OBELEŽENA 214. GODIŠNjICA BOJA NA MIŠARU
Zbog njih danas imamo državu
“Da nije bilo Mišara ne bi bilo toliko žrtava u borbi sa apsolutno nadmoćnijim neprijateljem i danas bi smo verovatno bili u ko zna kakvom državnom odnosu” rekao je državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić. “Borićemo se i izboriti za ono za šta se i Karađorđe borio, a to je sloboda za svakog pojedinca” istakao je gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović
Prošlog četvrtka obeležena je 214. godišnjica Mišarske bitke. Zbog epidemiološke situacije događaj je organizovan skromno, uz prisustvo malog broja ljudi, ali svečana atmosfera nije izostala.
Vence na spomenik mišarskim junacima, koji su predvođeni voždom Karađorđem pobedili znatno nadmoćniju tursku vojsku položili su predstavnici Zadužbinskog društva “Prvi srpski ustanak”, Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Grada Šapca, predstavnici Vojske Srbije i delegacija Opštine Lajkovac, koja godinama sarađuje sa Zadužbinskim društvom.
Posle pomena mišarskim junacima, održan je kratak program. Himnu Republike Srbije izvela je mlada Irina Brodić, a pesmu “Boj na Mišaru” guslar Milutin Gvozdenović. Novinarka Svetlana Ceca Ljubić podsetila je najvažnije istorijske i kulturne momente vezane za Mišarsku bitku i Mišar.
-Boj na Mišaru ima veliki istorijski značaj za državu Srbiju i srpski narod. To je najveća i najslavnija pobeda srpske vojske u Prvom srpskom ustanku i toj revoluciji koja je počela 1804. godine. Usledio poraz turske vojske pod komandom Sulejman paše Skopljaka. Srbija se nije umirila bez obzira što se Prvi srpski ustanak završio porazom srpske vojske. Najvažniji politički dokument tada je “Ičkov mir” koji je sklopljen sa Turcima i na osnovu čijih segmenata je Miloš Obrenović kasnije dobio hatišerif i uslovnu nezavisnost. Nakon Berlinskog kongresa 1878. godine Srbija je postala nezavisna država. Period koji je počeo 1804. godine završio se 1878. godine. Period duži od 70 godina krvave borbe za slobodu, dva ustanka i nekoliko buna. Mačva i Šabac imaju čime da se ponose. Da nije bilo Mišara ne bi bilo toliko žrtava u borbi sa apsolutno nadmoćnijim neprijateljem i danas bi smo verovatno bili u ko zna kakvom državnom odnosu. Značaj vožda Karađorđa i ustanika u srpskoj revoluciji je veliki, rekao je državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić.
Ove godine izostao je prateći program koji je ranijih godina organizovan u čast jedne od najvažnijih pobeda u srpskoj istoriji. Najavljeno je da će, Karađorđev rođendan 16. novembra, izaći će 14. Čitanka Mišarskog boja.
Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović istakao je da je godišnjica Boja na Mišaru važna za Šabac i Mišar.
-Karađorđeva pobeda je put koji je Srbija uhvatila u svoje ruke i koji je doveo do toga da danas imamo državu. Država podrazumeva da ljudi u njoj mogu da žive slobodno, da rade, misle i odlučuju slobodno. Samo takva država ima mogućnost. Verujem da Srbija može da postane takva država. Da bi se to desilo ljudi moraju da dobiju priliku da na najbolji mogući način, u skladu sa svim evropskim standardima, u skladu sa načinom na koji se to radi u uređenim i modernim društvima, sređuju život i ovde kod nas. To, nažalost, danas nije slučaj, ali to nas ne može sprečiti da se borimo. Borićemo se i izboriti za ono za šta se i Karađorđe borio, a to je sloboda za svakog pojedinca. Verujem da tako treba da izgleda Šabac u budućnosti i Srbija. Kao zemlja ljudi koji zadovoljno žive u njoj i imaju priliku da ostvare svoje ideje, rekao je gradonačelnik Zelenović i najavio završetak projekta koji podrazumeva uređenje kompleksa na Mišaru.
Gradonačelnik je rekao da će do kraja godine imati prve obrise kako treba da izgleda taj kompleks u okviru kog se nalaze škola, Dom kulture, sportski tereni, pozorište.
Vence na spomenik mišarskim junacima, koji su predvođeni voždom Karađorđem pobedili znatno nadmoćniju tursku vojsku položili su predstavnici Zadužbinskog društva “Prvi srpski ustanak”, Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Grada Šapca, predstavnici Vojske Srbije i delegacija Opštine Lajkovac, koja godinama sarađuje sa Zadužbinskim društvom.
Posle pomena mišarskim junacima, održan je kratak program. Himnu Republike Srbije izvela je mlada Irina Brodić, a pesmu “Boj na Mišaru” guslar Milutin Gvozdenović. Novinarka Svetlana Ceca Ljubić podsetila je najvažnije istorijske i kulturne momente vezane za Mišarsku bitku i Mišar.
-Boj na Mišaru ima veliki istorijski značaj za državu Srbiju i srpski narod. To je najveća i najslavnija pobeda srpske vojske u Prvom srpskom ustanku i toj revoluciji koja je počela 1804. godine. Usledio poraz turske vojske pod komandom Sulejman paše Skopljaka. Srbija se nije umirila bez obzira što se Prvi srpski ustanak završio porazom srpske vojske. Najvažniji politički dokument tada je “Ičkov mir” koji je sklopljen sa Turcima i na osnovu čijih segmenata je Miloš Obrenović kasnije dobio hatišerif i uslovnu nezavisnost. Nakon Berlinskog kongresa 1878. godine Srbija je postala nezavisna država. Period koji je počeo 1804. godine završio se 1878. godine. Period duži od 70 godina krvave borbe za slobodu, dva ustanka i nekoliko buna. Mačva i Šabac imaju čime da se ponose. Da nije bilo Mišara ne bi bilo toliko žrtava u borbi sa apsolutno nadmoćnijim neprijateljem i danas bi smo verovatno bili u ko zna kakvom državnom odnosu. Značaj vožda Karađorđa i ustanika u srpskoj revoluciji je veliki, rekao je državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić.
Ove godine izostao je prateći program koji je ranijih godina organizovan u čast jedne od najvažnijih pobeda u srpskoj istoriji. Najavljeno je da će, Karađorđev rođendan 16. novembra, izaći će 14. Čitanka Mišarskog boja.
Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović istakao je da je godišnjica Boja na Mišaru važna za Šabac i Mišar.
-Karađorđeva pobeda je put koji je Srbija uhvatila u svoje ruke i koji je doveo do toga da danas imamo državu. Država podrazumeva da ljudi u njoj mogu da žive slobodno, da rade, misle i odlučuju slobodno. Samo takva država ima mogućnost. Verujem da Srbija može da postane takva država. Da bi se to desilo ljudi moraju da dobiju priliku da na najbolji mogući način, u skladu sa svim evropskim standardima, u skladu sa načinom na koji se to radi u uređenim i modernim društvima, sređuju život i ovde kod nas. To, nažalost, danas nije slučaj, ali to nas ne može sprečiti da se borimo. Borićemo se i izboriti za ono za šta se i Karađorđe borio, a to je sloboda za svakog pojedinca. Verujem da tako treba da izgleda Šabac u budućnosti i Srbija. Kao zemlja ljudi koji zadovoljno žive u njoj i imaju priliku da ostvare svoje ideje, rekao je gradonačelnik Zelenović i najavio završetak projekta koji podrazumeva uređenje kompleksa na Mišaru.
Gradonačelnik je rekao da će do kraja godine imati prve obrise kako treba da izgleda taj kompleks u okviru kog se nalaze škola, Dom kulture, sportski tereni, pozorište.
Borba za univerzalne vrednosti
-Boj na Mišaru predstavlja jedan od onih istorijskih događaja koji su ugrađeni u temelje moderne srpske države. Blistava pobeda u avgustu 1806. godine, kojom su ustanici na čelu sa voždom Karađorđem, uspeli da nadjačaju brojčano nadmoćniju i superiorniju osmansku vojsku, ostavila je poruke i ideale koji su aktuelni i danas. Pre svega treba istaći hrabrost ustanika da se u tom trenutku suprotstave nadmioćnijem neprijatelju, zatim slogu i zajedništvo koji su ih vodili ka istom cilju i težnju i želju za slobodom za koju su ustanici shvatili da se ne dobija na poklon nego se tada osvajala oružjem. Ove poruke su univerzalne i sežu do današnjih dana i zato sve ove godine čuvamo uspomenu na mišarske junake, rekao je istoričar Dejan Živanović.
M.M.
Najnoviji broj
11. april 2024.
