21. oktobar 2021.21. okt 2021.
Sve manje kadrova i dece
OPŠTINSKO VEĆE I ŠKOLSKI ODBORI O STANjU U OBRAZOVANjU

Sve manje kadrova i dece

I ovo što smo upisali mislim da je bio maksimum, uz čitav naš trud i podršku lokalne zajednice. Već sada znamo da će sledeća godina biti još teža kada govorimo o upisu, jer je osmaka još manje u tekućoj školskoj godini. Imamo malo vremena da napravimo plan za narednu godinu i moraćemo dobro da razmislimo šta ćemo i kako da radimo- rekao je direktor Veroljub Matić
Jedan od najvećih izazova, kako je na prošlonedeljnoj zajedničkoj sednici Školskog odbora Srednje škole i Opštinskog veća ocenio direktor ove obrazovne ustanove, je održati maksimalan broj odeljenja zbog sve manjeg broja dece. U koceljevačkoj srednjoj školi su izjavili da su i ove godine uspeli da upišu dovoljan broj učenika i formiraju svih pet odeljenja prvog razreda, ali da je to iz godine u godinu sve teže učiniti, jer je svršenih osnovaca sve manje.

–I ovo što smo upisali mislim da je bio maksimum, uz čitav naš trud i podršku lokalne zajednice. Već sada znamo da će sledeća godina biti još teža kada govorimo o upisu, jer je osmaka još manje u tekućoj školskoj godini. Imamo malo vremena da napravimo plan za narednu godinu i moraćemo dobro da razmislimo šta ćemo i kako da radimo- rekao je direktor Veroljub Matić.

Osim toga, on je ukazao na još jedan ozbiljan problem koji će u narednim godinama biti dominantan, posebno kada je u pitanju mašinska struka, a to je nedostatak predavača.

–To će postati problem sa kojim ćemo se početi suočavati već naredne godine. Značajan broj profesora je blizu odlaska u penziju pa ćemo ostati bez nastavnog kadra za mašinsku struku. Taj trend počinje sledeće i svake naredne godine će se broj onih koji ostvaruju uslove za odlazak u penziju povećavati. Smatram da će teško biti naći zamenu, jer mašinci koji se trenutno školuju, radije idu u privredu gde su veće mogućnosti i zarada- ocenio je Matić, dodajući da ima koceljevačkih učenika koji se opredeljuju da strudiraju mašinstvo, ali je ipak realno očekivati problem sa popunjavanjem profesorskih mesta.

BENEFITI ZA DEFICITARNE KADROVE
Prema rečima direktora Srednje škole mašinska struka je u poslednjih nekoliko godina izuzetno tražena i sada pojedine firme stipendiraju srednjoškolce.

–O tome treba razmišljati i već tražiti rešenje. Ranije su deficitarni kadrovi imali nekakve specijalne uslove. Ne znam da li o tome sada vredi razmišljati na takav način- izjavio je Matić konstatujući da je do pre nekoliko godina situacija bila obrnuta, jer su oni koji su se opredelili za mašinsku struku teško dolazili do radnog mesta.

Razmatrajući ovo pitanje načelnik odeljenja za privredu, poljoprivredu, saobraćaj, turizam, opšte delatnosti i javne službe poručio je na prošlonedeljnoj sednici da je upoznat sa potencijalnim problemom sa kadrovima, kao i da pojedine firme stipendiraju đake.

–Mi, kao lokalna samouprava smo u poslednjih nekoliko godina gledali da, ukoliko imamo studente na tehničkim fakultetima, njih stipendiramo i na taj način pomognemo. U prošloj godini smo imali studenta elektrotehnike a nadamo se da ćemo imati i mašinaca- rekao je Miodrag Tadić.

Moramo da razmislimo i da se zapitamo svi šta će biti za deset godina? Ko će nas lečiti? Ko će da uči decu? Dece je sve manje. Sve je manje onih koji se vraćaju nakon školovanja. Na ovom pitanju treba ozbiljno raditi i ne treba štedeti na obrazovanju


On je istakao da će lokalna samouprava pokušati da preduzme adekvatne mere kako bi se poboljšala demografska slika te da je bitno da srednja škola zadrži dosadašnji nivo u broju učenika, napominjući da je ova obrazovna ustanova spremna za dualni sistem obrazovanja, koji će se verovatno primenjivati od naredne školske godine, što će biti jedna od prednosti. Komentarišući potencijalni problem sa ljudskim resursima članica Opštinskog veća Radmila Pimić ocenila je da će, ukoliko izostane pravovremena reakcija celokupne zajednice, srednje stručne škole doći u situaciju da neće uopšte imati nastavnog kadra.

–Očigledno je ko treba da razmišlja i kome treba da se signalizira da ćemo ostati bez određenog broja profesora. Deca odlaze na fakultete, završe ih i neće niko da radi u prosveti. Postoji dosta drugih firmi koje pružaju više mogućnosti. Doćićemo za koju godinu u situaciju da neće imati ko da uči decu, ne kako, već neće imati ko. Znamo svi zbog čega je to tako. Neće niko da dođe da radi i da nema osnovno ili da ima samo najosnovnije za život. Ovo je zaista ozbiljno pitanje- poručila je Pimić uz opasku da ima mnogo stvari koje mladim stručnjacima može da pruži ova lokalna samouprava.

U diskusiju se uključio i član školskog odbora Srednje škole Koceljeva Vladimir Belenzada koji je podsetio da je posao u školi veoma specifičan te da je za rad sa decom, osim diplome, potrebno imati i drugih veština.

–Dodatni problem koji se reflektuje i na srednju školu je što mi imamo 20 odsto manje osmaka sada u osnovnoj školi. I to je konkretan problem i nije malo za jednu godinu- smatra nastavnik informatike u koceljevačkoj osnovnoj školi.

Informacija o deficitu kadrova za predsednika opštine Dušana Ilinčića bila je pravovremena pa se otvara opcija za početak stipendiranja studenata određenih fakulteta kako bi imali dodatni razlog da se vrate u rodnom mesto.

–Druga opcija je da kao opština u narednim godinama rešavamo pitanje jednog do dva stana, kako bi mogli da kažemo onima koji su zainteresovani da se vrate u Koceljevu i budu profesori u Srednjoj školi da će imati obezbeđen posao i rešeno stambeno pitanje- poručio je Ilinčić.

NA OBRAZOVANjU NE SME DA SE ŠTEDI
Da je obrazovanje najozbiljnija stvar u jednom društvu te da na njemu ne treba štedeti smatra zamenica predsednika opštine Slavica Ranković. Ona je podsetila da je problem sa kadrovima prisutan već izvestan period u osnovnoj školi kod predmeta poput matematike ili stranih jezika, a da sada preti nedostatak profesora i u srednjoj.

–Moramo da razmislimo i da se zapitamo svi šta će biti za deset godina? Ko će nas lečiti? Ko će da uči decu? Dece je sve manje. Sve je manje onih koji se vraćaju nakon školovanja. Na ovom pitanju treba ozbiljno raditi i ne treba štedeti na obrazovanju na kojem se, na žalost, dosta dugo štedelo. Ovo su pitanja kojima krajnje ozbiljno treba da se pozabavi i država- konstatovala je Ranković.

MANjI BROJ DECE DONOSI TEHNOLOŠKE VIŠKOVE
U osnovnoj školi “Mića Stanojlović” nestručna nastava bila je zastupljena u matematici, fizici, nemačkom i ruskom jeziku. Ove podatke iznela je direktorka koceljevačke osnovne škole Sonja Popović na zajedničkoj sednici školskog odbora sa članovima Opštinskog veća.

–Nama je matematika veliki problem. Od pet predavača jedan je stručan. To utiče automatski na kvalitet nastave. Nemački jezik je nestručno zastupljen a uskoro će i nastavnici ruskog jezika u penziju. Po zakonu moramo da ponudimo deci dva strana jezika i doćićemo u problem. Sem engleskog, ako ne budemo imali nemački i ruski, nemamo šta punuditi đacima. To je tema za razmišljanje i treba školovati kadrove koji su deficitarni jer teško da će nam neko doći sa straje da predaje matematiku koja je problem svugde- istakla je Popović.

Ona je tom prilikom iznela i zabrinjavajući podatke o padu broja đaka, a takva tendencija prisutna je godinama. Predprošle godine Koceljeva je imala 859 osnovaca, godinu dana kasnije taj broj bio je 804 da bi u tekućoj školskoj godini nastavu pohađalo 776 učenika. Od septembra je pet odeljenja manje. Prvi put u Donjem Crniljevu formirana su kombinovana odeljenja, a ona su prisutna i u drugim osmorazrednim školama u Kamenici i Svileuvi. Vrata škole u Družetiću su ostala zatvorena.

–Naše male škole zavise od volje roditelja. Zakon im je dozvolio da mogu da upišu svoje dete u bilo koju školu, što nekada nije bilo tako. Sada sve ove četvororazredne škole ćemo morati da zatvorimo ako roditelji budu rekli da neće da upišu svoje dete u njih. Ove godine smo imali tehnoloških viškova, a imaćemo ih na žalost i u narednom periodu. To su stvari na koje mi ne možemo da utičemo. Niti na broj učenika, niti na volju roditelja, koliko god se trudili. A trudimo se, krenemo od septembra i pričamo sa roditeljima koji nam u avgustu naredne godine kažu da ipak neće da im deca idu u školu u Družetić ili Mali Bošnjak, već u Koceljevu- objasnila je direktorka OŠ “Mića Stanojlović”.

Pad broja dece je načelnik nadležnog odeljenja opštinske uprave ocenio kao zajednički problem lokalne zajednice, pa i čitave Srbije, te da škola ne može mnogo da preduzme u njegovom rešavanju.

–A mi smo tu, da kao lokalna samouprava sa školom obezbedimo što bolje uslove nastave i da vidimo da nekim populacionim merama pokušamo da popravimo demografsku sliku. Mi smo, kao opština, stvorili jako dobre uslove u školama na području cele opštine tako da stvarno je učinjeno mnogo napora da se zajedno sa državom stvore kvalitetni uslovi za odvijanje nastave, počev od prostornih kapaciteta- smatra Miodrag Tadić.

Osim toga, u školi ističu da su posvećeni unapređenju materijalnih sredstava, te da učestvuju u svim projektima kako bi u što manjoj meri opteretili budžet, sa jedne strane, a sa druge pronašli način da pribave i osavremene nastavna sredstva.

Na ovaj način su u toku prošle godine obezbeđene školske table, lap top računari, video nadzor, opremljen kabinet sa šest računara, pribavljeno na desetine tablet uređaja, rekvizita i sprava za sportske sale.
V. Bošković
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa