Život i delo

Povodom obeležavanja pola veka slikarskog rada, 6.000 naslikanih ulja na platnu i 55 samostalnih izložbi, Slobodan Topalović iz Lipolista izdao je monografiju u kojoj je sve pomenuto sabrao.
Pored slikarske ispovesti knjiga je bogato ilustrovana fotografijama, reprodukcijama autorovih slika i drugim koje govore o mestima gde je izlagao i ljudima koji su prisustvovali tim izložbama.
Njegova prva slika, pod nazivom „Svatovi“ prikazuje veselu paradu fijakera na nekoj mačvanskoj svadbi. Slobodana su proslavile slike prozora u različitim prilikama i s različitim obeležjima. Ne zaostaju ni slike konja, razni etnografski motivi iz prošlosti Mačve, asocijacije na likove iz porodičnog života...

Poseban impuls u radu, dobio je od Mačvanske slikarske škole koju su predvodili Milić od Mačve i Milivoje Martinović.
- Sa tim prvim priznanjem ubacujem svu energiju u svoj dalji rad. Ceo dan radim na njivi, a do pola noći ne spavam. Ukućani me baš nisu razumeli i videli su da se sa mnom nešto čudno dešava. Posle kratkog vremena meni stiže pismo, beli dugački koverat. Pismo je bilo od prodajne galerije. Obavestili su me da je moja slika prodata. Kupac je bila Beograđanka Lena Kostić. To je bilo kao grom iz vedra neba. Vest je brzo eksplodirala po celom selu. Onaj Boškov prodao sliku!, priseća se Slobodan.

Ali kad je naišao na prva „spoticanja“, legendarni Milić koga smatra svojim prvim učiteljem i kome je i spomenik podigao u sopstvenom Etno selu mu je rekao da mu je pomogao da postane slikar ali ne i da „štancuje“ slike.

Raduje ga što je mladalačku ljubav prema slikanju, još iz škole u rodnom selu uspeo da finansijski valorizuje na veliko čuđenje nekih svojih meštana koji su smatrali da napredak uglednog i bogatog domaćinstva Topalovića, zavisi isključivo od njegove odanosti selu i radu u poljoprivredi. Slobodan se mnogo trudio, za štafelajem ali ne na štetu poljoprivrede, što mu je bilo posebno naporno.
Nastavio je sa upornim radom nikada ne zapostavljajući prvu ljubav, što je i rezultiralo brojnim drugim slikama i izložbama.

Izuzetno je srećan što je u slikarsko kolo uveo i svoju decu Milana i Radu. I oni su već izlagali, a za dalje kaže sve zavisi od Božije sile.

U monografiji govori i o više drugih svojih izložbi slika. Saradnji sa kulturnim institucijama grada Šapca i manifestaciji „Ruže Lipolista“ čiji se deo odvija u njegovom etno selu. Nije propustio da pomene i brojne ličnosti koje su otvarale njegove izložbe, kao što su Dragiša Penjin, Nikola Devura, primarijus dr Predrag Tojić i Moma Dimić.

- Dosta slika ostalo mi je na udarnim mestima po hotelima, a mnoge su se našle kod kolekcionara širom zemlje i celog sveta. Da bi održao tako intenzivno izlaganje i predstavljanje ja sam neprestano i mahnito slikao, što mi je činilo zadovoljstvo.
Zadnjih godina slikam kući, zaključuje Slobodan.