ŠABAČKE PRIČE- BORISAV GAJIĆ
POLA VEKA REVIZOR
O Šapcu i Šapčanima, njegovim ulicama i institucijama prošlosti i sadašnjosti, kafanama i boemima, korzou i igrankama, Dudari i Savi, fudbalu i rukometu... pričaju ljudi koji su deo svoje duše ugradili u mozaik kaldrme ove varoši (25)
Ja nisam rođen u Šapcu ali u njemu živim 62 godine i te kako se osećam žiteljem Šapca koji je za mene najveći i najlepši grad u Srbiji. Pamtim kakav je naš grad bio 50-setih i 60-setih godina prošlog veka, i vremena lepih sećanja starijih generacija našeg grada- počinje priču o sebi i Šapcu, Borisav Gajić, ekonomista u penziji koji je u ovoj sredini stekao bogato radno i životno iskustvo.
Rođen je u Badanji 1934. godine, pošao u prvi razred osnovne škole u jesen 1941. godine, baš u vreme nemačke kaznene ekspedicije koja je te jeseni protutnjala kroz Gornji Jadar. Škola im je zapaljena a oni su pobegli u selo Sipulju, dik su se vodile borbe na Gajića steni.
-Tu su Nemci pretrpeli velike gubitke, ali kad im je došlo pojačanje oni su probili blokadu a četnici i partizani su se povukli prema Ceru. Radi odmazde Nemci su uputili svoje kurire-folksdiojčere po selima Gornjg Jadra, pozivajući muško stanovništvo od 15 do 80 godina starosti da u roku od tri dana dođu u Draginac da preuzmu objave sa kojima se mogu slobodno kretati sa upozorenjem ko ne bude imao objavu biće streljan. To je bila varka, ljudi su dolazili svečano obučeni, često zajedno deda, sin i unuk u Draginac gde su uhapšeni. To je trajalo sve dok se nije nakupilo dovoljno talaca da pokrije 100 Srba za jednog ubijenog Nemca. Streljanje je počelo 12. i trajalo do 16. oktobra, ubijeno oko 3000 ljudi- seća se nemilih događaja Borisav Gajić.
Rođen je u Badanji 1934. godine, pošao u prvi razred osnovne škole u jesen 1941. godine, baš u vreme nemačke kaznene ekspedicije koja je te jeseni protutnjala kroz Gornji Jadar. Škola im je zapaljena a oni su pobegli u selo Sipulju, dik su se vodile borbe na Gajića steni.
-Tu su Nemci pretrpeli velike gubitke, ali kad im je došlo pojačanje oni su probili blokadu a četnici i partizani su se povukli prema Ceru. Radi odmazde Nemci su uputili svoje kurire-folksdiojčere po selima Gornjg Jadra, pozivajući muško stanovništvo od 15 do 80 godina starosti da u roku od tri dana dođu u Draginac da preuzmu objave sa kojima se mogu slobodno kretati sa upozorenjem ko ne bude imao objavu biće streljan. To je bila varka, ljudi su dolazili svečano obučeni, često zajedno deda, sin i unuk u Draginac gde su uhapšeni. To je trajalo sve dok se nije nakupilo dovoljno talaca da pokrije 100 Srba za jednog ubijenog Nemca. Streljanje je počelo 12. i trajalo do 16. oktobra, ubijeno oko 3000 ljudi- seća se nemilih događaja Borisav Gajić.
Najnoviji broj
25. april 2024.
