Инфо

Берза

  • aero 1.692 ▲ 0,18%
  • agbc 500 ⚫ 0,00%
  • alfa 34.434 ▲ 2,48%
  • amsopb 545 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.490 ▲ 2,47%
  • enhl 690 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.105 ▲ 2,08%
  • kmbn 1.905 ▲ 0,26%
  • niis 684 ▲ 0,74%
  • rso1488 127,40 ⚫ 0,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(29. септембар 2011.)
ШАБАЧКЕ ПРИЧЕ - ДРАГИША МАРСЕНИЋ МАРСО

МОЗАИК ЖИВОТА

Од Ријеке Марсенића, где је рођен, до Шапца где се настанио и остао Шапчанин, пут је Драгишу Марсенића водио кроз разноврсне животне стазе, а они који га боље познају рекли би да је изабрао најбољи. Од те северне Црне Горе, и мале насеобине Марсенића у селу код Андријевице, отиснуо се у младости а о постојбини данас вели “То је најнесретнији део српске територије, у континуитету.“ Ипак сећање на долину Лима сада је најчешће обојено сликама несвакидашње природе а оно “о постојбини Срба и Црногораца“ само понекад навире као изворска река старе државе о којој се данас само беседи. У револту, због познатих догађаја, црногорским новинама је послао текст, наравно потписан, у коме је између много тога, навео “ Ако не могу да будем Србин у Црној Гори, нећу да будем ни Црногорац“.
Драгиша је у Марсенића рођен оне грдне 1941. године али на леп дан, Светог Саву, иако му је крштеница датирана на април, па је тако и животни мото али и сликарско надахнуће извирало у светосављу. “Свети Сава је мени идол или нека велика тежња, понеки пут брига и патња што се никад више није родио ни један велики Србин који би се одрекао свега великог и раскошног за интересе народа и државе. И он је мени нешто скоро нестварно.“
У тим ружним временима и обиљу сиромаштва Драгиша је био добар ђак, завршио нижу гимназију и мајка га дала да учи машинску техничку која је трајала три године не би ли се што пре домогао свог посла. И у другој години те школе осваја бронзану медаљу на међународном сајму занатства за обраду метала а неки месец касније за цртеж тушем добио је другу награду за Дан ослобођења Подгорице као једини средњошколац. После тога није било дилеме којим путем поћи, уметност је вукла себи а њу је осетио још у детињству када је старијој сестри цртао школске радове. Утицао је и блиски рођак Тихомир Марсенић, који је докторирао светску књижевност на Сорбони и био дописни члан Француске академије наука и уметности. У то време отац му је био на робији као припадник четничког покрета иако је био, како Марсо каже “угледан човек, није окрвавио руке“, па га је високи функционер Блажо Јовановић, који га је добро познавао предложио за ослобађање и рехабилитацију а до тада је “мајка као старинска српска мајка јуначки све поднела и нас четворо извела на пут. Доживела је да њена деца буду неки људи, данас јој је 97 година и на Митровдан, сваке године сестра и брат идемо да јој посветимо пажњу“.

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa