FARMACEUT I HOMEOPATA DUŠICA NIKOLIĆ:
URINARNE INFEKCIJE KOD DECE I ODRASLIH
URINARNE INFEKCIJE KOD DECE I ODRASLIH
Dušin kutak
Infekcije urinarnog trakta spadaju u najčešće bakterijske infekcije koje pogađaju preko 150 miliona ljudi širom sveta svake godine. Deca su podložna ovim infekcijama, devojčice češće nego dečaci. Takođe, u osetljivu grupu spadaju dijabetičari, trudnice i starija populacija. Infekcija se dokazuje postojanjem više od 100.000 bakterija po 1 ml urina, ili 10 belih krvnih zrnaca u vidnom polju mikroskopa. Skoro uvek prati je povišen i broj belih krvnih zrnaca i C reakrivni protein. Neadekvatno lečenje može dovesti do ponavljanih infekcija koje ostavljaju trajne posledice na strukturu i funkciju bubrega, koji su povezani sa radom svih vitalnih organa
Infekcije urinarnog trakta spadaju u najčešće bakterijske infekcije koje pogađaju preko 150 miliona ljudi širom sveta svake godine. Tokom letnjih meseci zbog pojačanog znojenja, ukoliko je slab unos tečnosti, dolazi do češćih infekcija zbog koncentrisanja urina i, samim tim, povećanog broja bakterija.
Postoje nekolike podele urinarnih infekcija od kojih je najčešća podela na osnovu anatomske lokalizacije. Infekcije mokraćnih puteva nastaju kada se dogodi prodor mikroorganizama u njihovo tkivo. Struktura i rad sistema za izlučivanje u funkciji je stvaranja urina, a u cilju regulisanja vode, minerala i produkata metabolizma. Trebalo bi da mokraća bude sterilna, da se izlučuje bez zadržavanja, napora, prekida mlaza... Tokom uriniranja, bakterije se mogu (u manjem broju) naseliti pri izlazu u spoljašnju sredinu, ali ih čestim kontinuiranim mokrenjem možemo izbaciti i tako održavati njenu sterilnost. Anomalije funkcije i izgleda bilo kog dela složenog sistema pogoduju razvoju infekcije. Takođe, neke metaboličke i kardiovaskularne bolesti utiču na rad bubrega i mogu ih trajno oštetiti. Infekcije donjih partija urinarnog sistema su cistitisi i uretritisi. Simptomi su: dizurija, često mokrenje, lažni pozivi za mokrenje... Povišen je broj leukocita, bez povišene temperature, a ukoliko se pojavi, onda je u pitanju prostatitis ili pijelonefritis. To je teže oboljenje koje prati bol u slabinama, mučnina, povraćanje uz opštu malaksalost sa leukocitozom. Uzročnici infekcija su bakterije, najčešće escherihija coli klebsiella, proteus mirabilis, pseudomonas aeruginosa, a od gram+ staphylococcus saprophyticus ili aureus.
Infekcija mokraćnih puteva počinje najčešće kada se ešerihija koli iz flore gastrointestinalnog trakta preseli do mukoze mokraćne bešike i veže za epitel. Tu se formiraju zajednice sa postojećim bakterijama da bi izbegle dejstvo neutrofila koji ne mogu svojim baktericidnim mehanizmima da ih unište. To znači da bakterija sebe kamuflira još jednim mehanizmom proizvodeći siderofore koje vezuju gvožđe (Fe) i vraćaju ga u ćeliju. Tako uloga imuniteta koji razvijamo vakcinacijama postaje diskutabilna, što znatno otežava razvoj imunoterapija i vakcina.
Deca su podložna ovim infekcijama, devojčice češće nego dečaci. Urođene anatomske anomalije poput proširenja ili suženja, poremećaja građe bubrega i akta mokrenja olakšavaju prodor patogenih bakterija. Klinička slika zavisi od uzročnika uzrasta deteta, postojanja udruženih anomalija i broja prethodnih infekcija. Novorođenče kod koga se razvija infekcija slabo napreduje, ima teškoće pri hranjenju, produženu žuticu... To mogu da budu predsimptomi oboljenja mokraćnog sistema. Kod starije dece javlja se i povišena temperatura, povraćanje, proliv, plač i osetljivost kože na dodir. Školska deca imaju simptome koje ukazuju na mesto infekcije - bol u stomaku i leđima, često i bolno mokrenje, promena mirisa urina, povišena temperatura nejasnog uzroka. Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma kliničke slike i dobijenih rezultata uzorka srednjeg mlaza prvog jutarnjeg urina zato što je tada najkoncentrovaniji.
Lečenje
Infekcija se dokazuje postojanjem više od 100.000 bakterija po 1 ml urina, ili 10 belih krvnih zrnaca u vidnom polju mikroskopa. Skoro uvek je povišen i broj belih krvnih zrnaca i C reakrivni protein. Što je dete mlađe, veća je verovatnoća da je zahvaćen ceo mokraćni sistem. Neadekvatno lečenje i prepoznavanje mogu dovesti do ponavljanih infekcija koje ostavljaju trajne posledice na strukturu i funkciju bubrega, koji su povezani sa radom svih vitalnih organa. Infekcije urinarnog trakta leče se primenom antibiotika u što kraćem roku od nastanka prvih tegoba. Ukoliko se infekcije ponavljaju, trebalo bi uraditi ultrazvuk sistema zbog sumnje na postojanje urođenih anomalija i jednom mesečno proveravati urin (bez obzira da li postoje simptomi). Nekada se uzimaju antibiotici jednom dnevno u subdozi nekoliko meseci.
Antibiotici se daju po protokolima koji su usvojeni u svetu. Izbor leka zavisi od urinokulture, a ukoliko je klinička slika bolesti izražena prepisuje se i pre rezultata, a potom menja.
Važno je reći da su dijabetičari, trudnice i starija populacija podložniji ovim infekcijama. Kod njih, kao i kod dece, postoje mnoga ograničenja po pitanju izbora lekova i doza. Oboljenja bubrega i urinarnog trakta hronične su komplikacije dijabetesa koji povećava opštu sklonost ka infekcijama.
Starijima se ne leči asimptomatska bakteriurija zato što do urinarnih infekcija dolazi usled spuštanja bešike ili prostatitisa i pojave inkontinencije. Zbog toksičnih efekata ne bi trebalo koristiti nitrofurantoin kod starijih osoba.
Trudnice spadaju u rizičnu grupu i zahtevaju energično lečenje antibioticima zato što su komplikacije od zapuštenih infekcija ozbiljne. Predlaže se korišćenje beta laktamskih antibiotika, penicilina i cefalosporina, a hinoloni tetraciklini, baktrim i nitrofurantoin ne smeju se koristiti. Važno je znati da se infekcije urinarnog trakta leče duže nego druge infekcije upravo zbog razvijanja rezistentnih sojeva bakterija. Podrazumevano lečenje traje od 10 do 14 dana, a nekada i duže.
Samomedikacija je poželjna ali i ograničena. Preporučuje se primena alkilirajućeg agensa, najčešće sode bikarbone, zato što ublažava osećaj peckanja tokom mokrenja i konzumiranje namirnica koje su manje kisele, a više bazne. Za smanjenje bolova pri uriniranju trebalo bi uzimati paracetamol umesto aspirina.
Uloga homeopatije
Uloga homeopatije može biti velika. Lekovi koji se koriste kod urinarnih infekcija sve češće izazivaju neželjene pojave i kontraindikacije. Specijalista je sve više, a pacijent je sve manji. Malo se sa njim razgovara, tegobe se podrazumevaju, a različite su. Na primer, simptom peckanja pri mokrenju postavlja pitanje da li žari, probada, peče kao da gori, izaziva jezu.. Raznolikost u lečenju može da da odlične rezultate. Što je pacijent mlađi, to je očiglednije. Često i samo preživljavanje tih tegoba - da li je uplašen ili ljut, slomljen toliko da ne može glavu da digne ili tužan, olakšava davanje pravog leka... Najčešće je to, posmatrajući samo jedan simptom, pečenje na primer belladona.30c aconitus 30c apis 12c cantharis 15c equisetum 30c arsenicum 30c berberis 15-30c sepia sulfur thuja 30c pulsatila staphisagrija itd. Ukoliko je dijagnostikovana teška urinarna infekcija pijelonefritis, akutna bubrežna insuficijencija i slično, treba otići pravo u bolnicu uz napomenu da homeopatski lekovi mogu da se koriste u nastavku lečenja ili u profilaksi ponovljenih rekurentnih infekcija.
Postoje nekolike podele urinarnih infekcija od kojih je najčešća podela na osnovu anatomske lokalizacije. Infekcije mokraćnih puteva nastaju kada se dogodi prodor mikroorganizama u njihovo tkivo. Struktura i rad sistema za izlučivanje u funkciji je stvaranja urina, a u cilju regulisanja vode, minerala i produkata metabolizma. Trebalo bi da mokraća bude sterilna, da se izlučuje bez zadržavanja, napora, prekida mlaza... Tokom uriniranja, bakterije se mogu (u manjem broju) naseliti pri izlazu u spoljašnju sredinu, ali ih čestim kontinuiranim mokrenjem možemo izbaciti i tako održavati njenu sterilnost. Anomalije funkcije i izgleda bilo kog dela složenog sistema pogoduju razvoju infekcije. Takođe, neke metaboličke i kardiovaskularne bolesti utiču na rad bubrega i mogu ih trajno oštetiti. Infekcije donjih partija urinarnog sistema su cistitisi i uretritisi. Simptomi su: dizurija, često mokrenje, lažni pozivi za mokrenje... Povišen je broj leukocita, bez povišene temperature, a ukoliko se pojavi, onda je u pitanju prostatitis ili pijelonefritis. To je teže oboljenje koje prati bol u slabinama, mučnina, povraćanje uz opštu malaksalost sa leukocitozom. Uzročnici infekcija su bakterije, najčešće escherihija coli klebsiella, proteus mirabilis, pseudomonas aeruginosa, a od gram+ staphylococcus saprophyticus ili aureus.
Infekcija mokraćnih puteva počinje najčešće kada se ešerihija koli iz flore gastrointestinalnog trakta preseli do mukoze mokraćne bešike i veže za epitel. Tu se formiraju zajednice sa postojećim bakterijama da bi izbegle dejstvo neutrofila koji ne mogu svojim baktericidnim mehanizmima da ih unište. To znači da bakterija sebe kamuflira još jednim mehanizmom proizvodeći siderofore koje vezuju gvožđe (Fe) i vraćaju ga u ćeliju. Tako uloga imuniteta koji razvijamo vakcinacijama postaje diskutabilna, što znatno otežava razvoj imunoterapija i vakcina.
Deca su podložna ovim infekcijama, devojčice češće nego dečaci. Urođene anatomske anomalije poput proširenja ili suženja, poremećaja građe bubrega i akta mokrenja olakšavaju prodor patogenih bakterija. Klinička slika zavisi od uzročnika uzrasta deteta, postojanja udruženih anomalija i broja prethodnih infekcija. Novorođenče kod koga se razvija infekcija slabo napreduje, ima teškoće pri hranjenju, produženu žuticu... To mogu da budu predsimptomi oboljenja mokraćnog sistema. Kod starije dece javlja se i povišena temperatura, povraćanje, proliv, plač i osetljivost kože na dodir. Školska deca imaju simptome koje ukazuju na mesto infekcije - bol u stomaku i leđima, često i bolno mokrenje, promena mirisa urina, povišena temperatura nejasnog uzroka. Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma kliničke slike i dobijenih rezultata uzorka srednjeg mlaza prvog jutarnjeg urina zato što je tada najkoncentrovaniji.
PREPORUČENI ČAJEVI
Peršun, kopriva, brusnica, uva, kukuruzna svila, rastavić samo su neki od 20 preporučenih čajeva koji se piju kod urinarnih infekcija Treba ih po uputstvu osušiti i čuvati, pridržavati se preporučene doze i koristiti ograničeno da bi se izbegli toksični efekti. Neki pacijenti piju uvin čaj godinama bez prekida. Uvin čaj ne ide sa kiselim namirnicama kao što su šećer, slatkiši i voće. Pripremanjem u hladnoj vodi izbegavamo opor ukus tanina i obezbeđujemo lakše varenje. Ne ide u kombinaciji sa brusnicom jer ona spušta PH urina (što to ne odgovara uvi). Koristi se desetak dana, pet puta godišnje i ne preporučuje se upotreba kod težih oboljenja bubrega. Trudnice, dojilje i deca trebalo bi da ga obazrivo koriste. S obzirom da je jak diuretik potrebna je pažnja i kod bubrežne i srčane slabosti. Ovakav spisak kontraindikacija važeći je za svaki od nabrojanih čajeva. Uvek bi trebalo informisati se o uticaju čaja na lekove koji se piju i moguće interakcije.
Lečenje
Infekcija se dokazuje postojanjem više od 100.000 bakterija po 1 ml urina, ili 10 belih krvnih zrnaca u vidnom polju mikroskopa. Skoro uvek je povišen i broj belih krvnih zrnaca i C reakrivni protein. Što je dete mlađe, veća je verovatnoća da je zahvaćen ceo mokraćni sistem. Neadekvatno lečenje i prepoznavanje mogu dovesti do ponavljanih infekcija koje ostavljaju trajne posledice na strukturu i funkciju bubrega, koji su povezani sa radom svih vitalnih organa. Infekcije urinarnog trakta leče se primenom antibiotika u što kraćem roku od nastanka prvih tegoba. Ukoliko se infekcije ponavljaju, trebalo bi uraditi ultrazvuk sistema zbog sumnje na postojanje urođenih anomalija i jednom mesečno proveravati urin (bez obzira da li postoje simptomi). Nekada se uzimaju antibiotici jednom dnevno u subdozi nekoliko meseci.
Antibiotici se daju po protokolima koji su usvojeni u svetu. Izbor leka zavisi od urinokulture, a ukoliko je klinička slika bolesti izražena prepisuje se i pre rezultata, a potom menja.
Važno je reći da su dijabetičari, trudnice i starija populacija podložniji ovim infekcijama. Kod njih, kao i kod dece, postoje mnoga ograničenja po pitanju izbora lekova i doza. Oboljenja bubrega i urinarnog trakta hronične su komplikacije dijabetesa koji povećava opštu sklonost ka infekcijama.
Starijima se ne leči asimptomatska bakteriurija zato što do urinarnih infekcija dolazi usled spuštanja bešike ili prostatitisa i pojave inkontinencije. Zbog toksičnih efekata ne bi trebalo koristiti nitrofurantoin kod starijih osoba.
Trudnice spadaju u rizičnu grupu i zahtevaju energično lečenje antibioticima zato što su komplikacije od zapuštenih infekcija ozbiljne. Predlaže se korišćenje beta laktamskih antibiotika, penicilina i cefalosporina, a hinoloni tetraciklini, baktrim i nitrofurantoin ne smeju se koristiti. Važno je znati da se infekcije urinarnog trakta leče duže nego druge infekcije upravo zbog razvijanja rezistentnih sojeva bakterija. Podrazumevano lečenje traje od 10 do 14 dana, a nekada i duže.
Samomedikacija je poželjna ali i ograničena. Preporučuje se primena alkilirajućeg agensa, najčešće sode bikarbone, zato što ublažava osećaj peckanja tokom mokrenja i konzumiranje namirnica koje su manje kisele, a više bazne. Za smanjenje bolova pri uriniranju trebalo bi uzimati paracetamol umesto aspirina.
Uloga homeopatije
Uloga homeopatije može biti velika. Lekovi koji se koriste kod urinarnih infekcija sve češće izazivaju neželjene pojave i kontraindikacije. Specijalista je sve više, a pacijent je sve manji. Malo se sa njim razgovara, tegobe se podrazumevaju, a različite su. Na primer, simptom peckanja pri mokrenju postavlja pitanje da li žari, probada, peče kao da gori, izaziva jezu.. Raznolikost u lečenju može da da odlične rezultate. Što je pacijent mlađi, to je očiglednije. Često i samo preživljavanje tih tegoba - da li je uplašen ili ljut, slomljen toliko da ne može glavu da digne ili tužan, olakšava davanje pravog leka... Najčešće je to, posmatrajući samo jedan simptom, pečenje na primer belladona.30c aconitus 30c apis 12c cantharis 15c equisetum 30c arsenicum 30c berberis 15-30c sepia sulfur thuja 30c pulsatila staphisagrija itd. Ukoliko je dijagnostikovana teška urinarna infekcija pijelonefritis, akutna bubrežna insuficijencija i slično, treba otići pravo u bolnicu uz napomenu da homeopatski lekovi mogu da se koriste u nastavku lečenja ili u profilaksi ponovljenih rekurentnih infekcija.
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
