Medij nije dužan da objavi svako saopštenje. Zapravo, to bi bilo potpuno pogrešno. Zakon ne definiše precizno šta mora, a šta ne mora da se objavi. Ipak, ono što nikako ne bi smeo je da dopusti saopštenja koja predstavljaju neke lične obračune, gde se napada na ličnost, iznose uvrede, klevete, lični podaci
Saopštenja su način da se političke stranke, udruženja, javne ustanove, firme, obrate javnosti. Sve češće, međutim, dolazimo u situaciju da se o nekim temama putem medija raspravlja nizom saopštenja dve strane. Kolateralna šteta u ovom ratu uglavnom budu mediji koji u jednom trenutku odluče da stave tačku i više ne objavljuju pisma “zaraćenih”, što se uvek tumači stavljanjem na jednu stranu. Periodično budemo zasuti objavama ove vrste toliko da bismo pola broja mogli da popunimo njima. Pre svega zbog naših čitalaca, advokat Lokal presa Dragan Lazarević je objasnio koja su prava i obaveze medija kada su objavljivanja saopštenja u pitanju. -Medij nije dužan da objavi svako saopštenje. Zapravo, to bi bilo potpuno pogrešno. Zakon ne definiše precizno šta mora, a šta ne mora da se objavi. Ipak, ono što nikako ne bi smeo je da dopusti saopštenja koja predstavljaju neke lične obračune, gde se napada na ličnost, iznose uvrede, klevete, lični podaci. Treba proceniti kod svakog saopštenja pojedinačno. Ono što je dovoljno važno i korektno napisano treba objaviti, navodi Lazarević.
Medij nikada ne sme da objavi nešto što sadrži lične uvrede ili širi paniku, bez proverenih činjenica. Zbog toga bi neko mogao da podnese prijavu protiv novina
“Glas Podrinja” kao profesionalnu obavezu podrazumeva da ukoliko obajvimo jedno saopštenje, objavićemo i reakcije na njega. Često to vodi reakciji na reakciju, koja izaziva novu reakciju i pravi se začarani krug. Oni koji pišu saopštenja nekada ne znaju ni kako ta forma javnog izražavanja treba da izgleda, pa nam stiže nešto što više liči na zapise iz dnevnika, sa nizom ličnih zapažanja i stavova autora koji potpuno udaljavaju od teme o kojoj se govori. Ukoliko saopštenje skratimo, autori to uglavnom doživljavaju veoma lično. -Saoštenje možete da skratite ili da stavite napomenu da ga skraćujete zbog ograničenog prostora. Najvažnije o čemu treba voditi računa je da suština ostane ista. Dakle, dovoljno je objaviti jedan deo koji oslikava suštinu saopštenja, kaže Dragan Lazarević. Ono na šta u medijima pazimo, a što mnogi sastavljači saopštenja ne razumeju, jeste zakonska odgovornost. Ako neko može da dozvoli sebi da ga druga strana tuži zbog iznetih tvrdnji, mediji ne žele da dele tu odgovotnost i izlažu se riziku ogromnih kazni.
-Medij nikada ne sme da objavi nešto što sadrži lične uvrede ili širi paniku, bez proverenih činjenica. Zbog toga bi neko mogao da podnese prijavu protiv novina, a kasnije je na sudu da odluči koliko je medij u konkretnom slučaju postupio preofesionalno, kaže Lazarević. Mi ćemo i dalje postupati profesionalno, prema novinarskim kodeksima. Očekujemo razumevanje svih, jer tu smo zbog čitalaca, koji sigurno ne žele da iz broja u broj čitaju o istim temama, na isti način, iz pera istih ljudi.
