog i batina, Gradska toplana se namerno vodi u stečaj, kako bi ovaj keramičar mogao da je privatizuje. Kolika će biti cena grejanja za Kruševljane, nakon privatizacije Toplane, kada Gašić bude naplaćivao? U Šapcu je trenutno najjeftinije grejanje u Srbiji.
Ovo, naravno, ne čudi, jer se Srpska napredna stranka prema javnim resursima, prema dobrima od nacionalnog značaja ponaša kao prema privatnoj imovini, koju rasipa po svojoj želji. Pa su tako u potpunoj mediskoj tišini, bez javne rasprave, prodali 80% domaćih izvorišta vode.
Šabac ima tri izvorišta iz kojih grad dobija vodu. A oko 80% domaćinstava ima pristup gradskom vodovodu (što je najviše u Srbiji). Ako vidimo iz priloženog kako se naprednjaci odnose prema vodi, a kao primer je i grad Zrenjanin koji već deset godina nema pijaću vodu, koliko su onda daleko od odluke da jedno od tri izvorišta prodaju Sandokanu, Burgosu, Jarinom ili nekom od „eminentne gospode“ koja su im obezbedili ovoliko glasova, i da ugroze grad? Pijaća voda im očigledno ne znači puno.
Ili je možda bolje pitanje – šta su tačno ova gospoda kupovala svojim novcem u kampanji SNS-a (govori se o više desetina hiljada evra)? Izvorište vode? Toplanu? Mesto u gradskom veću? Više javno tužilaštvo u Novom Sadu bi trebalo da dâ odgovor na ovo pitanje, jer su krivične prijave za organizovani kriminal već podnete.
Jedna trećina građana Šapca će na ponovljenim izborima imati priliku da odluči o sudbini celog grada. Da li će Šabac postati novi Kruševac, Leskovac, Vranje, ili će ostati grad u kojem se javni novac troši odgovorno i transparentno, gde se građani pitaju kako da se potroši njihov novac, i gde se čovek poštuje?
Gradonačelnik Nebojša Zelenović može ponosno da kaže da se u Šapcu zaposlilo više od 11.000 ljudi od kada je on gradonačelnik, i da smo apsolutni lider po zapošljavanju u Srbiji. Na Šapčanima je sada odluka, da li želimo nove fabrike i radna mesta, ili možda da postanemo nova Jagodina – grad koji ima ogromnu nezaposlenost i izuzetno nisku prosečnu zaradu, dok na sav glas viču kako su najbolji.
Zapravo, pitanje koje se postavlja je – da li želimo da živimo pošteno od svog rada, ili da sutra Aleksandra Pajića molimo za milostinju, kao što Jagodinci mole Palmu?
Aleksandar Mijailović, Šef pravnog tima Nebojše Zelenovića
Najnoviji broj
25. april 2024.
