(Ne)prepoznavanje značaja organizacija civilnog društva

Krajem septembra protekle godine Vlada Republike Srbije usvojila Odluku o osnivanju Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u cilju stvaranja podsticajnog okruženja za dalji razvoj OCD-a. Savet predstavlja novi mehanizam za saradnju sa civilnim društvom i prostor za dijalog o ključnim pitanjima koja se odnose na rad i delovanje civilnog društva.

Za predsednika Saveta izabran je Aleksandar Prica, direktor Asocijacije DUGA koji ističe da je pored praćenja i analize stanja u civilnom sektoru Savet kao savetodavno telo Vlade Republike Srbije daje i predloge za poboljšanje rada OCD u različitim oblastima. Veruje da je ovo dobar korak ka stvaranju podsticajnog okruženja za sve.

Čini mi se da je ovo po prvi put da sistemski zajedno radimo, sarađujemo. Organizacije su kanal komunikacije između građana i državnih institucija. Verujem da je ovo izuzetno važno za sve, pre svega građane. Čini mi se da kada imamo jači civilni sektor da onda imamo i jače građane i građanke

-Savet ima ulogu da prati implementaciju strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva za period do 2030. godine, da prati i analizira javne politike, te da zauzima stavove i daje predloge na dokumenta javnih politika koji se odnose na razvoj civilnog društva. Sloboda udruživanja i sloboda okupljanja, Sloboda izražavanja, Uključivanje građana u proces donošenja odluka,Transparentnost i pristup informacijama, Pravni okvir za delovanje organizacija (pravni i finansijski okvir delovanja), Finansiranje iz javnih sredstava, Filantropija, Pružanje usluga, Volontiranje, neformalno obrazovanje i građanski aktiviza su oblasti kojima se bavi i kojima će se baviti Savet – pojašnjava Prica i dodaje da je uloga Saveta i zauzimanje stavova o aktuelnim pitanjima koja se odnose na delovanje civilnog društva i zaštitu ljudskih prava ali i praćenje i razmatranje izveštaja domaćih i međunarodnih organizacija kada je u pitanju podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva.

Foto: Privatna arhiva

Transparentnost, pristup javnim informacijama i politikama
Takođe, rad Saveta odnosi se i na transparentnost i pristup informacijama, pravni okvir za delovanje organizacija civilnog društva, finansiranje organizacija iz javnih sredstava, filantropiju, pružanje usluga, volontiranje, neformalno obrazovanje i građanski aktivizam.

-Naša uloga kao Saveta je da metodološki utvrdimo mehanizme kada su u pitanju dodela finansija iz javnih sredstava. Kada budemo definisali sve te mehanizme dajemo preporuku Vladi republike Srbije i Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog jer je ono resorno ministarstvo. Zalažemo se da svako udruženje prilikom podnošenja prijave za projekat potpiše izjavu da niko od članova nije funcioner, kao ni članovi njihovih porodica. Važno je pratiti kako se dodeljuju i troše novčana sredstva.

Naša uloga kao Saveta je da metodološki utvrdimo mehanizme kada su u pitanju dodela finansija iz javnih sredstava. Kada budemo definisali sve te mehanizme dajemo preporuku Vladi republike Srbije i Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Savet je obrazovan na period od pet godina i predviđeno je da ukupan broj članova Saveta bude 20, od čega 11 predstavnika organizacija civilnog društva i devet predstavnika organa državne uprave. Prica ističe da su organizacije civilnog društva pre zvaničnog formiranja Saveta strateški planirale kako bi ovo savetodavno telo trebalo da funkcioniše.

-Sam proces izbora predstavnika civilnog društva u Savet bio je izuzetno transparentan, ali mogu reći i zahtevan, što je po meni odlično. Organizacije koje su konkurisale osnovane su najmanje pet godina, imaju transparentne finansije, to znači da realizuju godišnje finansijske revizije i podnose ih APR-u, da nas podržava još najmanje pet organizacija civilnog društva, da posedujemo iskustvo u zagovaračkim procesima na lokalnom i nacionalnom nivou, da smo u predhodnih pet godina realizovali istraživanja, učestvovali u izradi javnih politika i da smo članovi domaćih ili međunarodnih mreža, asocijacija i saveza. Takođe to sve je važilo i za svakog predloženog člana u Savet. Moram da napomenem da mi je velika čast što sam izabran za predsednika. Smatram da to šalje važnu poruku drugim ogranizacijama koje su van Begrada, da i u manjim sredinama postoji jak civilni sektor – ističe predsednik Saveta i direktor Asocijacije DUGA.

Foto: Privatna arhiva

Strogi kriterijumi za odabir organizacija
Nakon podnošenja kandidatura i ocene da li su one prihvatljive i u skladu sa kriterijumima, počeo je proces glasanja za organizacije koje su prošle prvi krug selekcije.

-Nakon glasanja i odabira 11 organizacija imali smo i prvi sastanak na kom smo konsenzusom kao članovi Saveta ispred organizacija civilnog društva izabrali i predsednika Saveta. Interesantno je to što je ministar Tomislav Žigmanov iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, zamenik predsednika Saveta.

Izazovi za organizacije civilnog društva
Kada je reč o izazovima sa kojima se organizacije civilnog društva susreću Aleksandar Prica navodi da je najčešće neprepoznavanje uloge i značaja OCD-a, ali i transparentno finansiranje.

-Neprepoznavanje uloge OCD-a u javnom životu i doprinosa koji daju našoj zemlji i njenim građanima u mnogim oblastima je najveći izazov do sada bio. Mogu napomenuti recimo od 2020. godine od početka KOVID 19 pandemije koliko su organizacije civilnog društva doprinele u raznim oblastima borbe protiv pandemije, ali to apsolutno nije prepoznato od strane većine institucija javne uprave.

Savet ima ulogu da prati implementaciju strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva za period do 2030. godine

Neuključivanje predstavnika OCD u radna tela, savete, komisije, a mi smo najbliži samim građanima i građankama naše zemlje, osnovani smo od strane njih i dato nam je poverenje da zastupamo njihove interese te bi i rad saveta, radnih tela ali i izrada mnogih dokumenta javnih politika bila mnogo više u skladu sa stvarnim potrebama naših sugrađana i sugrađanki. I na kraju ali možda najozbiljniji izazov, jeste netransparentno finansiranje OCD iz javnih sredstava kako lokalnih tako i republičkih. Mislim konkretno od objave konkursa dodele grantova do monitoringa i evaluacije, koji se ne sprovode i tu ostavljaju mesta za zloubotrebe od strane registrovanih OCD ali koje nisu autentične OCD, zapravo ne dele naše vrednosti i time nanose štetu i građanima i OCD i državi.

Takođe dodaje da je važno pitanje zaštita braniteljki i branitelja ljudskih prava, što smatra prioritetom tokom tekuće godine uz pomenuto transparentno finansiranje OCD.

Najbliži građanima i građankama
Napominje da rezultati koje mogu očekivati od rada Saveta su u skladu sa strategijom za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva i to pre svega: obezbeđivanje većeg učešća OCD u procese donošenja odluka na svim nivoima vlasti, unapređenje transparentnog finansiranja iz javnih sredstava i stvaranje okvira za održivost OCD, obezbeđivanje većeg učešća OCD u socio-ekonomskom razvoju i u skaldu sa načelima održivog razvoja i obezbeđivanje većeg učešća OCD u procesu evropskih integracija.

-Čini mi se da je ovo po prvi put da sistemski zajedno radimo, sarađujemo. Organizacije su kanal komunikacije između građana i državnih institucija. Verujem da je ovo izuzetno važno za sve, pre svega građane. Čini mi se da kada imamo jači civilni sektor da onda imamo i jače građane i građanke. A opet nekako imam utisak da građani i građanke ne shvataju uvek da im je baš civilni sektor najbliži, da smo im mi podrška i pomoć. Mnogo toga je uticalo na taj negativni narativ, a to treba da se promeni. Nadam se da hoće u narednom periodu uz zalaganje i rad svih nas – zaključuje Prica.