1. oktobar 2020.1. okt 2020.
ljuba jakić: Od kada smo mi krenuli  sa ovim poslom u Srbiji 2013. godine,  cena zlata je porasla za preko 80 %,  a prava recesija tek dolazi  i ima prognoza da će cena rasti  i dalje na preko 250 %  u narednih nekoliko godina

ljuba jakić: Od kada smo mi krenuli sa ovim poslom u Srbiji 2013. godine, cena zlata je porasla za preko 80 %, a prava recesija tek dolazi i ima prognoza da će cena rasti i dalje na preko 250 % u narednih nekoliko godina

LjUBA JAKIĆ: SIGURAN NAČIN ZAŠTITE I RASTA KAPITALA

ZLATO, KAMEN MUDROSTI

Novac se štampa više nego ikad da bi se kompenzovale ekonomske posledice pandemije. To dovodi do stalnog gubitka vrednosti novca, inflacije sa kojom je posebno bila suočena naša zemlja u devedesetim godinama prošlog veka. Zbog stalnog zaduživanja, novac se sve više štampa, a jedno dugovanje, da bi bilo isplaćeno, generiše nova zaduživanja i tako u beskraj. U Babilonu se, pre 2600 godina, za jednu uncu zlata kupovalo 300 vekni hleba. Danas u Evropi važi skoro identičan odnos. Niko ne zna kada će doći do finansijskog kolapsa, ali je izvesno da je mnogo bolje čuvati svoj kapital u zlatu, nego u novcu bilo koje valute za koje su bankarske kamate godinama minorne. Pojava kripto valuta ukazuje da se promene već dešavaju, a neke EU zemlje uveliko rade na postupnom bezgotovinskom plaćanju
Šira javnost sve više se okreće zlatu u spontanoj reakciji na finansijske i ekonomske probleme koji su iznenada, širenjem koronavirusa, postali očigledni. Sve više se govori o investicionom zlatu kao načinu štednje i čuvanja kapitala. Za svakoga ko razmišlja o kupovini zlata, to je korak u nepoznato. Zato smo razgovarali sa Ljubom Jakićem, direktorom prodaje „Zlatni Standard“ iz Beograda.
Šta je investiciono zlato?
- Investicionim zlatom smatra se zlato u obliku poluga ili pločica, mase prihvaćene na tržištu plemenitih metala, stepena finoće jednakog ili većeg od 995 hiljaditih delova (995/1000), nezavisno od toga da li je vrednost zlata izražena kroz hartije od vrednosti, kao i zlatni novčići stepena finoće jednakog ili većeg od 900 hiljaditih delova (900/1000), iskovani posle 1800. godine, koji jesu ili su bili zakonsko sredstvo plaćanja u državi porekla, a koji se uobičajeno prodaju po ceni koja nije viša od 80% vrednosti zlata na otvorenom tržištu, sadržanog u novčićima.

Grafički prikaz promena berzanskih cena


U čemu je razlika u trgovini papirima od vrednosti i fizičkim zlatom?
- Papiri “bez vrednosti” kako ih naziva Branko Dragaš često su bili predmeti loših poslovnih poteza i prevara. Trenutno se procenjuje da je u svetu nominalna vrednost ovih izdatih papira više puta veća od ukupne vrednosti zlata na tržištu. Kada bi svi želeli da im se isplati fizičko zlato u istom trenutku, nastao bi haos na finansijskom tržištu.
Zašto bi trebalo investirati u zlato?
- Zato što se pokazalo da je vekovima sačuvalo vrednost, imanentno je svim epohama, religijama i rasama. Pre sto godina u Americi se kupovao Fordov automobil za 370 dolara, danas za 27.000 dolara, a i onda i sada vredeo je oko pola kilograma zlata.
Da li je koronavirus izazvao, ili ubrzao finansijske i ekonomske probleme koji su sve očigledniji?
- Pandemija je izvesno uzrokovala recesiju kao veliki poremećaj u svetskoj ekonomiji usled povećanog štampanja novca radi podsticanja potrošnje više nego ikad i to se oseća u celom svetu. Cena zlata je eksplodirala zato što je porasla potražnja, a u isto vreme je bila obustavljena proizvodnja u mnogim livnicama. Dodatni razlog je geopolitka, tenzije između Amerike i Kine, tenzije u Belorusiji.

U tabeli su prikazane trenutne cene zlatnih pločica


Šta se dešava sa novcem i tržištima kapitala? Da li će devalvacija državnih valuta prouzrokovati urušavanje čitavog finansijskog sistema i može li se predvideti kada će se to dogoditi?
- O ovome se dugo govori. Novac se štampa više nego ikad da bi se kompenzovale ekonomske posledice pandemije. To dovodi do stalnog gubitka vrednosti novca, inflacije sa kojom je posebno bila suočena naša zemlja u devedesetim godinama prošlog veka. Jako korisno je pogledati Džejms Rikardsa, autora knjige “Smrt novca” (“The Death Of Money”) koji je uveren da će doći do kolapsa svetskog finasijskog sistema. Niko ne zna kada će se to desiti, ali je izvesno da je MNOGO BOLjE ČUVATI SVOJ KAPITAL U ZLATU, NEGO U NOVCU BILO KOJE VALUTE ZA KOJE SU BANKARSKE KAMATE MINORNE VEĆ GODINAMA. Pojava kripto valuta ukazuje da se promene već dešavaju, a neke EU zemlje uveliko rade na postpunom bezgotovinskom plaćanju.
Čemu nas je naučila istorija zapadne ekonomije zasnovana na dugu, a šta nam poručuje tradicija štednje drevnih naroda?
- Upravo zbog stalnog zaduživanja, novac se sve više štampa, a jedno dugovanje, da bi bilo isplaćeno, generiše nova zaduživanja i tako u beskraj. U Babilonu se, pre 2600 godina, za jednu uncu zlata kupovalo 300 vekni hleba. Danas u Evropi važi skoro identičan odnos!
Da li je državni novac istinski novac? Šta biste poručili našim čitaocima koji su bankama poverili svoju ušteđevinu?
- Novac je novac. Realno je sredstvo plaćanja za svakodnevne troškove. Ipak, PORUČIO BIH DA LjUDI SVOJE UŠTEĐEVINE ZAMENE U ZLATO I ČUVAJU GA U ZLATU I NIKAKO NITI U JEDNOJ DRUGOJ VALUTI jer će prinos zbog promene cene zlata kroz vreme biti veći od bilo kakve bankarske kamate. Od kada smo mi krenuli sa ovim poslom u Srbiji 2013. godine, cena zlata je porasla za preko 80 %, a prava recesija tek dolazi i ima prognoza da će cena rasti i dalje na preko 250 % u narednih nekoliko godina.

RAST CENA ZLATA DO 200%
„Maksimalni porast od 30 % zabeležen je krajem avgusta, a trenutno iznosi 20 % od početka 2020. godine. Kupci greše zato što berzansku cenu pomnože sa težinom zlata da bi izračunali koliko bi koštala pločica. Pogrešno! Berzanska cena je informativni pokazatelj trenda, a cena gotovih proizvoda je nešto sasvim drugo. Bez obzira na trenutni pad berzanske cene, očekuje se da će zbog recesije u svetu cena zlata rasti u narednih nekoliko godina više od 200%, jer se to desilo i u recesiji 2008. godine.“


Kako se vrši kupoprodaja?
- Osnovne informacije nalaze na www.zlatnistandard.rs. Odluci o kupovini obično prethodi lično upoznavanje i razgovor u našim prostorijama u Balkanskoj 2, u sobi 3205. Kada se kupac odluči za investiciju za koju želi da kupi zlato, mi mu sačinimo predračun na osnovu koga on izvrši uplatu, najbolje elektronski (onlajn) sa svog mobilonog telefona, preko interneta, sa našeg laptopa, ili nalogom za prenos na šalteru obližnjih banaka. Za to vreme mi mu izradimo račun sa ispisanim serijskim brojevima svih kupljenih pločica i predamo kupljenu robu odmah na licu mesta po prijemu uplate koja se kod nas registruje gotovo trenutno.
Šta je još važno da znaju potencijalni klijenti, da bi se osećali sigurno i zaštićeno?
- Mi se isključivo bavimo prodajom investicionog zlata visoke finoće 999,9 ili tzv. 24 K. Savetujemo da se kupuje od ljudi sa ličnom i profesionalnom reputacijom u ovom poslu čije su firme registrovane u APR-u, imaju svoj poslovni prostor i koje su već godinama prisutne na tržištu, koje uz dozovolu Ministarstva trgovine legalno uvoze robu sertifikovanih dobavljača iz EU, čija roba je na uvozu prijavljena i prošla redovan carinski postupak, kao i da se kupovina obavi legalno plaćanjem sa računa kupca na račun naše firme, dakle nikakvo keš plaćanje i nikakve devize kao sredstvo plaćanja. Na kraju da se dobije potpisan i overen račun firme sa imenom, adresom i JBMG kupca, sa izlistanim svim serijskim brojevima kupljenih pločica, kako nalaže Zakon o PDV-u, u članu 36 b.

Ljuba Jakić, dipl inž, rođen je i odrastao u Srbiji.
U ranoj fazi inženjerske karijere u “Energoprojektu - Energodati” objavio je pet radova na inostranim kongresima i u stručnim časopisima iz oblasti matematičkog modeliranja. Dugo je živeo i radio u Austriji, Bliskom Istoku i Sloveniji.
Kao lider projekta i direktor firmi u pomenutim zemljama postavio je dva svetska brenda: McDonlad’s i KFC. Dobitnik je nekoliko internacionalnih nagrada za profitabilnost u Beču (Austrija) i Orlandu (SAD).
Kao predavač učestvovao je na tri skupa studenata ekonomije 2012, 2013. i 2014. sa primerima iz prakse iz oblasti kriznog menadžmenta i rizika u privatnim investicijama.
Već šest godine razvija poslovni model „Insignitus“ za prodaju finog zlata čistoće 999,9. U saradnji sa austrijskom firmom „INSIGNITUS Gold” GmbH, omogućava klijentima da kupovinom investicionog zlata zaštite svoj kapital od obezvređivanja koje nastaje stalnim štampanjem novca. Na inicijativu firme „INSIGNITUS Gold“ Skupština Srbije ukinula je PDV na investiciono zlato, čime se tržište otvorilo i potpuno legalizovalo za ovu vrstu robe.
U mladosti je bio zainteresovan za košarku i putovanja, a potom za srpsku istoriju i kulturu. Sponzorisao je izdavanje nekoliko knjiga poput „100 najznamenitijih Srba“ i „200 godina Beogradskog univerziteta“
Govori engleski, nemački i francuski jezik.



Šta poručujete čitaocima „Glasa Podrinja“ kao potencijalnim klijentima?
- Javite nam se dok još uvek postoji mogućnost da sačuvate svoj kapital. Tražnja raste iz dana u dan u celom svetu i već je došlo do velikog rasta i usporenog snabdevanja. I niste zakasnili jer će se taj rast nastaviti. Bitno je da ne oklevate sa odlukom jer ide na vašu štetu.

ŠTA JE ZLATNI STANDARD
Zlatni standard je monetarni sistem, odnos između količine papirnog novca u opticaju i ukupne težine zlatnih zaliha koje država ima u svom posedu, dakle sistem u kome novac u opticaju ima fiksno pokriće u zlatu. Zlato je hiljadama godina služilo kao novac, a razlog zbog kog su kovanice izrađivane od zlata je prirodna retkost ovog plemenitog metala koja se etablirala vekovima. Naime, svaki pokušaj uvođenja papirnog novca je neslavno završio zato što bi država preterala sa štamanjem novih novčanica. To bi redovno dovodilo do hiperinflacije i potpunog gubitka poverenja u valutu, pri čemu bi papirni novac postao bezvredan. Obzirom da je količina zlata ograničena, država nije mogla zlatne novčiće stvarati u neograničenim količinama, pa je zlatni novac trajno zadržavao svoju vrednost i imao poverenje javnosti.
Nakon Drugog svetskog rata u Breton Vudsu (SAD), dogovoren je novi svetski monetarni sistem po kom su sve valute vezane za američki dolar zato što je američka ekonomija bila sačuvana od ratnih razaranja, a dolar je bio vezan za zlato. Cena jedne unce zlata postavljena je na 35$, a države koje su posedovale devizne rezerve u dolarima mogle su ih u svakom trenutku zameniti za zlato. No, u narednih nekoliko dekada do izražaja su došle mane takvog sistema. Američki trgovinski deficit je rastao, što je dovelo do toga da strane zemlje poseduju čak 45,7 milijardi dolara, a SAD su 1970. godine posedovale zlata u vrednosti od samo 14,5 milijardi dolara. Evropske države su počele da gube poverenje u mogućnost SAD da održi dotadašnji monetarni sistem, a kap koja je prelila čašu je, po mnogima, bio Vijetnamski rat. Kako bi ga finansirale, SAD su štampale milijarde dolara, za šta naravno nisu imale pokriće u zlatu, što je dodatno narušavalo poverenje u američku valutu. Tokom 1971. Zapadna Nemačka odlučila je da napusti dogovor iz Breton Vudsa, što je dovelo do jačanja marke, a Švajcarska i Francuska rešile su da zamene svoje devizne rezerve u zlato i povuku ga iz SAD. Švajcarska je uzela zlato u vrednosti 50 miliona ondašnjih dolara, a Francuska u vrednosti 191 miliona dolara. Inače, zlato je zbog opasnosti da ga nacistička Nemačka pohara u porobljenim zemljama (po nekima je ovo bio pravi cilj Drugog svetskog rata) bilo masovno odvoženo vojnim i trgovačkim brodovima iz Francuske, Engleske i Holandije u SAD. Kako bi sprečio dalji odliv zlata iz SAD, predsednik Nikson je nakon konsultacija sa savetnicima odlučio da ukine zlatni standard, a odluka je stupila na snagu 15.08.1971. Nakon toga, Federalne rezerve više nisu smele da dolare mijenjaju za zlato. To je u idućih nekoliko decenija dovelo do rasta stope inflacije i ogromnog porasta cene zlata, te potpune destabilizizacije svetske ekonomije, čije posledice osećamo i danas.


M.Filipović

Najnoviji broj

26. novembar 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa