Info

22. april 2021.22. apr 2021.
Koliko košta sloboda
FRILENSERI IZMEĐU DVA ZAKONA

Koliko košta sloboda

Frilenseri (zaposleni na internetu) u nezavidnoj situaciji. Zakon o porezu na prihod nije ih prepoznavao kao subjekte do prošle godine, kada su od Poreske uprave počeli da dobijaju rešenja o uplati poreza na prihod proteklih pet godina. U toku pregovori sa Vladom RS
Poslednjih godina, naša zemlja svrstala se u red onih koji se mogu pohvaliti porastom frilensera, od kojih značajno mesto zauzimaju IT stručnjaci. Pominje se cifra od 100.000 radnika na internetu, koji za svoje poslove primaju uplate od firmi iz inostranstva. U žiži javnosti su od jeseni protekle godine, kada je Poreska uprava započela pokretanje postupka utvrđivanja poreske obaveze. Oko 40.000 frilensera dobilo je rešenje da uplati porez i to pet godina unazad.
Miloš Lukić, ovlašćeni knjigovođa, za Glas Podrinja kaže da je problem sa frilenserima nastao je usled nepreciznosti poreskih propisa o novim poslovima u Srbiji koji nisu predviđeni postojećim zakonima o porezu na dohodak građana.



- Odgovorni za ovu situaciju su guverner Narodne banke Srbije, koji nije primetio da po tom osnovu dolazi enormno veliki devizni priliv, kao i ministar finansija koji nije signalizirao da se problem reši na vreme. Frilenseri su fizička lica koja rade za strane firme i koja su, po osnovu svog rada, ostvarivali prihod na koji bi trebalo da plate 10% poreza. Dve stvari su ovde bitne. Prvo, da li su imali ugovor sa fizičkim, ili pravnim licima sa kojima sarađuju i drugo, da li mi sa zemljama iz kojih potiču stranci sa kojima oni sarađuju imamo ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Dakle, najpre je trebalo ustanoviti prirodu poslovnih odnosa i utvrditi da li su na osnovu njihove isplate stranci plaćali poreze na ostvarene troškove, odnosno, na prihode frilensera. Ukoliko postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, 10% poreza umanjuje se za onaj procenat koji je isplatilac prihoda (stranac) plaćao po osnovu isplate.
- Na meti su svi koji nisu uplaćivali penziono i zdravstveno osiguranje i normirane troškove pet godina unazad sa zateznim kamatama. To su ogromne cifre. Prvobitni zakon je dozvoljavao 20% normiranih troškova, a sledeći ih je povećao na 43%. Osnovni problem je u činjenici da niko od nas nije dobio poziv od Poreske uprave da plati porez, a sada nam se potražuje dug od pet godina, kaže naš sugrađanin koji ima svoju Paušalnu agenciju i „kratak“ je za dve godine.
Frilenseri su protestovali. Posle prvog razgovora sa Vladom, otpisane su kamate i doneta je odluka da se dug vraća pet godina, odnosno, na šezdeset rata. Nakon drugog pregovora, dug je reprogramiran na deset godina. No, frilenseri nisu odustali.

Svi koje smo kontaktirali povodom ovog teksta slažu se da bi Vlada trebalo da definiše procenat poreza na dobit. Niko nije pomenuo da želi da pobegne od obaveza prema državi


- Zašto bi ispaštalo 100.000 frilensera zato što su pomenuti propustili da urade svoj posao na vreme? Najgore je što nema konačnog dogovora sa njima i što ti ljudi, verovatno, još uvek uvek ne plaćaju porez. Taj problem bi trebalo preseći i reći: „Bilo je to što je bilo, opraštamo vam sve, od danas ćemo drugačije i tačka“, kategoričan je Lukić.
Činjenica je da su, novac preko interneta zarađen u inostranstvu, frilenseri trošili u Srbiji. Na život.
- Još nisam dobio rešenje, samo sam pozvan na informativni razgovor. Tada su počeli protesti, pa da ni u Poreskoj upravi nisu znali šta će i kako će biti. Naravno da nemam taj novac. Odakle da platim? Pet godina živim od svog posla, nisam „štekao“ pare i čekao kada će mi ih neko zatražiti. Koja će cifra biti i kako ću platiti pojma nemam. Kada dobijem rešenje, iskoristiću svoje pravo na žalbu, kaže još jedan Šapčanin koji sarađuje sa nekoliko inostranih firmi.
Svi koje smo kontaktirali povodom ovog teksta slažu se da bi Vlada trebalo da definiše procenat poreza na dobit. Niko nije pomenuo da želi da pobegne od obaveza prema državi.

Činjenica da su, novac preko interneta zarađen u inostranstvu, frilenseri trošili u Srbiji. Na život.


Frilenseri su nezaštićena kategorija. Nemaju bolovanje, niti pravo na godišnji odmor.
- Kada idem na odmor, nosim kompjuter sa sobom i radim. Kada se razbolim, to nikoga ne zanima. Postoje zacrtani rokovi koje moram da ispunim. Ne bežim od toga da platim, samo želim da ostane i meni novca od onog koji zaradim, da se zna koliko i šta se plaća. Da li će neko da plaća penziono osiguranje, trebalo bi da bude njegova lična stvar, poručuje šabački frilenser.
Na poslednjem protestu Udruženje radnika na internetu iznelo je zahtev da se predlog Vlade povuče iz skupštinske procedure i zatražilo nove pregovore. Glavni zahtevi su otpisivanje starih dugova i umanjenje stope poreza za buduće poslove. Nedavno su kampovali tri dana ispred Skupšine i najavili novi protest za 24. april.
- Samim tim što Vlada produžava dogovore sa frilenserima, produžava i postupak naplate i svakog meseca gubimo prihod od poreza. Suština priče je da taj problem niko nije zapazio pet godina, a mi ostvarujemo enormni devizni priliv, dodaje Lukić.
Trka se nastavlja do 01.01.2022, kada se očekuje da stupi na snagu zakon koji će uređivati prava i obaveze frilensera.
M.F.

Najnoviji broj

17. jun 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa