Škartirano ždrebe postalo šampion

Da ga kao škartirano jednogodišnje ždrebe u ergeli Zobnatica, nije kupio počivši, ugledni šabački advokat Rade-Raduško Lekić iz Šapca, mogao je uludo da pogine, kao nekoliko njegovih predhodnika. Kadet, je mogao da bude dobra kobasica ili u najboljem slučaju da završi na trpezi nekog probirljivog Italijana, beleži priznati kolega Vladan Arsenović iz Ševarica.

Mogao je sve pomenuto Kadet, ali nije. Srećnom kupovinom škartiranog ždrebeta, advokat Lekić je sebe i Kadeta upisao u knjigu večnih u konjičkom sportu Šapca i okoline. Naravno, trebalo je za to dosta teškog i strpljivog rada.

Kadet je sve to opravdao, već druge godine života, baš u Bačkoj Topoli (zavičaju), osvojivši prvu nagradu, odnosno onoliko novca za koliko je i plaćen ( Oko četiri miliona starih dinara).

- Dugo smo ga hvatali lasom kao kauboji. Džokeja je po tri puta dnevno izbacivao, a pokušao je i da pobegne kroz prozor. Posle mnogo rada postao je miran kao jagnje, pričao je advokat Lekić, koji je imao još nekoliko trkačkih konja ali nijedan nije bio kao Kadet.

Srećnom kupovinom škartiranog ždrebeta, advokat Lekić je sebe i Kadeta upisao u knjigu večnih u konjičkom sportu Šapca i okoline. Naravno, trebalo je za to dosta teškog i strpljivog rada

... Kadet je pobedio u trci za nagradu grada Beograda. Moralni je pobednik trogodih jugoslovenskih ždrebaca. Pobedio je u Bačkoj Topoli, na Mačvanskom derbiju, u trci za oslobođenje Šapca u „šabačkom kriterijumu“... piše Vladan Arsenović u svojoj knjizi „Ljudi i konji“.
Jednom rečju bio je savršen primer kako i najbolji stručnjaci za izbor konja, mogu da pogreše.

- Završio je nažalost tragično, zbog pohlepe nekih ljudi. Umesto da uživa u prirodi i starosti, ubili su ga u 11 godini života. Uspomena na ovog velikog šampiona još uvek je živa, osvežavaju fotografije, retke priče i sećanja ljubitelja konjičkog sporta, kaže Milica lekić-Grujić, ćerka advokata Raduška-Rada Lekića.

MADRID ZA SVA VREMENA
Nije potrebno posebno sećanje i poznavanje istorije konjičkog sporta u Šapcu i okolini, a ne prisetiti se Madrida, čuvenog ždrepca, vlasništvo Čedomira-Čedana Tadića, nekada najstarijeg šabačkog odgajivača trkačkih konja, koji je u ovom dinamičnom sportu bio još od 1927. godine i „proturio“ je kako ovdašnji konjari vole da kažu, kroz svoje ruke, mnogo vrednih konja. Naravno, radovao se kad pobeđuje, a bio pomalo tužan, kad su njegovi konji gubili trke.

Priča se, primera radi da mu je baš Madrid, koji je istrčao više od 70 trka i samo šest nije bio u plasmanu, produžio život. Kleo se u njega i isticao da ima još dosta dobrih konja, poput Lidije, Čarlstona i drugih ali njegov Madrid, tvrdio je starina bio je malo ispred svih ostalih. Imao je i svoju vernu publiku, poput fudbalskih klubova Zvezda i Partizan.

Navijači su ga svugde pratili i s njim delili radosti i ređe tugu, kad izgubi. Ovaj blistavi vranac bez rodoslova, vođen je kao polukrvnjak i ako su mnogi dobri poznavaoci ovog dinamičnog sporta bili ubeđeni da je Madrid bio čiste krvi.

Pobeda za pamćenje, Foto: Lična arhiva

Svejedno, Čedanu je srce bilo puno radosti, kada su govorili hvalospeve o njegovom Madridu. Voleo je ovog konja kao oči svoje, mada je imao i drugih izuzetno dobrih, puput Mačvanina, pobednika Podrinjskog derbija 1975. godine, učesnika Jugoslovenskog derbija.

I uopšte su šabački odgajivači 70. Godina prošlog veka, njih dvadesetak okupljenih u okviru Konjičkog kluba „Sava“, postizali izuzetne domete u posleratnom razvoju konjičkog sporta.

... U pomenutoj deceniji dosta grla iz Majura postizala su u Šapcu i na strani veoma dobre rezultate. Milorad Maletić, imao je više dobrih grla i rezultata. Grla su mu bila: Bobi, Treska, Sarajka, Ponosna, Silna i Leon. Kao najbolji među najboljima bili su: Bobi i nesrećno uginula Sarajka. Braća Ignjatovići imali su neustrašivu Kivu. Trčala je uspešno u Beču, pobeđivala u Šapcu i Beogradu u klasnim trkama.Neuhvatljiva je bila i Kasandra, Ranka Nikolića iz Kormana, piše magistar Milan Jevtić u knjizi „100 godina konjičkog sporta u Šapcu“. Autor pominje i Koju Filipovića, koji je kaže uvek imao po jednog do dva odlična konja.

„Zlatnu generaciju“ osamdesetih činili su: Berdi, Lidija, Čarlston, pa istogodci: Kadet, Kasandra, Kamelija, Lajka, Dolinka i nešto mlađi: Limbo, Regent, Jaran, opet po izboru pominjanog Jevtića.
Konačno 1983. godine Konjički klub „Sava“ Šabac doživeo je veliku počast, kad mu je Organizacioni komitet 14. Balkanskog šampionata poverio organizaciju ove velike konjičke priredbe.

ARNADO JEDNAKO JOŠ 16 POTKIVANjA
Vranac Arnado počivšeg Mije Trifunovića-Kovača iz Gornje Vranjske, kao ždrebe sa godinu dana više je ličio na jare nego na ždrebe ili kako bi priznati šabački konjar Rade Marković rekao više je ličio na cirkusko nego na galopsko ždrebe. Ali izgleda da je Arnado oždrebljen pod srećnom zvezdom, jer je ubrzo postao šampion trkačkih staza.

Pominjani Rade Marković, ugledni šabački konjar, grdno se prevario, kada je u svojoj štali pored više punokrvnih engleskih konja koje je nabavio u Njumarketu i neuglednog Arnada, Miji, koga je izuzetno cenio, rekao da po cenu više potkivanja vodi Arnada iz njegove štale, kako mu ne bi krnjio ugled.

konji ispod naslana, Foto: Lična arhiva

- Mijo, evo ti ovo ždrebe, vodi mi ga iz štale, rekao je tada Rade Miji, koji je došao da mu potkiva konje. Ovaj je bio zbunjen, iznenađen ali pogodba pade i budući šampion ode za potkivanje.
Kasnije je Rade video da je pogrešio, ali za sve je bilo kasno, Arnado je beležio pobede, a Mija se dvoumio kome da ga proda i za koju cenu. A kupaca je bilo sa sviju strana i obasipali su ga raznim ponudama.

S druge strane Marković sa više svojih punokrvnih Engleza nije uspeo da dostigne rezultate koje je nekada beležio sa svojim Gvarnarijem.
Na kraju je poručio Miji da mu je ostao dužan još 16 potkivanja za Arnada.