20. avgust 2020.20. avg 2020.
Treba nam više Milunki,  manje “Žena od sultana”
SIMBOLIČNO ODRŽAN 11. CERSKI MARŠ

Treba nam više Milunki, manje “Žena od sultana”

“Na spomeniku piše „Vaša dela su besmrtna“ i mi smo ovde da da pokažemo da zaista to i jesu”, rekao je istoričar Petar Marković. “Milunka Savić je najodlikovaniji vojnik Prvog svetskog rata u kom je učestvovalo više od 70 miliona ljudi pod oružjem”, naveo je pisac Milan Bogojević. “Da nam ništa do ovog kamena na Ceru ne ostane, opet bi imali više od drugih”, poručio je predsednik Udruženja građana “Cerski marš” Božidar Katić ispred spomenika na Tekerišu
Šabac je u Prvom svetskom ratu izgubio gotovu polovinu stanovništva. Brojni grobovi svedoče o tome. Nažalost, iako svakodnevno prolazimo pored njih, o njima jako malo znamo. Udruženje građana „Cerski marš“ u nedelju je, na godišnjicu Cerske bitke, umesto odlaska peške na Cer, organizovalo obilazak upravo ovih mesta, a potom i odlazak na Tekeriš autobusima.

Nešto drugačije hodočašće
Epidemiološka situacija nije dozvolila da se Cerski marš održi tradicionalno, sa velikim brojem učesnika. Zato su organizatori odlučili da ograničen broj članova i prijatelja Udruženja žrtvama Prvog svetskog rata poštu oda na nešto drugačiji način.
Posle opela u šabačkoj crkvi, koja je i sama simbol stradanja civila u Velikom ratu, 20ak učesnika ovogodišnjeg 11. Cerskog marša prvo su obišli groblje kod „Sokine kafane“, koja je u vreme rata bila bolnica za ranjene vojnike. Na tom mestu sahranjeno je oko 200 vojnika, kao i brojni udovi koji su amputirani tokom lečenja ranjenika. Nakon toga, obišli su i grobove u Štitaru, Bogosavcu, Krivaji, Sinoševiću, a na svim ovim mestima kratke istorijske časove održali su istoričar Petar Marković i član „Cerskog marša“ Milan Stanković.
Kod Krsta na Ceru grupu je sačekalo nekoliko udruženja veterana i pisac Milan Bogojević, odakle su peške zajedno nastavili put ka spomen kompleksu na Tekerišu. Tradicionalno su i ove godine, na motorima, ispred učesnika Marša do spomenika išli članovi Moto kluba „Noćni vukovi“.

Njihova dela su besmrtna
Iako je učesnika bilo neuporedivo manje nego svih prethodnih 10 godina, program je bio svečan, a atmosfera emotivna, kao što i priliči ovakvom događaju. Petar Marković je za samo nekoliko minuta uspeo da dočara tok Cerske bitke i najvažnija dešavanja. Naveo je i da je spomenik ispred kog je govorio, prema njegovim saznanjima, napravljen od kamena baš sa Cera, koji oblikom i simboliše.
-Na ovom mestu, gde je došlo do prvog sukoba srpske i austrougarske vojske, 1928. Godine podignuta je spomen-kosturnica. Otkrio ju je kralj Aleksandar. Pored 3.500 srpskih vojnika koji u njoj počivaju, tu su sahranjeni i vojnici 28. Praškog puka austrougarske vojske. Njega su činili uglavnom Česi koji su uz pesmu „Hej Sloveni“ krenuli da se predaju srpskoj vojsci. Međutim, Austrougari su ih tada pobili sa leđa. Na spomeniku piše „Vaša dela su besmrtna“ i mi smo ovde da pokažemo da zaista to i jesu, rekao je, između ostalog, Petar Marković.

Milunkina tri života i dve smrti
Organizatori su ovogodišnji Cerski marš posvetili Milunki Savić i ženama heroinama Prvog svetskog rata. Jedan od najboljih poznavalaca lika i dela najodlikovanije ratnice ikada jeste pisac Milan Bogojević, autor knjige “Ordenje i ožiljci”. Ispred spomenika na Tekerišu govorio je o “tri života i dve smrti” ove hrabre žene.
-Umrla je prvo u sećanjima Srba, a drugi put 1973. kada nije sahranjena uz državne počasti, nego u porodičnoj grobnici, na 30 metara od ausrougarskih grobova. Milunka Savić je najodlikovaniji vojnik Prvog svetskog rata u kom je učestvovalo više od 70 miliona ljudi pod oružjem. Dobila je najznačajnija odlikovanja, dve Legije časti, Ratni krst Francuske, Karađorđevu zvezdu sa mačevima, Orden za hrabrost Miloša Obilića, Albansku spomenicu... Kod nas je bila zaboravljena do 2013. godine, kada je prebačena u Aleju velikana. Milunkin najveći podvig je zarobljavanje 26 bugarskih vojnika. Ona je kroz razgovor uspela da ubedi jednog njihovog vojnika da pređe, a on je poveo još njih 25. Da bi on uspeo da pređe Milunka je zagovarala njihovog oficira. Izašla je iz rova i izašla da se preda bugarskom oficiru dok su vojnici prelazili kod Srba. Kada je oficir shvatio da je prevaren, a ona počela da se povlači, pucao je na nju i ranio je. Francuzi su čak hteli fizički da nam je “ukradu” kada su joj nudili da pređe u Francusku gde bi živela mnogo bolje. Ona je odabrala da ostane ovde, a najveći deo svog života provela je u kućici na voždovcu, sa dve prostorije, od kojih je u jednoj držala ugalj, a u drugoj živela sa decom. Hranila se iz narodne kuhinje. Imala da usvojenu devojčicu sa smetnjama u razvoju, a retko ko bi i danas imao hrabrosti da učini tako nešto. Učite vaše ćerke da više budu kao Milunka Savić, a manje kao “Žene od sultana”, poručio je Milan Bogojević na Ceru.

Junaci su među nama
Na Ceru su u nedelju došli i neki heroji sadašnjih vremena, da odaju poštu herojima prošlih. Veterani Žandarmerije, 63. padobranske, Jedinice za specijalne operacije i posebnih jedinica policije. Upravo njima se obratio predsednik Udruženja “Cerski marš” Božidar Katić.
-Pričamo često o tome da su junaci neki ljudi iz davnih i prošlih vremena i često se može čuti da više nema naroda koji je tada postojao. Ovde su ti Srbi, junaci iz ovih vremena. To su ljudi koji žive među nama, koji su dobili bitke na Paštriku, na Košarama, koji su branili i odbranili Kosovo i Metohiju, borili se u Republici Srpskoj i Krajini. To su naše komšije, ljudi koje srećemo svaki dan. Oni su dokaz da taj gen nije nestao i taj gen će nas spasti. Da nam ništa do ovog kamena na Ceru ne ostane, opet bi imali više od drugih, poručio je Katić ispred spomenika na Tekerišu.
Generali Miodrag Stupar i Goran Radovanović Guri predstavljali su Savez udruženja boraca Srbije. Savez je osnovan sa ciljem da pomogne porodicama boraca koji su poginuli ili ostali invalidi tokom poslednjih ratova.
-Cerska bitka i vojvoda Stepa Stepanović su za sve nas vojnike i policajce koji su učestvovali u ratovima pojam borbe i pobede. Srbiji treba još ovakvih manifestacija. Mi i naša deca ne treba da se stidimo onoga što smo radili. Branili smo srpski narod, srpske zemlje, to nam je bio posao. Mlade generacije treba da nauče da treba braniti otadžbinu. Moramo da budemo spremni. Ne zna se šta će biti za pet, deset, pedeset godina, rekao je Goran Radosavljević Guri.
Prošle godine na Cerskom maršu bilo je više od 3.000 učesnika. Ovogodišnje interesovanje je pokazalo da bi taj broj bio znatno veći da je Marš održan u svom standardnom obliku. Organizatori veruju da će sledeća godina biti nova prilika da stazama cerskih junaka krene najveći broj ljudi ikada.
Cerski marš je i ove godine uz istoimeno Udruženje građana organizovala Turistička organizacija Grada Šapca, uz pokroviteljstvo Grada Šapca. Tokom trajanja manifestacije poštovane su sve epidemiološke mere.

Šta bi nam oni rekli da nas sada vide
Prvi put na Cerskom maršu je učestvovao predsednik Čivijaške republike. Sudija Miodrag Miša Majić sa najstarijim sinom prošao je ovogodišnju rutu Marša.
-Mi u ovom društvu mnogo zaboravljamo i ne poštujemo ni događaje ni ljude i uvek kada vidim da neko kod nas radi suprotno srce mi je puno. Imao sam prilike da učim i radim u inostranstvu i vidim kako cene mnogo manje značajne događaje. Drago mi je da kod nas ima neko ko se bavi nečim ovako važnim u vreme priličnog ljudskog beznađa. Ovo je bila sjajna prilika da se podsetimo koliko je sloboda svih nas skupo plaćena. Mi smo jedno društavo koje je u ljudskim životima najskuplje platilo svoju zemlju i slobodu. Imali smo još mnogo takvih događaja u našoj istoriji. Pitam se šta bi ti ljudi danas rekli da vide gde smo sada. Da li bi se sa takvim elanom borili da bi mi bili ovakvi i da u 21. veku još uvek rešavamo neka pitanja iz 19. veka, rekao je Miša Majić po povratku sa Tekeriša.


Skromnije, ali uz zvuk motora
Poslednje četiri godine učesnike Cerskog marša do spomen kompleksa na Tekerišu uvode bajkeri predvođeni “Noćnim vukovima” uz zvuke Marša na Drinu. Prošle godine na Ceru je bilo više od 200 motora iz različitih klubova. Sada je sve bilo neuporedivo skromnije.
-Počeli smo da obeležavamo godišnjicu Cerske bitke u dogovoru sa Udruženjem “Cerski marš” i sada je to postala tradicija. Nadamo se da će ova manifestacija trajati i da će i naša deca učestvovati u obeležavanju ovog važnog događaja. Kako ove godine nije moglo da nas dođe mnogo potrudili smo se da nas bude iz što više krajeva. Sa nama su na Ceru dvojica naše braće iz Crne Gore i njih nekoliko iz Republike Srpske. Ostali su se takođe uključili u obeležavanje ovog datuma, ali na drugi način, u sedištima klubova, rekao je Lazar Lukić iz Moto kluba “Noćni vukovi”.


Uzor prešao Drinu
Udruženje “Cerski marš” neguje prijateljstva sa sličnim udruženjima iz Srbije i Republike Srpske. Ni ove godine na Ceru nisu izostali poštovaoci tekovina Prvog svetskog rata iz Udruženja građana “Crkvine” Rogatica, koji su na Maršu učestvovali treći put.
-Na principima Udruženja građana “Cerski marš” i mi smo napravili udruženje i negujemo istu priču i vrednosti u Rogatici. Imamo i mi svoje hodočašće koje je trebalo da se održi treći put ove godine, ali zbog kovida 19 nismo to ostvarili. Od prvog dana kada smo počeli sa tom pričom iz “Cerskog marša” smo imali podršku i pomoć svake moguće vrste. Trudimo se da im to vratimo koliko je moguće i zato smo i ove godine došli, ali umesto 15-20 nas koliko je dolazilo ranije, dogovorili smo se da nas dođe samo četiri. Prezadovoljni smo kako je događaj protekao u čitavoj ovoj situaciji i kako je organizovan, rekao je Dragomir Radović, predsednik Udruženja građana “Crkvine” iz Rogatice.

M.M.

Najnoviji broj

26. novembar 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa