ŠABAČKE PRIČE - DRAGIŠA MARSENIĆ MARSO
MOZAIK ŽIVOTA
Od Rijeke Marsenića, gde je rođen, do Šapca gde se nastanio i ostao Šapčanin, put je Dragišu Marsenića vodio kroz raznovrsne životne staze, a oni koji ga bolje poznaju rekli bi da je izabrao najbolji. Od te severne Crne Gore, i male naseobine Marsenića u selu kod Andrijevice, otisnuo se u mladosti a o postojbini danas veli “To je najnesretniji deo srpske teritorije, u kontinuitetu.“ Ipak sećanje na dolinu Lima sada je najčešće obojeno slikama nesvakidašnje prirode a ono “o postojbini Srba i Crnogoraca“ samo ponekad navire kao izvorska reka stare države o kojoj se danas samo besedi. U revoltu, zbog poznatih događaja, crnogorskim novinama je poslao tekst, naravno potpisan, u kome je između mnogo toga, naveo “ Ako ne mogu da budem Srbin u Crnoj Gori, neću da budem ni Crnogorac“.
Dragiša je u Marsenića rođen one grdne 1941. godine ali na lep dan, Svetog Savu, iako mu je krštenica datirana na april, pa je tako i životni moto ali i slikarsko nadahnuće izviralo u svetosavlju. “Sveti Sava je meni idol ili neka velika težnja, poneki put briga i patnja što se nikad više nije rodio ni jedan veliki Srbin koji bi se odrekao svega velikog i raskošnog za interese naroda i države. I on je meni nešto skoro nestvarno.“
U tim ružnim vremenima i obilju siromaštva Dragiša je bio dobar đak, završio nižu gimnaziju i majka ga dala da uči mašinsku tehničku koja je trajala tri godine ne bi li se što pre domogao svog posla. I u drugoj godini te škole osvaja bronzanu medalju na međunarodnom sajmu zanatstva za obradu metala a neki mesec kasnije za crtež tušem dobio je drugu nagradu za Dan oslobođenja Podgorice kao jedini srednjoškolac. Posle toga nije bilo dileme kojim putem poći, umetnost je vukla sebi a nju je osetio još u detinjstvu kada je starijoj sestri crtao školske radove. Uticao je i bliski rođak Tihomir Marsenić, koji je doktorirao svetsku književnost na Sorboni i bio dopisni član Francuske akademije nauka i umetnosti. U to vreme otac mu je bio na robiji kao pripadnik četničkog pokreta iako je bio, kako Marso kaže “ugledan čovek, nije okrvavio ruke“, pa ga je visoki funkcioner Blažo Jovanović, koji ga je dobro poznavao predložio za oslobađanje i rehabilitaciju a do tada je “majka kao starinska srpska majka junački sve podnela i nas četvoro izvela na put. Doživela je da njena deca budu neki ljudi, danas joj je 97 godina i na Mitrovdan, svake godine sestra i brat idemo da joj posvetimo pažnju“.
Dragiša je u Marsenića rođen one grdne 1941. godine ali na lep dan, Svetog Savu, iako mu je krštenica datirana na april, pa je tako i životni moto ali i slikarsko nadahnuće izviralo u svetosavlju. “Sveti Sava je meni idol ili neka velika težnja, poneki put briga i patnja što se nikad više nije rodio ni jedan veliki Srbin koji bi se odrekao svega velikog i raskošnog za interese naroda i države. I on je meni nešto skoro nestvarno.“
U tim ružnim vremenima i obilju siromaštva Dragiša je bio dobar đak, završio nižu gimnaziju i majka ga dala da uči mašinsku tehničku koja je trajala tri godine ne bi li se što pre domogao svog posla. I u drugoj godini te škole osvaja bronzanu medalju na međunarodnom sajmu zanatstva za obradu metala a neki mesec kasnije za crtež tušem dobio je drugu nagradu za Dan oslobođenja Podgorice kao jedini srednjoškolac. Posle toga nije bilo dileme kojim putem poći, umetnost je vukla sebi a nju je osetio još u detinjstvu kada je starijoj sestri crtao školske radove. Uticao je i bliski rođak Tihomir Marsenić, koji je doktorirao svetsku književnost na Sorboni i bio dopisni član Francuske akademije nauka i umetnosti. U to vreme otac mu je bio na robiji kao pripadnik četničkog pokreta iako je bio, kako Marso kaže “ugledan čovek, nije okrvavio ruke“, pa ga je visoki funkcioner Blažo Jovanović, koji ga je dobro poznavao predložio za oslobađanje i rehabilitaciju a do tada je “majka kao starinska srpska majka junački sve podnela i nas četvoro izvela na put. Doživela je da njena deca budu neki ljudi, danas joj je 97 godina i na Mitrovdan, svake godine sestra i brat idemo da joj posvetimo pažnju“.
Najnoviji broj
24. april 2025.
