18. februar 2021.18. feb 2021.
VITALNOST I FANATIČNA UPORNOST
Mačvanska poljoprivreda u doba korone

VITALNOST I FANATIČNA UPORNOST

Ratari se potrudili da zaseju pšenicu na rekordnim površinama. Svinjokolj je u jeku, žešći nego ranije zbog niske cene svinja,a žitelje jedne od najvećih ravnica u Srbiji moguće je videti ovih dana kako s maskama na licu, često na biciklu nose mleko do otkupnih stanica u selu
Za neke ekonomske analitičare, ali i školovanije ratare, više sklone olovci i računanju, kao grom iz vedra neba delovala je vest da kukuruz na velikim svetskim berzama stalno poskupljuje, što se odmah odrazilo i na cenu kukuruza na mačvanskim pijacama. Neki su zbog toga „uknjižili“ gubitak.
Čitajući dalje saznajemo da bogati svetski fondovi, među kojima se ističu Kinezi sve više kupuju kukuruz, uvereni da je ulaganje u hranu najbolja dobitna kombinacija. To se veoma dobro pokazalo baš u Mačvi na startu velike pandemije korona virusa koja je zahvatila čitav svet. U Srbiji nije bilo problema sa snabdevanjem, između ostalog pšeničnim brašnom.

Naime, ovdašnji ratari su pod otežanim okolnostima zbog nestabilne zdravstvene situacije i inače teških ekonomskih prilika u srpskoj poljoprivredi uspeli da blagovremeno (u optimalnom roku) zaseju pšenicom mnogo veće površine od planiranih i tako na praktičan način obezbede makroekonomsku stabilnost zemlje i u buduće.

Nažalost gubljenje interesa stočara u gajenje tovljenika događa se baš ovih dana. Cena ovih svinja, tvrde oni pala je ispod svakog ekonomskog interesa te su prinuđeni da uništavaju zapat


Uzgred budi rečeno pšenica se ovih dana zeleni na mnogim njivama, a iskusniji ratari i stručnjaci kažu da se dobro izbokorala i sada bi bilo dobro izvršiti prvu prihranu useva veštačkim đubrivom, što je veoma značajno za budući dobar prinos. S druge strane ratari su se navikli na poteškoće koje prate poljoprivredu pa se više uzdaju „use i u svoje kljuse“. Pšenicu, kažu uglavnom seju radi plodoreda, a ne radi neke ekonomske računice, mada ih kretanje cene i ove žitarice u poslednje vreme na berzi demantuje. Ostaje da vreme presudi, potvrdi ili demantuje činjenicu da žitarice postaju „čvrsta valuta“.

Nažalost gubljenje interesa stočara u gajenje tovljenika događa se baš ovih dana. Cena ovih svinja, tvrde oni pala je ispod svakog ekonomskog interesa te su prinuđeni da uništavaju zapat. Potvrđuje to i vrhunski majstor za svinjokolj Miomir Mija Maštrapović iz Banovog Polja koji sa svojim saradnicima: Radišom Aćimovićem, Slobodanom Đukanovićem, Velizarom Andrićem, sinom Darkom Maštrapovićem i suprugom Valentinom, koja je zadužena za sušenje mesa, imaju pune ruke posla.

Rade, kako kaže Mija po staroj tehnologiji, koja se u ovom slučaju dobro pokazuje, a ljudi koji mu se obraćaju za uslugu su izuzetno zadovoljni budući da za malo novca dobijaju kvalitetno uređene proizvode od mesa. Maštrapović dodaje da se mnogi stočari opredeljuju za uništavanje zapata svinja (krmač), jer ne mogu da izdrže previše nisku cenu tovljenika u odnosu na ono što su u njih uložili, odnosno konkurenciju mesa iz uvoza, često sumnjivog kvaliteta. U svakom slučaju svinjokolj je žešći nego ranije.

Činjenica je i to da se mačvanski domaćini koji najviše žive od poljoprivrede, dobro nose sa koronom. Ovih dana moguće ih je videti sa zaštitnim maskama na licu koje nose i na biciklima, dok prevoze mleko u kantama do otkupnih stanica u selu.
Lj.Đ.

Najnoviji broj

29. jul 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa