22. april 2021.22. apr 2021.
Ne mogu da spreče, ali mogu da olakšaju tok bolesti
VITAMINI I MINERALI U BORBI PROTIV KOVIDA

Ne mogu da spreče, ali mogu da olakšaju tok bolesti

Potrebne dnevne doze vitamina C za zdravu odraslu osobu su 90 miligrama, a može se uzeti do 500 miligrama. Doza kod terapije je mnogo veća. Za vitamin D bitno je kožu lica i šaka izložiti suncu 10-15 minuta dva puta nedeljno. Cink je bitan jer pomaže delovanju više od 300 enzima
Bez vitamina i minerala čovekov organizam ne može da funkcioniše. Najbolji način da se oni unesu jeste pravilna ishrana. Međutim, nekada je neophodno posegnuti i za dodacima. To je najčešće u onim mesecima kada u prirodi nema dovoljno pojedinih materijala, ali i u slučajevina infekcija.
Dr Vesna Bukorović Ilić, specijalista opšte medicine Doma zdravlja “Dr Draga Ljočić” navodi da su različite doze vitamina i minerala čoveku potrebne kada je zdrav i kada je bolestan. Vodiči po kojima se rukovode prilikom lečenja od kovida 19 preporučuju vitamin C, vitamin D, cink, a kod određenih tegoba mogu da pomognu i magnezijum i alfalipoinska kiselina. Naša sagovornica ističe da navedeni suplementi neće sprečiti nastanak bolesti, ali će doprineti da ona kraće traje i smanjiti mogućnost komplikacija.

Prvo ishrana, onda suplementi
-Kada smo zdravi najvažnija je pravilna ishrana. To podrazumeva pet obroka, tri glavna i dve užine koje se sastoje od voća i povrća. Važno je jesti što više svežeg voća i povrća jer se tako vitamini i minerali unose u svom pravom obliku.
Tokom meseci kada nema mnogo sunčevih zraka ni svežeg voća i povrća, u našem narodu poznatiji kao “meseci sa slovom r”, mogu se koristiti suplementi. Najbolji su direkt oblici, koji se rastvaraju u ustima, kao i tablete. Nisam pristalica šumećih tableta, kaže dr Vesna Bukorović Ilić.


Vitamin C
-Vodiči po kojima postupamo u kovid ambulantama i bolnicama navode da u virusnoj ifnekciji pacijentu treba dati 2 grama vitamina C. To je doza koju Svetska zdravstena organizacija smatra lekom i ne uzima se na svoju ruku, nego po preporuci lekara. Potrebne dnevne doze za zdravu odraslu osobu su 90 miligrama, a može se uzeti do 500 miligrama. Doza kod terapije je mnogo veća, zbog toga što su mnoge studije pokazale da vitamin C neće sprečiti nastanak infekcije, ali će pomoći da iz nje mnogo brže izađemo, navodi dr Vesna Bukorović Ilić i dodaje da u slučaju da se uzme veća količina ovog vitamina od preporučene dnevne doze za zdravu osobu, neće doći do problema.
-Vitamin C je hidrosulubilni vitamin. To znači da se rastvara u vodi i veća količina koja se unese izbaciće se putem bubrega.
Naša sagovornica navodi da nije potrebno nikakvo dodavanje vitamina C u organizam ukoliko se čovek pravilno hrani. Najviše ga ima u šipurku, limunu, crvenoj paprici, zelenoj čili paprici, jabuci, pomorandži, a u brokoliju se najmanje razlaže kuvanjem.
-Vitamin C, između ostalog, aktivira limfocite. Limfociti kod kovid infekcije vrlo brzo padnu. To su krvne ćelije koje aktiviraju antigene koji su nam jako potrebni. Kao takav, vitamin C ima antivirusno i antibakterijsko dejstvo. Takođe, pomaže razgradnju holesterola u žuči i tako deluje na njegovo smanjenje, pa se i ljudima koji imaju povećan holesterol u krvi takođe daje 2 grama kao lek, kaže dr Bukorović Ilić.

Vitamin D
Za razliku od vitamina C, vitaminom D se možemo “predozirati”. Bitno je i u koje vreme se unosi u organizam.
-Vitamin D je liposolubilan , odnosno, rastvara se u mastima i kao takav može da napravi probleme u organizmu ako se unese u prevelikoj dozi. Stvara se u koži pod dejstvom sunčevih zraka, a njegova aktivacija se vrši u bubrezima. Bitno je kožu lica i šaka izložiti suncu 10-15 minuta dva puta nedeljno. Kreme za sunčanje sa zaštitnim faktorom to sprečavaju, kaže dr Bukorović Ilić.
Preporučena dnevna doza vitamina D je 400 internacionalnih jedinica, odnosno 5-10 miligrama i za decu i za odrasle. Kod kovid infekcija ova doza se povećava na 2.000 internacionalnih jedinica.
-Uloga Vitamina D u organizmu je da vrši resorbciju kalcijuma i fosfora iz gastrointestinalnog trakta i da se oni ugrađuju u kosti. Na taj način se sprečava razmekšavanje kostiju. Na imunološki sistem vitamin D deluje tako što poboljšava antivirusno dejstvo imunološkog sistema. Ima ga u ribljem ulju, najviše u morskoj ribi, nekim žitaricama, kvasu. Kao dodatak ga je najbolje uzeti uveče, sat-dva posle večere, navodi dr Bukorović Ilić.

Cink
Cink je mineral kog ima u jajima, siru (čadar posebno), govedini. Preveliki unos se ispoljava u vidu ukusa metala u ustima.
-Cink je bitan jer pomaže delovanju više od 300 enzima. Ima antioksiditivno dejstvo, kao i svi vitamini. To znači da neutrališe slobodne radikale. Tokom bolesti slobodnih radikala nastane u većim količinama. Oni imaju slobodne elektrone koji oštećuju naš organizam. Da bi se oni neutralisali potrebni su antioksidanti, a to su svi vitamini i cink, objašnjava dr Vesna Bukorović Ilić.
Preporučena dnevna doza cinka za zdrave decu je oko 3 miligrama, a za odrasle osobe 7-8 miligrama dnevno, dok se kod infekcije daje oko 15 miligrama. Naša sagovornica upozorava da se cink može korisitit tri meseca bez prestanka, a da onda treba napraviti pauzu.
-Cink poboljšava intelektualne sposobnosti, pamćenje, učenje. Pomaže u borbi protiv infekcije, ali i protiv raka prostate i zato se muškarcima u rizičnoj životnoj dobi propisuje 15 miligrama ovog minerala.

Magnezijum
Magnezijum je kod nas prilično “popularan”. Mnogi ga piju preventivno, najčešće u obliku šumećih tableta. Manje je poznato da ga ima u nekoliko oblika.
-Magnezijum je mineral koji reguliše mišićne i nervne funkcije, nivo šećera u krvi, pritisak, odnosno rad kardiovaskularnog sistema. Dovoljna dnevna doza je 375 miligrama. Iako se prodaje u nekoliko oblika, magnezijum citrat i magnezijum helat najbolje se resorbuju i oni se mogu najbolje iskoristiti. Magnezijum citrat reguliše rad kardiovaskularnog sistema, otklanja bolove i grčeve u mišićima. Grčevi su prisutni i kod pacijenata obolelih od kovida, kao i tahikardije (ubrzani rad srca), pa im se magnezijum daje jer može da pomogne. Magnezijum helat pomaže kod nervnih funkcija – poboljšava pamćenje, smanjuje umor, vrtoglavice. Ukoliko se unese i više magnezijuma od preporučene doze neće biti problema zato što će se višak izlučiti stolicom i eventualno može da dođe do dijareje, kaže dr Bukorović Ilić.

Ne može sve zajedno
-Cink i vitamin D se resorbuju preko istih receptora, pa ih zato ne treba uzimati zajedno. Vitamin D je najbolje uzimati uveče, sat ili dva posle večere. Uz njega može i neki probiotik. Ostalo može pre podne. Sa vitaminom D treba da budu oprezni pacijenti koji su skloni kalcifikaciji u bubrezima.
Ništa od vitamina i minerala ne treba uzimati zajedno sa hranom, nego sat pre ili dva sata posle jela, navodi dr Vesna Bukorović Ilić.


Alfalipoinska kiselina
Radi se o antioksidantu, rastvorivom i u vodi i u mastima. Ima funkciju da poboljša dejstvo vitamina C.
-Jedan od simptoma kovida je izostanak čula ukusa i mirisa. Alfalipoinska kiselina tu može da pomogne, zbog toga što je to posledica nečega što se dešava u mozgu. Dobra kombinacija je sa vitaminom C, ali nema potrebe da ih zajedno uzima neko ko nema potvrđen kovid, navodi dr Bukorović Ilić.
Funkcija svih navedenih suplemenata je poboljšanje imunog sistema i skraćenje trajanja bolesti, ali neće sprečiti njen nastanak. Naša sagovornica ističe da se u terapijskim dozama mogu uzimati samo kod dokazane kovid ili neke druge infekcije.

M.M.

Najnoviji broj

14. oktobar 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa