21. oktobar 2021.21. okt 2021.
Foto: "Glas Podrinja"

Foto: "Glas Podrinja"

XXI Internacionalni šabački bluz i džez festival

Kada nedostaje reč

Muzika je najsavršeniji vid komunikacije na svetu. Čak i kada ljudi ne razumeju jezik, svi prepoznaju dobru muziku kada je čuju. Dobro vreme, dobra muzika daju dobre uspomene (Lu Rols)
Katkad se čini da je na svetu bezbroj reči, da za sve postoji jezički opis, međutim u svom izobilju, toliko je sitnih nedostataka, neizrecivih osećanja koje najpre treba da osetimo da bi shvatili kako ih ne možemo opisati. Svi putevi što ih slede rečenice približavanja pretvaraju se u ćorsokak ili poput začaranog kruga vode na početak. Posle još jednog Bluz i džez festivala u Šapcu silno trebamo izraz koji bi označio stanje suprotstavljenih osećaja. Na jednoj strani je snažan utisak, novo iskustvo i reči, melodije, ritmovi što još odzvanjaju u ušima, „kupuju“ malo pevušenja, igre, a na drugoj strani izraza osećaj žala kada se poslednji izvođač pokloni i shvatimo da počinje da teče najduži period pre novog susreta, na istom mestu. Uvek nas obuzme neka sumnja da se nismo dovoljno propustili, da smo propustili koju reč, notu i tako sebe lišili bar jednog zadovoljstva. Šta bi moglo istovremeno opisati sreću, uzbuđenje, tugu, sumnju?

Foto: "Glas Podrinja"


Umetnost starih majstora
Jova je lider, vođa, velemajstor saksofona, ime pred kojim šešir skidaju svi koji se imaju pravo nazvati muzičarom, međutim u brzom pregledanju detalja, dok se melodija provlači kroz gledalište, račvajući se onoliko puta koliko srca kuca u sali Šabačkog pozorišta, pogled na Miodraga Đidu Maljokovića ostane ukočen, jer je u pokretima velikog bubnjara kao da se smestila suština kakvu za umetnika nosi umetnost. U zadatom ritmu pokreće se celo biće, oči su zatvorene, jer je suština u osećaju, pokret je samo mali sluga duše. Nisu angažovane samo noge i ruke, već svaki delić ima svoj zadatak, čak je i lice razjedinjeno na elemente sa ulogama ne na jednom koncertu, nego u jednoj strofi, stihu, taktu. Za umetnika ne postoji granica obaveze i zadovoljstva, jasna linija što razdvaja rad i slobodno vreme, život i umetnost su jedno.

Foto: "Glas Podrinja"


Kada od desne strane bine, gde su bubnjevi našli poziciju zenice usmerite u suprotnom pravcu, motivisani prizorom od koji sekund ranije, uočavate da su na sceni svima oči zatvorene. Iza njih su emocije i osećaj atmosfere što ih okružuje i sviraju, ne prema planu kako su počeli, veću prema onome kako ih usmerava srce.

Nisu angažovane samo noge i ruke, već svaki delić ima svoj zadatak, čak je i lice razjedinjeno na elemente sa ulogama ne na jednom koncertu, nego u jednoj strofi, stihu, taktu. Za umetnika ne postoji granica obaveze i zadovoljstva, jasna linija što razdvaja rad i slobodno vreme, život i umetnost su jedno.


Foto: "Glas Podrinja"


Vojnici bluza I
Kada bi bilo koji nosač zvuka mogao da, uz sve vidove kućnog ozvučenja, pruži kompletan užitak uživo nastupa, makar se na ploči, kaseti, kompakt disku nalazio upravo koncertni nastup, verovatno da bi koncertna aktivnost nestala poput praistorijskih vrsta. Komoditet ličnog prostora bi imao prednost, međutim Novosađani su podsetili da uživo svirka nema adekvatnu alternativu, već samo sticajem okolnosti nametnutu zamenu, ma kako se ona zvala.

Foto: "Glas Podrinja"


Ove godine su bluz predsavljali bluz-rok sastavi, a Petting blues band uverio je, bar nas koji smo laici, da i u Šabačkom pozorištu pod okriljem akustike, možemo zamisliti sebe negde u dolini Misisipija, ili gde god je bluz započeo. Imena članova su poznata u „branši“, autogram čuvenog Džimija Đurića sa unutrašnje strane omota drugo albuma grupe, dostupnog u foajeu posle svirke, je potpis na nenapisani ugovor o međusobnoj podršci jačanju bluza na ovom delu brdovitog Balkana.

Foto: "Glas Podrinja"


Senzibiliteti juga
U svetu džeza i bluza nisu karakteristični scenski nastupi. Tu je ponuda publici jednostavna. Sa bine nude znanje, dar od Boga, vežbanje i čekaju ocennu vremena i pojedinca. Prvi put u dve decenije u Šapcu su nastupili momci iz Skoplja, eksperimentalni džez trio. Napisano može ukazivati na nešto, ali ne i govoriti dovoljno bez viđenog nastupa. Ono što su demonstirali je muzička unikatnost i jednostavan, a opet specifičan scenski nastup.

Foto: "Glas Podrinja"


Gledajući ka bini, slušajući zvuke što stižu sa nje imate utisak da ste na probi, samo završnoj gde je sve uvežbano. Mnogo kompozicija započinje solo izvedom nekog od instrumenata gde se u jednom trenutku priključuju ostala dva, nekada iznenađujuće i za samu publiku. Neretko iz jedne kompozicije, naizgled u završnoj fazi ishodi naredna, drugačija faza, a zajedno su deo iste celine.

Vojnici bluza II
Još jednu godinu za kraj su se publici u Pozorištu poklonili znanci iz Mladenovca. Poput kolega iz Novog Sada vode kada god mogu i gde god im se ukaže prilika borbu za opstanak bluza kod nas. Čak i imenom Cotton pickers (berači pamuka) sećaju na početke ovog pravca, a uživo nastupima demonstriraju kako višeslojnost bluza može razgaliti mnoge, rokere, „metalce, „džezere“.

Polja pamuka su ostala simbol nejednakosti, ružan pečat prošlog vremena, a novi berači su u ratu za svoju muziku. Na „bitek“ se uvek odazivaju, spremni i čili za zajedničku borbu. Malo ko je subotu kasno uveče u pozorištu mirno presedeo. Nogama, rukama, glavom se pratilo navođenja sa bine.

Foto: "Glas Podrinja"


Na posletku...
Kraj nastupa je samo kraj prožimanja prepuštanja publike izvođačima i izvođača publici. U tom spoju gomila se energija koja više ne trpi oklope i eksplozija je neminovna. Ovaj muzički, umetnički prasak ima zvuk aplauza, uz pokoji uzvik.

Napravila je zemlja nekoliko rotacija oko svoje ose od završetka XXI internacionalnog bluz i džez festivala. Smanjuje se polako vreme do narednog oktobra. Nažalost živimo u vremenu nesigurnosti, te svest da nas do tada čeka pozna jesen, jedna zima, jedno proleće i jedno leto zvuče dugo poput večnosti. Još tražimo onaj izraz...
D. Blagojević
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa