14. oktobar 2021.14. okt 2021.
Foto: Glas Podrinja

Foto: Glas Podrinja

DUŠAN BABIĆ: VOLEO BIH DA LjUDI VIŠE RAZMIŠLjAJU O STARIMA

Da li su godine važne?

Pokušao sam da napišem knjigu za starije ljude. Ne zanima me materijalni momenat, finansirao sam štampanje knjige. Ovo je moj način da animiram viđenije ljude da više razmišljaju o starima. Kucao sam na neka vrata, ali do sada nisam mogao da nađem zainteresovane za ovu temu, kaže Babić
Posle četiri romana, Šapčanin Dušan Babić oglasio se petim pod nazivom „Godine nisu važne“. Reč je o susretu posle pedeset godina i sudbini dvoje ljudi koji su se voleli u mladosti. Nastavili su tamo gde su stali i kročili u novu nadu.



- Pokušao sam da napišem knjigu za starije ljude. Ne zanima me materijalni momenat, finansirao sam štampanje knjige. Ovo je moj način da animiram viđenije ljude da više razmišljaju o starima. Kucao sam na neka vrata, ali do sada nisam mogao da nađem zainteresovane za ovu temu, kaže Babić.
Proteklog petka obeležen je Međunarodni dan starih sa ciljem da se naglasi važnost prilagođavanja okruženja potrebama i sposobnostima stanovnika trećeg doba. Statistika upozorava da će broj osoba starijih od 65 godina premašiti broj dece mlađe od 5 u narednih pet godina, a do 2050. godine i broj dece mlađe od 14 godina.

- Sala našeg Gerontološkog kluba ima 80 kvadrata i 200 članova, što znači da može da primi samo dvadesetak ljudi. Kada nam dođu gosti iz drugih gradova, moramo da ih vodimo negde sa strane, na primer, u Starački dom na Mišaru. Nadam se da će čelni ljudi grada imati sluha i iznaći neki veći prostor gde bismo mi stariji mogli da se okupljamo i družimo, dodaje Babić koji je član Gerontološkog kluba Šabac.

Kažu da je starenje populacije jedan od najvećih uspeha čovečanstva. Godine ponekad jesu važne. Dušanov otac nije stigao da ostari i odgaji sina.
- Proglašen je za državnog neprijatelja kao informbirovac, međutim nigde nije bilo presude ni zapisnika. Tražio sam, ali nisam mogao da nađem očev dosije. Ni danas ne mogu da shvatim da nigde nema zapisnika da je otac uhapšen kao jedan od 2.000 ljudi koji su transportovani u vagone za stoku, verovatno prema Golom otoku. Na pruzi Beograd-Zagreb, četiri vagona sa glavnog skrenulo je na sporedni kolosek, a na njih je naletela lokomotiva brzog voza i „počistila ih“. Ne zna se tačan broj poginulih. Mati mog oca nije ga poznala po liku, nego po čarapama. Poginuo je 1951. a rehabilitovan 2007.

Kao sin državnog neprijatelja, Dušan se selio sa majkom kojekuda i menjao škole. Osnovnu je završio u Loznici, srednju započeo u Valjevu, a završio u Rumi. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i magistrirao na istom fakultetu u 45-oj godini. Radio je kao portir i kao direktor. Penzionerske dane provodi u druženju sa porodicom i prijateljima i traženju dobre teme za pisanje.
M.F.

Najnoviji broj

26. januar 2023.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa